Sada je sve jasno! Kako su Hrvati sa Univerziteta u Beču postali deo organizacije studenata blokadera iz Srbije?

Iza organizovanog dočeka srpskih studenata u Beču, koji je odavno uzeo obličje političkog skupa i antivladinih protesta, sve češće se provlači ime Univerziteta u Beču, a posebno, Katedre za slavistiku.

Iako se događaj formalno vodio kao kulturni, primetna je dublja povezanost sa hrvatskim obaveštajnim strukturama koje već duže vreme, iz akademske senke, oblikuju narative o Srbiji u regionalnom i evropskom kontekstu.

Foto: printscreen

Posebnu pažnju privlači i podatak da je jedna od njegovih studentkinja upravo nedavno pisala referat na temu studentskih blokada u Srbiji, što pokazuje koliko se te teme već uveliko obrađuju u akademskim krugovima van zemlje, sa jasnom političkom pozadinom. Prema rečima profesora Rončevića, „Vučićev agresivni nacionalizam“ stoji na putu „savremenih odnosa u regionu“, dok su mladi koji dolaze na proteste opisani kao „revolucionari bez opterećenja nacionalnim ili seksualnim identitetima“.

Analitičari upozoravaju da se preko instituta poput ovog u Beču sprovodi suptilni uticaj na srpski akademski i politički diskurs, pri čemu se kulturna saradnja sve više koristi kao paravan za usmeravanje javnog mnjenja u Srbiji. Iako Univerzitet u Beču formalno ne učestvuje u političkim kampanjama, sve češća pojava njegovih predstavnika na događajima poput ovog, baca senku na granicu između nauke i aktivizma.

Upečatljivo je i da značajan broj učesnika skupa nema direktnu životnu vezu sa Srbijom, poput profesora iz Osijeka koji je došao sa desetak svojih studenata, ali izražavaju jasnu potrebu da se politički utiče na situaciju u zemlji iz koje nisu. Ovo otvara ozbiljna pitanja o prirodi podrške koju dobijaju studentski pokreti iz inostranstva i stvarnoj nezavisnosti njihovih aktivnosti.