Od vanzemaljca do vlaške magije: Kontroverze u vrhu Filozofskog fakulteta, Sinani bi još jedan mandat, a prate ga razne priče

Danijel Sinani je redovni profesor Odeljenja za etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U svom akademskom radu se bavi vanzemaljcima, vlaškom magijom, opsednutošću, transrodnim vilama, drekvcima, karakondžulama i slično.

Svoju akademsku karijeru je izgradio pod mentorstvom prof. dr Ivana Kovačevića, koji je u akademskim krugovima poznatiji kao „Glava“. Indikativno je da Glava nikada u životu nije objavio rad u međunarodnom časopisu, u čemu ga njegov student, Danijel Sinani slepo prati. 

U svojoj karijeri, osim karakondžulama, Danijel Sinani se najviše bavio akademskim politikanstvom. Od ranih akademskih dana, Sinani se posvetio prikupljanju funkcija po akademskim institucijama, od različitih komisija, preko Saveta Fakulteta, do Dekanskog kolegijuma.

Međutim, dalje od Dekanskog kolegijuma Filozofskog fakulteta nije mogao da dogura. U toku poslednjih izbora za rektorski tim, nudio se trenutnom rektoru Vladanu Đokiću za člana njegovog prorektorskog tima. Međutim, čak je i Vladan Đokić video koliki je Sinani ekstremista, a pošto je plašljiv kao veverica, odbio je Sinanijevu ponudu. Sinani je na Fakultetu pričao kako se nije on nudio Đokiću, nego da je Đokić njega molio da bude njegov prorektor, ali da je Sinani to odbio. 

Foto: Miloš Rafailović

Na Filozofskom fakultetu postoji tradicija prema kojoj niko ne može biti dekan u dva uzastopna mandata. Ta tradicija je ustanovljena kako bi se sprečila preterana dominacija bilo kog od devet odeljenja Fakulteta. Međutim, kada je Sinani ostao bez prorektorske funkcije, bez pardona je uzeo i drugi dekanski mandat. To samo govori o njegovoj nezajažljivoj potrebi da prikuplja uticaj i moć, zanemarujući opravdanu akademsku tradiciju.

U svoj dekanski tim uvek uzima neiskusne i mlade prodekane. Po svemu sudeći, kako bi lako manipulisao njima i obezbedio apsolutnu dominaciju u svom kabinetu, pa i na Fakultetu. 

Na mesto predsednika Saveta je postavio prof. dr Katarinu Popović, poznatu po slabom karakteru, a na mesto njene zamenice namestio je prof. dr Lidiju Radulović koja je i u prethodnom mandatu obavljala prljave poslove za Sinanija – to je inače tajna Sinanijevog uspeha, njegovo prebacivanje odgovornosti za teške odluke i sporne radnje na druge.

Izgleda da je najveći doprinos Sinanijevog dekanstva njegov poslovni aranžman sa restoranom Plato. Indikativno je da je Sinani neposredno po zaključivanju poslovnog aranžmana kupio novi auto i još jedan motor, pošto je veliki ljubitelj dvotočkaša, koji redovno pokazuje na svom instagram profilu i sa kojim voli da dolazi na posao vozeći se po pešačkoj zoni.

Sinanijeva taktika u toku trenutnih blokada se sastoji u tome da glumi neutralnost i da nastupa kao da slepo prati odluke Nastavno-naučnog veća, ali da sam ne utiče na njih. Međutim, on čini upravo suprotna. On onemogućava diskusiju, zabranjuje postavljanje pitanja, ismeva neistomišljenike tako što huška profesore poput Marije Babović na njih, te onemogućava podnošenje legitimnih predloga. 

Po svemu sudeći, nijedan član Sinanijevog prodekanskog tima nije blokader, ali zbog njihovog neiskustva i nemoći ne može ništa konkretno da uradi. Perica Špehar, prodekan za finansije, zadužen je za to da studentima blokaderima deli novac iz fakultetskog budžeta za transparente i ketering; Nataša Simić, prodekan za nauku, dobila je zaduženje da od istraživača koji primaju punu platu traži novac kako bi ga preraspodelila nastavnicima; Stefan Mićić, prodekan za nastavu, potpuno je skrajnut jer je najveći protivnik trenutnih blokada.