Pravosuđe po Radovanu Laziću: Tužilac brani uhapšene, napada vlast, a nikad sam ništa nije uradio

U momentima dok se Srbija suočava sa ozbiljnim pritiscima i spolja i iznutra, jedan deo tužilaštva se potpuno odmetnuo od institucija koje bi trebalo da predstavlja i dodatno pojačava pritisak, stavljajući se u poziciju političkih analitičara kao što je slučaj sa tužiocem Radovanom Lazićem ili onih koji se otvoreno bave politikom, kao što to radi tužiteljka Bojana Savović, govoreći ispred političke inicijative Proglas.

Lazić, koji je karijeru započeo kao advokat, a zatim za vreme demokrata sa mesta šefa tužilaštva u Bačkoj Palanci preko noći, bez ijednog rešenog predmeta 2009. godine, u politički montiranoj reformi pravosuđa, direktno je preko reda ubačen u Apelaciju, sada kritikuje predsednika države, i to ni manje ni više, nego jer od zaposlenih u pravosuđu traži da počnu da rade svoj posao.

Za razliku od svojih kolega koji su godinama radili složene predmete, Radovan Lazić je apelacioni tužilac postao bez dana iskustva u vođenju ozbiljnih istraga, a ono što je najgore, on ni posle 15 godina na toj funkciji nema apsolutno nikakvih rezultata iza sebe.Lazić iza sebe nema nijedan veliki predmet, ozbiljnu optužnicu, ali je zato član CEPRIS-a i lojalan krugu ljudi bliskih vrhovnoj javnoj tužiteljki, što je dovoljno da za to prima platu od pola miliona dinara. Ne od Zagorke Dolovac, nego upravo od države Srbije koju danas bez ikakve zadrške napada.

Posebno je zanimljivo kako Lazić komentariše slučaj slučaj hapšenja dekanke Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, koja je osumnjičena za zloupotrebu položaja i to tako što je oštetila državu za 181 milion dinara. Umesto da kao tužilac podrži rad svojih kolega u borbi protiv korupcije i nezakonitog delovanja, Lazić čitavu situaciju predstavlja kao „zloupotrebu tužilaštva radi represije nad onima koji podržavaju blokade“.

Naime on u izjavi za prozapadne medije kaže:

"Kreće i direktna zloupotreba tužilaštva u svrhu gole otvorene represije. Poslednji događaj koji to potvrđuje je hapšenje i određivanje kućnog pritvora dekanki Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Ali na to svi tužilački organi koji treba da štite samostalnost tužilaštva ćute".

Foto: printscreen

Lazić kritikuje tužilaštvo što je uopšte pokrenulo postupak, relativizujući krivično delo, jer je ono došlo od strane politički podobne osobe. Krajnje je neverovatno da jedna osoba koja radi kao tužilac može da na ovakav način komentariše bilo kakav krivični postupak, pa još i da traži od drugih kolega da mu se pridruže u stavu, ne ulazeći u suštinu da li je bilo zloupotreba , nego sve svodeći da je u pitanju politički obračun.

Jasno je da jedan deo tužilaštva radi na širenju svesti o nekažnjivosti i da nakon hapšenja vrše pritisak na svoje kolege i tako štite svoje političke istomišljenike koji su pod istragama, a napadaju državu koja pokušava da sprovede zakone.