Vučić im je meta jer je pomilovao mladiće za koje ni nema dokaza da su krivi: A blokadere puštaju i bez suđenja!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić od samog početka blokada u Srbiji i nasilnih protesta trpi žestok pritisak, a napadi na njega i na članove njegove porodice su se intenzivirali, pri čemu niko za to nije odgovarao, dok, s druge strane, blokaderi bez ikakvog suđenja izlaze na slobodu.

Takođe, on je ovih dana na meti jer je zvanično pomilovao mladiće iz Novog Sada koji su privedeni nakon što su branili prostorije SNS od nasilnika i zbog toga iza rešetaka proveli skoro 5 meseci. Pritom, nije postojao nijedan dokaz da su krivi.  

Od samog početka blokada u Srbiji, koje polako ulaze u deveti mesec, jedna linija delovanja bila je konstantna i sistemska, a to je pritisak na pravosuđe, tužilaštva i sudove, sve u cilju dobijanja politički podobnih presuda, ocenjuju Novosti. 

Ovaj pritisak nije bio samo medijski, već i fizički, ali i institucionalan, planski vođen od strane organizacija koje se inače predstavljaju kao zaštitnici demokratije i vladavine prava.

Na početku blokada predsednik Aleksandar Vučić je, u nameri da pokaže dobru volju, doneo odluku o pomilovanju nekoliko nasilnih učesnika u protestima. Namera nije bila da se ruše procedure, već da se sačuva mir i demonstrira državna stabilnost. Međutim, za prozapadni sektor, taj gest je samo učvrstio stav - da nije bilo ni potrebe za pomilovanjem jer su svi blokaderi ionako unapred nevini, bez obzira na dela koja su počinili.

Uz podršku tužioca i sudija, koji osim što su deo strukovnih nevladinih organizacija, već su i sami učesnici u blokadama i koordinacije vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, stvorena je atmosfera u kojoj se zakon selektivno primenjuje, tužioci ne smeju da postupaju od straha od medijskog linča, a sudije koje ne oslobode aktiviste rizikuju pritisak, pretnje i etiketu da su „režimski“.

Foto: ATAIMAGES

Nasuprot tome na delu je prećutana amnestija, svako puštanje na slobodu blokadera, uprkos dokazima,  ponavljanim prekršajima i težini krivičnih dela, nije više pojedinačan slučaj,  postalo je novo normalno i podrazumevano. Ta praksa je usadila uverenje kod aktivista da mogu da rade šta požele, bez ikakvih sankcija. Da mogu da nezakonito da blokiraju ulice, magistrale, nasrću na novinare, uništavaju imovinu, organizuju napade i javni linč političkih funkcionera, a da ih neće stići zakon. Jer iza njih stoji „građanski sektor“.

Podsećamo i da je uoči 15. marta uhapšeno je više lica za koje je postojala osnovana sumnja da planiraju nasilne akcije, pa čak i terorističke napade. Jedan deo njih pobegao je u Hrvatsku, među kojima i aktivistkinja Mila Pajić. Iako su postojali materijalni tragovi, logistički planovi i indicije, svi su pušteni da se brane sa slobode. Slučaj je medijski potisnut. U zapadnim državama, samo pokušaj blokade bi se vodio kao akt ugrožavanja ustavnog poretka, u Srbiji se, od istih onih koji žele zapad u Srbiji,  tretira kao građanski performans.