Raskrinkana tajna mreža pravosuđa: Oni deluju u senci institucija

Srbija pokušava da uspostavi poverenje u pravosudni sistem, dok se istovremeno u senci institucija razvio paralelni sistem uticaja u kojem ključnu reč imaju najviši organi sudske vlasti kao što su Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog suda, i Jovan Jovanović, predsednik Privrednog suda u Beogradu

Njihov uticaj podupiru članice Visokog saveta sudstva, Snežana Bjelogrlić i Vukica Kužić, uz operativnu podršku "pouzdanih" sudija i praktične logistike u koju su uključeni i radnici na pisarnici.

Srce sistema čine advokatske kancelarije Nemanje Vasiljevića i Aleksandra Đorđevića, bivšeg direktora BIA, koje redovno dobijaju ključne predmete, najčešće u sporovima protiv države. Ishod je gotovo uvek isti: država plaća, oni naplaćuju.

Kruna zaštite ovakvog delovanja ogleda se u specijalnom tužiocu koji se nalazi na čelu Tužilaštva za organizovani  kriminal, Mladena Nenadića, koji je na tu funkciju došao upravo iz pomoć Aleksandra Đorđevića i Zagorke Dolovac. Ovo je priča o začaranom krugu legalne pljačke državnog budžeta, institucionalizovanoj mreži moći u srcu pravosuđa.  

Foto: ATAIMAGES

Kako objašnjava izvor koji želi da ostane anoniman zbog straha za svoju bezbednost, unutar pravosudnog aparata Srbije već godinama funkcioniše sistem uticaja koji nije tek mreža pojedinačnih zloupotreba već institucionalizovana struktura sa jasnom unutrašnjom hijerarhijom.

Ta mreža, kako navode izvori medija, ne samo da kontroliše kadrovsku politiku i raspodelu predmeta u ključnim sudovima, već kroz povezane advokatske kancelarije omogućava da se ishodi sporova unapred obezbede, najčešće na štetu države a u korist konkurentskih kompanija.

Na vrhu te piramide uticaja nalaze se oni:

* Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog suda Srbije;
* Jovan Jovanović, predsednik Privrednog suda u Beogradu (u statusu vršioca funkcije);
* Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije i članica Visokog saveta sudstva;
* Vukica Kužić, članica VSS, neformalno povezana s kadrovskim odlukama u Novom Sadu i Vojvodini.

Foto: b92.net

Njihovo delovanje oslanja se na unutrašnju podršku sudija Privrednog suda kao što su Duška Maslovara, Dubravka Milošević, Ljiljana Colić i Svetlana Grujić Marković, koje imaju ključne administrativne uloge u raspodeli predmeta, postupanju po privremenim merama i obradi žalbi.

Zatvoreni krug moći: Od predmeta do presude

Prema podacima od dobro obaveštenih izvora iz samog centra ovih dešavanja, sistem funkcioniše po ustaljenom obrascu.

Ako neka velika kompanija, bilo u privatnom vlasništvu ili u sporu sa državom, angažuje jednu od advokatskih kancelarija za koje se pouzdano zna da su deo kruga moći, a od kojih se posebno ističe Advokatska kancelarija Vasiljević, gde koordinira dobro poznati dvojac Nemanja Vasiljević i bivši direktor BIA, Aleksandar Đorđević, predmet dobija ekspeditivan i povlašćen tretman.

Raspodela predmeta u sudu, naizgled slučajna, u praksi se kontroliše preko unutrašnje logistike, prvo preko službenika u pisarnicama, a zatim se niz nastavlja do najviših organa sudske vlasti.

U beogradskom Privrednom sudu upravo Jovan Jovanović, vršilac funkcije predsednika Privrednog suda, usmerava ključne predmete, koje po pravilu zastupaju Nemanja Vasiljević i Aleksandar Đorđević, ka "pouzdanim i proverenim" sudijama.

Posebno se izdvaja postupanje po predlozima za privremene mere, instrumenta koji u pravnoj teoriji služi za hitnu zaštitu, ali koji je u ovom sistemu prerastao u moćno sredstvo pritiska, pišu mediji. 

Advokat podnosi predlog, predmet stiže u prave ruke, odluka se donosi bez ozbiljnog razmatranja, i sve deluje zakonito. Rezultat je blokada imovine, prinuda na nagodbu, eliminacija konkurencije. Jovanović, koji je po Ustavu već trebalo da bude smenjen, i dalje obavlja funkciju predsednika zahvaljujući podršci VSS i mehanizmu "vršioca funkcije" bez vremenskog ograničenja.

Drugi korak: Institucionalna potvrda mreže

Iako bi drugostepeni sud trebalo da bude kontrola i korektivni mehanizam, on je, u ovom modelu, finalna brana zaštite odluka donetih u prvom stepenu. Ulogu garanta igra Vrhovni sud, čija predsednica Jasmina Vasović ima široku kontrolu nad radom Odeljenja za sudsku praksu, sastavom veća i kadrovskim unapređenjima.

Praksa pokazuje da žalbe protiv odluka "pouzdanih" sudija retko, odnosno skoro nikad ne uspevaju. Unutrašnji mehanizmi obezbeđuju da predmeti ne dođu u ruke nepredvidivih ili nezavisnih sudija. Preko kadrova kao što su Tanja Đurica, koja je nedavno unapređena u Vrhovni sud, i sudija Ivčevski,zadužen za praksu, osigurava se da svaka odluka od značaja ostane unutar sistema.

Vrhunac zaštite ovog sistema delovanja ogleda se i u specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal na čijem je čelu Mladen Nenadić koji je na to mesto postavljen delom i zahvaljujući Aleksandru Đorđeviću uz blisku saradnju sa Zagorkom Dolovac.Odsustvo bilo kakva rekacije uprkos saznanjima koja dolaze do ovog tužilaštva i njegovoj nadležnosti da procesuira sudije, govori koliko je duboko ukorenjena sprega između pojedinih sudijskih i tužilačkih struktura, gde mehanizmi kontrole ne samo da izostaju, već aktivno štite unapred dogovorene interese.

Kadrovska mreža

Ono što ovom sistemu daje dodatnu stabilnost jeste teritorijalna podela uticaja:

* Jasmina Vasović pokriva Beograd i centralnu Srbiju;
* Snežana Bjelogrlić - zapadnu Srbiju;
* Vukica Kužić - Novi Sad i Vojvodinu.

Država kao talac

Najveću cenu ne plaćaju sudije, već državni budžet koji ovaj krug advokata, sudija i kompanija cedi bez milosti. U spornim predmetima gde je država strana u postupku, sudije unutar sistema gotovo po pravilu presuđuju protiv države. Posledice su obaveze isplate odšteta, kamata i troškova koji dostižu milionske iznose.

Kada je reč o sporovima između privatnih subjekata, mreža deluje u korist onog klijenta koga zastupa "povezana" advokatska kancelarija. Rezultat je narušena tržišna ravnopravnost i uticaj na poslovno okruženje koji ide u korist odabranih.

Ovo više nije pitanje pojedinačnih propusta ili incidentnih slučajeva. Ovde je reč o strukturi. Ona nije formalizovana, ali je stabilna, razgranata i institucionalno obezbeđena. Funkcioniše unutar legalnog okvira, ali po paralelnim pravilima. Posledice nisu samo pravne, već društvene, ekonomske i političke.