"Srbin ne sme da peva, ali ustaše smeju da kliču": Politička histerija zbog srpske pesme u Požegi, a muk na "Za dom spremni"

Prava politička histerija zavladala je u regionu, ali i u Srbiji među pripadnicima antisrpskih rušilaca zemlje i blokaderima, kojima, verovali ili ne, smeta što je predsednik Aleksandar Vučić prisustvovao narodnom veselju u Požegi u organizaciji Informera i tom prilikom pevao i veselio se uz srpske pesme.

Međutim, ono što je posebno strašno jeste da pojedinim dušebriznicima smeta predsednikov potez, a nisu se setili da osude širenje ustaštva iz Hrvatske i uporno ćute na ponavljanje skandaloznog pokliča "Za dom spremni". Upravo o tim dvostrukim standardima govori se i u tekstu na Vaseljenska.net. koji prenosimo u celosti.    

"Nije problem što se u Srbiji pevaju srpske pesme, problem je što Srbi to više ne smeju da rade bez da ih proglase za fašiste, šoviniste i ratne zločince, čak i onda kada su pesme koje pevaju nastale u vreme najvećih stradanja ovog naroda. U Požegi, na narodnom okupljanju, u srpskoj državi, uz srpsku zastavu,  srpsku muziku, predsednik države se našao među svojim narodom i zapevao ono što narod peva. I to je postalo državni skandal, jer je zapevao kao srpski predsednik u srpskoj zemlji. 

Dušebrižnicima koji samo štancaju saopštenja nije sporno što se ovog meseca u Hrvatskoj okupilo pola miliona Hrvata i skandiralo Tompsonu – „za dom spremni“, čuveni ustaški poklič uz koji je stradalo preko pola miliona Srba, niti što su tom koncertu prisustvovali najviši hrvatski zvaničnici. Nije im sporno ni što na tribinama u Sarajevu i u Novom Pazaru redovno odjekuje „ubij Srbina“. Niti činjenica da na Kosovu i Metohiji Srbi ne smeju da nose svoj barjak, da govore svojim jezikom, ne smeju da obeležavaju svoje praznike.

Posebno nije problematična ni činjenica da Turska aktivno naoružava separatiste i razvija mrežu vehabijskog pokreta od Prištine, preko Raške i Crne Gore, pa sve do Sarajeva. Ali je sporno ako u srpskoj varoši, u srpskoj zemlji, predsednik srpske države zapeva "Morem plovi jedna mala barka", jer,  navodno, nečija osećanja su povređena.

Foto: Foto: Informer

Nije, dakle, više stvar u pesmi. Stvar je u tome što je dozvoljeno sve, svima,  osim da se bude Srbin.

Tako smo došli do apsurda u kojem muslimanski političari u Srbiji, koji žive pod zaštitom zakona, budžeta i državnog aparata ove zemlje, ustaju protiv predsednika zato što peva pesmu koja je, u kontekstu folklora, običaja i epske tradicije, duboko ukorenjena u identitetu naroda kojem predsedava.

Husein Memić, čovek koji u fotelji ministra sedi zahvaljujući državi koju danas napada, upućuje poruke koje otvoreno kriminalizuju sve što je srpsko. Njemu je sporan stih "Turkinja se pred džamijom klela da je samo Srbina volela", a nije mu sporno što Turska otvoreno stoji iza svih antisrpskih projekata na Balkanu. Taj isti Memić se nije oglašavao na brojne diskriminacije nad Srbima, niti je komentarisao Tomsonov koncert, nema problem sa tim da u  Sarajevu razbiti glavu Srbinu, više nije stvar folklora već politike.

Ali ono što mu  posebno nije sporno to je  da zarađuje na bolesnoj deci.

Isti taj Husein Memić koji danas ustaje u ime "morala i dostojanstva", istovremeno stoji iza strukture koja preko udruženja "Alarm" navodno pomaže deci oboleloj od dijabetesa, a u praksi se bavi prodajom medicinskih senzora Libre nabavljenih nelegalnim putem, preko posrednika, uz potvrđene finansijske transakcije i fotografske dokaze. Dok njegovi saradnici pregovaraju i trguju, sredstva se slivaju u privatne džepove, a sve to pod maskom "humanosti".

Foto: printscreen

Teško je, dakle, odlučiti šta je veća sramota, da ministar koji profitira na bolesti dece glumi moralnog arbitra u društvu, ili to što njegovi istomišljenici pokušavaju da zabrane srpsku epsku pesmu u srpskoj državi.

Da li će sutra biti zabranjen i Kosovski ciklus? Da li će biti uklonjeni stihovi o Marku Kraljeviću jer su "uvredljivi"? Da li će neki forum žena, stranačka ispostava koja ne reaguje na prizive ustaštva, odlučivati šta Srbija sme da pamti?

Slušali smo nedavno jednog profesora koji se žali zašto njegova deca moraju da uče o Svetom Savi i Gračanici. A s obzirom da su u Novom Pazaru već promenili nazive ulica koje su nosili imena srpskih junaka, a da je srpska škola koja se nekad nosila ime Svetog Save preimenovana u „Kalif bin Zajed al Nahjan“, onda je jasno u kom pravcu politika muslimana ide u Srbiji.

Kad  smo došli do toga da je srpska pesma govor mržnje, onda smo već duboko u fazi u kojoj se srpskom narodu ne osporava samo istorija,  nego i pravo da postoji.