Šta će biti kad fioke progovore? Zašto se Marinika Tepić boji pravosudnih reformi?

Kada političar koji je godinama učestvovao u simbiozi starog, duboko kompromitovanog pravosudnog aparata počne da viče "diktatura" čim se najave promene u tužilaštvu, onda je jasno da tu nije reč o strahu od autoritarizma, već o panici od gubitka kontrole nad jednom od poslednjih poluga uticaja.

Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, sa izrazitom dozom nervoze upozorava na "preki sud" i "instaliranje lojalnih tužilaca", u trenutku kada upravo ti tužioci, ako se oslobode stranačkih veza i budu radili po zakonu, mogu da postave jedno sasvim logično pitanje: šta je sve Marinika znala, i otkuda joj to što je znala i godinama javno iznosila, svesno ostavljajući prostor za sumnju na vezu "duboke države u pravosuđu" i opozicionih stranaka?

Jer kada se već igra transparentnosti, vredi podsetiti da je upravo Marinika Tepić bila godinama u stanju da do podataka koji se nalaze isključivo u tužilačkim i policijskim dosijeima dolazi brže od samih istražitelja. Da li su je, možda, o tome informisali tužioci pod njenom stranačkom zaštitom? Da li je Ivana Pomoriški, nekadašnja funkcionerka Lige socijal demokrata i a sada šefica Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, bila jedna od karika u tom lancu? Ili Zagorka Dolovac, koja je godinama odbijala da procesuira bilo koga iz sistema koji joj je davao mirnu fotelju, ali se zato temeljno bavila zaštitom "nezavisnih", sve dok ti nezavisni ne pređu stranu.

Sve dok je pravosuđe bilo u rukama onih koji su se trudili da svaku istragu okrenu u stranu, a svakog tužioca koji se drzne da deluje po zakonu proglase za "politički motivisanog", Marinika Tepić nije imala primedbi. Nije pozivala tužioce da "presaviju tabak" kad Zagorka Dolovac poništi svaki pokušaj istrage protiv koruptivne mreže iz vremena DOS-a. Nije prozivala "profesionalce u tužilaštvu" kad su godinama ćutali o ofšor firmama, sponzorskim parama i donacijama koje su kružile unutar NVO stranačkog miljea pod velom "građanske borbe".

A sada, kada se makar deklarativno najavljuje mogućnost da pravosuđe postane nepredvidivo, ne za građane, nego za one koji su navikli da im dostave prijave, dokaze i presude unapred, odjednom nastaje vika o "diktaturi". Pa nije diktatura ako se, konačno, postavi pitanje da li su poverljivi podaci iz istraga o korupciji i organizovanom kriminalu završavali u rukama političara koji su ih koristili za politički marketing, a ne za istinu. Niti je diktatura ako neko bude upitan kako se informacije iz zatvorenih tužilačkih predmeta redovno pojavljuju u njenim konferencijama za medije, pre nego što budu dostavljene braniocima ili sudu.

Ako u Srbiji zaista dođe do toga da novi tužioci, ma koliko bili bliski vlasti, odluče da se bave zakonom, a ne naređenjima, onda neće prvo stradati opozicija, već svi oni koji su parazitirali na poluživom pravosuđu, gurajući javnost u uverenje da je jedina bitka između SNS-a i SSP-a, dok iza scene traje tiha koruptivna koalicija koju čine ćutanje, opstrukcija i kontrolisano curenje.

Strah Marinike Tepić nije strah od toga šta će Vučić uraditi, već strah od toga da neko nov, neko neplaniran, neko nepovezan s postojećim krugovima, otvori fioke koje se godinama nisu dirale. Fioke u kojima su, osim afera vlasti, i afere opozicije, i afere sudske mreže, i imena onih koji su se godinama predstavljali kao borci za istinu, a istovremeno čuvali sistem koji je omogućavao da sve ostane isto, samo u drugačijem pakovanju.