Vučić oduvao blokadere! Razbijene iluzije o pobedi na izborima: Vlast na 53%, 7 lista prelazi cenzus

Da se u Srbiji danas održe izbori, najviše glasova bi osvojila Srpska napredna stranka - 45,1 odsto, pokazalo je najnovije istraživanje agencije "Faktor plus".

Prema istom istraživanju, lista blokadera koji protestuju osvojila bi 8,4 odsto, a Socijalistička partija Srbije 6,9 odsto.

Istraživanje je urađeno na 1.200 ispitanika u periodu od 15. do 25. jula. Rezultati pokazuju da je ukupan rejting SNS i drugih stranaka bliskih vlastima na oko 53 odsto, a zbirni rejting studentske liste i rascepkane opozicije na ispod 40 odsto, prenosi Blic.

Pojedinačno to izgleda ovako:

• SNS 45,1 odsto

• "Studentska lista" - lista studenata koji protestuju 8,4

• SPS 6,9

• SSP 4,3

• NPS - Narodni pokret Srbije 4,1

• Mi snaga naroda - dr Branimir Nestorović 4,1

• Kreni-promeni - Savo Manojlović 3,7

• NADA - Nova DSS i POKS 2,8

• Zeleno-levi front 2,5

• Demokratska stranka 2,1

• Ekološki ustanak 1,8

• Srbija centar (SRCE) 1,5

• PSG - Pavle Grbović 1,1

• SRS 1,0

• SDS - Boris Tadić 1,0

• neka druga 3,5

• odlučiću u poslednjem trenutku 6,1

Prema istraživanju Faktora plus, samo sedam stranaka bi prešlo cenzus od 3 odsto, dok bi stari cenzus od 5 odsto prešle samo tri liste. Ovo jasno pokazuje da politika koju predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima veliku podršku u narodu i pored pokušaja centara moći sa zapada u saradnji sa pojedincima u Srbiji da se sprovede obojena revolucija.

Uticaj blokadera na politiku

Samo 9 odsto ispitanika zna ko su glavni predstavnici i vođe studentske liste, dok 56 odsto ne zna. Takođe, samo 15 odsto ispitanika je veoma ili umereno upoznato sa politikom studentske liste, a 54 odsto se izjasnilo da uopšte nije upoznato.

Vanredni izbori, da ili ne?

Istraživanje je pokazalo da su birači podeljeni oko toga da li treba raspisati vanredne izbore: 37 odsto je protiv, 32 odsto je za, a 31 odsto je neodlučno.

Ako bi izbori bili raspisani, samo 48 odsto ispitanika se izjasnilo da bi izašlo na njih, dok 22 odsto još ne zna.

Opada podrška blokaderima

Predrag Lacmanović, programski direktor agencije Faktor plus, kaže za "Blic" da je došlo je do preraspodele snaga u opozicionom biračkom telu.

- Neke opozicione partije su izgubile pokoji glas, a određeni broj je privrežen sada blokaderskim strujama, odnosno toj nekoj studentskoj listi. Ona nema još ni formu, nisu ni registrovani, ne znamo ni da li će se tako zvati i u kom obliku će se formirati, ako se formira - kaže Lacmanović.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Na pitanje da li bi 8,4 odsto glasalo za studente bez obzira na to ko im je na listi, Lacmanović kaže da je to veliko pitanje i za istraživače.

- Ljudi čak našim anketarima postavljaju pitanje ko će biti na toj listi. Meni se čini da zato malo kilavo i nastaje taj pokret i ne izbacuju se tako brzo imena, te sve to izgleda nekako sporije nego što se očekivalo. Teško je uklopiti, recimo, krajnje desničarske ideje, sa krajnje levičarskim ili komunističkm načinom delovanja sa zborovima. Nekom biraču se ta ideja možda čini privlačnom, ali drugom potencijalnom biraču ne. Mislim da studentska lista baš na tome gubi, zato što nisu oformili pokret sa jasnom političkom ideologijom, sa ljudima koje će da se predstave i da kažu šta je program pokreta - kaže Lacmanović.

Blokaderi hoće da eliminišu opoziciju

Lacmanović smatra da je malo verovatno da će doći do ujedinjenja opozicije i studenata.

- Pre svega, opozicija je u jednom trenutku maltene potpuno izgubila identitet. Sada je došlo do malog trežnjenja i shvataju da ih studentski pokret negde guši i da želi faktički da izbriše i opoziciju - kaže Lacmanović.

Lacmanović smatra da može doći i do povlačenja sa izbora dela opozicije u korist studenata, ali da ne veruje da će cela opozicija tako postupiti.

- To sve umanjuje šanse za neki bolji rezultat na izborima. Znate kako to ide u glavi glasača, prosečnog građanina. S jedne strane imate, imate vlast koja je prilično koheziona. S druge strane, imate mnogo manjih partija i sada jedno telo (studentsko) koje nema jasne obrise, ni politički definisane stavove. Ne znate kuda će vas odvesti i to šalje jednu poruku: mi vam nudimo nestabilnost. Oni moraju politički da artikulišu do kraja svoje delovanje kako bi se zaista neko odlučio da li želi da glasa za njih, ili ne. To možda zvuči nepopularno među tim biračkim telom sad kad ja ovako izgovaram - kaže Lacmanović.