Majić plaši narod "nepismenima", a brani tužioce koji ne razlikuju krivično delo od službene dužnosti

„Ne, nego - sada je vreme za još nestručnije (nepismene), jer će samo među njima biti moguće naći lojalne“, napisao je Miša Majić na svom Tviter profilu, kao reakciju na najavljenu reformu tužilaštva čiju temu je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Problem je međutim, što Majić ne vidi, ili ne želi da vidi, da su mnogi koji se već nalaze u samom središtu tog tužilačkog aparata upravo ono što on tobože osuđuje, i nepismeni, i politički motivisani, formalno potkovani, ali suštinski nesposobni da napišu jednu valjanu optužnicu. 

Slučaj bivšeg ministra, Tomislava Momirovića, jasno je pokazao kako izgleda kada takvi tužioci pišu službene akte. Naime, u javnost je procureo dokument koji nije nacrt optužnice, već „rešenje o zadržavanju“, odnosno akt koji je formalno donela policija, ali isključivo na osnovu saglasnosti i formulacije tužilaštva, u ovom slučaju Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, kojim rukovodi Mladen Nenadić.

U tom dokumentu stoji da je Momirović izvršio krivično delo „nevršenjem službene dužnosti“, i to tako što je, potpisao aneks, odnosno:

"Izvršio službeno delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1KZ na taj način što je nevršenjem svoje službene dužnosti..."

Čitaocima ne treba pravni fakultet da bi shvatili da ovakva formulacija ne može istovremeno da bude i neradnja i radnja. Drugim rečima nije moguće potpisati nešto a da to bude „nevršenje“. Na stranu što je teško optužiti nekoga za zloupotrebu bez da je prethodno utvrđena šteta, korist ili motiv.

A upravo je to ono što Miša Majić brani. Njegova izjava je unapred pripremljen štit za sve one koji se plaše smene, jer znaju da se ne mogu održati bez podrške starih mreža, međusobnog zaštitništva i političkih igara, nije bitno što su njegove kolege faktički nepismene, bitno je da su na pravoj političkoj strani.

Foto: printscreen

Najveći apsurd u svemu je što se u javnosti već uveliko sprovodi priča o „ugrožavanju tužilačke nezavisnosti“, ukoliko bi došlo do reformi,  dok u isto vreme jedno od ključnih tužilaštava u državi ispisuje pravne gluposti koje ne bi prošle ni na ispitu.

I niko od Majića, Savovićke, Tepićke -  nema problem sa tim, što nije ni čudno jer se kao i pravda i odbrana stručnog kadra sprovodi selektivno.

Momirovićev slučaj je očigledno politički motivisan, ali je ujedno i pravno toliko loše sročen da služi kao školski primer zašto je reforma tužilaštva ne samo potrebna, nego neodložna.

Ako ovo nije razlog za ozbiljne kadrovske promene, onda možemo odmah priznati da nam zakon služi samo za pokriće.

Piše: Veizović Vesna, Vaseljenska