Kolumna Dragutina Matanovića: Sremski Karlovci i Dan sećanja na 30 godina od „Oluje“ i hrvatskog pogroma

Kolumna Dragutina Matanovića o Danu sećanja na 30 godina od zločinačke akcije "Oluja" i hrvatskom pogroma nad srpskim narodom.

Više od 30.000 ljudi okupilo se u Sremskim Karlovcima po kiši i nevremenu na obeležavanju Dana sećanja na sve Srbe stradale i prognane u hrvatskoj zločinačkoj akciji „Oluja“. Okupili su se na tridesetogodišnjicu hrvatskog pogroma i genocida. Najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Ljudi su slušali poruke patrijarha Porfirija i predsednika RS Dodika. Slušali su potresna svedočanstva mnogih Krajišnika. I reči Krajišnice Jovane Hrvačević, koju su, kao dete od sedam godina, probudile zlokobne granate što su padale na Knin. Tada je poslednji put videla svoju rodnu kuću i svoje drugarice Marijanu, Tanju, Marinu i Bilju. Četvrtog avgusta je sa porodicom, bežeći pred hrvatskim monstrumima, krenula ka slobodi i Srbiji. Ispred njih je bila nepregledna kolona traktora i vozila, iznad njih na nebu krvav mesec. I svedoči Jovana o tome kako su ljudi u koloni umirali i kako su ih sahranjivali pored puta. I svedoči Jovana o Petrovačkoj cesti, gde su hrvatski neljudi, planski i sistematski, iz aviona bombardovali nedužne ljude i decu. I pobili ih nemilosrdno, tako tipično za naše krvoločne „susjede“.

Ali pre svega narod je došao da čuje predsednika Vučića. I čuo je kako su zapadne sile u tajnosti kovale plan da unište Krajinu, što su i završili u nekoliko dana. I da više niko nije pomenuo „ružičaste i zaštićene zone UN, briga ih nije bilo što su Srbima garantovali sigurnost. Nikada nisu o tome govorili, već kako je veličanstveno ubiti 2.500 hiljade ljudi i proterati 250.000 ljudi“. I čuo je reči svog predsednika o moćnima i velikima, i o nama malima „koji nećemo da budemo sluge i podanici. Srbin svoju slobodu ljubi i voli više od svega i ne pita za cenu“.

I čuo je njegove reči o nepravdi koja je učinjena Srbima u poslednjih 30 godina, kada je bezobzirno uništavana Jugoslavija – „što bi Srbi živeli u jednoj državi“. O onima koji su nas zatim bombardovali, bez odobrenja UN, jer ih je „baš briga za međunarodno-pravni poredak“. A onda su Srbiji, sve govoreći da je budućnost jedino važna, otkinuli Crnu Goru iz zajedničke države, a zatim oteli i naše istorijsku kolevku, naše Kosovo i Metohiju. I pri svemu tome su u svojim mejnstrim medijima vodili najžešću kampanju da su Srbi varvarski narod, koji se mora vratiti decenijama unazad u prošlost, i kojem treba srušiti sve fabrike, puteve i mostove.

Na toj kiši, koja je neprestano lila, gledao sam Vučića, visokog i uspravnog, kao da je iznad vremena i prostora. I slušao njegove reči koje su dolazile iz njegovog srca, iz njegove bezgranične ljubavi prema srpskom narodu. I kad su karlovačka zvona zazvonila, a on izgovarao da je onima koji prizivaju „Oluju“ u Srbiju rekao bezbroj puta – „ne pokušavajte, nijedna vam više 'Oluja' uspeti neće“, shvatio sam da nikada više u bliskoj budućnosti moja država i moj narod neće imati tako velikog i tako hrabrog predsednika.

Po završetku skupa setio sam se kako je, neposredno pred održavanje vojne parade u Zagrebu, na hrvatskim društvenim mrežama zasijala skandalozna fotografija omladine tzv. Hrvatskog oslobodilačkog pokreta na kojoj je, pored spomenika u Jasenovcu – mestu jednog od najstrašnijih logora smrti tokom Drugog svetskog rata, postavljena ustaška kapa.

I setio sam se reči pokojne Smilje Avramov, verovatno najvećeg srpskog stručnjaka za međunarodno pravo, iz 2010, da postoji duboka istorijska veza između savezničkog bombardovanja Srbije 1944. i onog 1999. godine. Da su iza genocida nad Srbima u NDH stajali nacistička Nemačka i Vatikan, a iza genocidne politike 1991 – ujedinjeni Zapad, pobedničke i poražene zemlje u Drugom svetskom ratu.

I zato, iako je Generalna skupština UN proglasila 1992. etničko čišćenje za genocid, za „Bljesak“ i „Oluju“, kojima su konačno počišćeni i proterani Srbi iz Hrvatske, nema kazne.

Ali u košarci se utakmica odlučuje u četvrtoj četvrtini, koja još nije počela.

P.S. „Nikada više slobodu Srbinovu vam nećemo dati da ugrozite!“