Niko nije odgovarao za ubistvo srpske dece: Ivan i Pantelija zverski ubijeni u Goraždevcu, Šiptari im nisu dali mira ni nakon smrti

Sutra se navršava 22 godine od terorističkog napada na srpsku decu u Goraždevcu u kome je dvoje dece ubijeno, a četvoro ranjeno.

Tog 13. avgusta 2003. godine u metohijskom selu Goraždevac, desetak kilometara istočno od Peći, rafalnom paljbom iz automatskog oružja napadnuta su srpska deca koja su se kupala u reci Bistrici, a za ubistvo i ranjavanje dece do danas niko nije odgovarao.

Odmah je poginuo Ivan Jovović (18) dok je Pantelija Dakić (12) preminuo u bolnici. Ranjeni su Đorde Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13), od kojih su teže rane zadobili Bogićević i Bukumirić.

Prema istražiteljima UMNIK-a, teroristi su pucali rafalno, iz "kalašnjikova" na grupu dece i mladih Srba iz Goraždevca, dok su se nalazili na reci, pri čemu je ispaljeno 87 metaka.
Po letnjoj vrućini veća grupa mladih i dece, ukupno njih 28, nalazila se tog 13. avgusta 2003, na improvizovanoj plaži na Bistrici ili u reci, kada se dogodio teroristički napad.

Pretpostavlja se da se napad dogodio od albanskog sela Zahač, a broj izvršilaca napada nije poznat. 

Prema potonjim tumačenjima, pretpostavlja se da se teroristički akt dogodio posle najave da će se u tu zonu vratiti približno 200 prethodno prognanih Srba.  

Foto: Novak Đurović

U prvo vreme reakcija međunarodnih predstavnika na tako gnusan teroristički akt bila je burna. Pored drugog, rečeno je da će biti "prevrnut svaki kamen" kako bi ubica ili ubice bili pronađeni, čime je naglašavana posvećenost istrazi. 

Zvanično, zločin koji se dogodio u Goraždevcu 13. avgusta 2003. osudili su predstavnici UNMIK, KFOR, EU, Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Francuske, pa i prvaci privremenih organa vlasti u Prištini. 

Zvanični Beograd odmah je zatražio zasedanje Saveta bezbednosti OUN.

Koliko se zna, UNMIK i policijski organi na Kosovu i Metohiji posle terorističkog akta u Goraždevcu saslušali su približno 70 mogućih ili stvarnih svedoka, bilo je navoda da je saslušano ukupno 75 osoba, a pretreseno je stotinak kuća.

Raspisana je takođe nagrada od milion evra za informaciju o zločinu. 

I pored dramatičnih osuda i obećanja na temu posvećenosti istrazi, pravih rezultata istrage nije bilo, odnosno, do novih saznanja se, zvanično, nije došlo. 

Konačno, Euleks je 2010. godine zvanično obustavio dalju istragu. Pet godina potom, 2015. formalno, isto su učinile i institucije vlasti u Prištini. 

Foto: Novak Đurović

Po opštoj oceni, pored brojnih drugih zločina i terorističkih napada na Srbe Kosova i Metohije, ubistvo dece u Goraždevcu jedan je od najgnusnijih zločina nad Srbima od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. 

Ranije, Goraždevac je važio za najmnogoljudnije srpsko selo u tom delu Metohije, okolinu Peći. 
Tragični događaji počev od okupacije tog dela Srbije 1999. godine, promenili su stanje na terenu, a prema rezultatima popisa stanovništva 1981. godine, u Goraždevcu je bilo nastanjeno ukupno 1.440 lica, pri čemu su 72 odsto bili Srbi. 

Popis iz 2011. pokazao je međutim da u Goraždevcu stalno boravi 570 osoba, od čega je tada bilo 255 Srba, odnosno  44 odsto. 

Ne samo da za ubistva i ranjavanje srpske dece u Goraždevcu 13. avgusta 2003. niko nije odgovarao, nego je ta srpska enklava pored toga u više navrata bila meta vandalskog ponašanja, uključujući i spomenik žrtvama tog terorističkog akta.