Tužilaštvo bez individualne odgovornosti pred naletom terorizma na Srbiju: Dolovac osmislila čitav sistem da izbegne pravdu

U trenutku kada ministar pravde, ali predsednik države, Aleksandar Vučić, javno iznose stav da poslednja dešavanja na ulicama Srbije nose sve elemente terorizma, nijedna institucija tužilačkog sistema nije lično, imenom i prezimenom reagovala, kao što bi trebalo.

Sterilno saopštenje koje je objavljeno povodom tih događaja od strane Visokog saveta tužilaštva i Vrhovnog javnog tužilaštva, nije potpisala ni Zagorka Dolovac, ni Branko Stamenković.

Upravo u tom detalju je najpreciznije sadržana suština onoga što se godinama gradi kao opsena,  postojanje institucije bez lica, donošenje odluka bez odgovornosti i sistema u kom niko ne stoji iza onoga što određena institucija izgovara.

Javnosti se obraća „Vrhovno javno tužilaštvo“, što bi moglo da znači nekakvu kolektivnu odluku ili institucionalnu formu koja ima svoj odbor, većinu, kvorum i mišljenje. U stvarnosti, takav organ ne postoji. 

Prema Ustavu i zakonu, tužilaštvo u Srbiji je organizovano kao inokosni organ. To znači da sva ovlašćenja i sva odgovornost pripadaju jednoj osobi, konkretno Vrhovnoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac.

Umesto da se, kao vrhovni javni tužilac, pojavi u javnosti i lično stane iza stava institucije koju vodi, ona se i ovoga puta sakrila iza institucionalne forme, bez potpisa i odgovornosti. I nije to prvi put. Za više od šesnaest godina, koliko je  na funkciji vrhovne tužiteljke, nijedno saopštenje nije izašlo potpisano njenim imenom. Takva praksa nije ni zakonski, ni etički opravdana, ali ona ne samo da postoji, nego je prešla u normu.

Zagorka Dolovac time nije samo izbrisala sebe kao pojedinca koji ima obavezu da odgovara javnosti, već je osmislila čitav sistem po kome lična odgovornost ne postoji. Taj sistem ne čine samo prazna saopštenja, već i mreža kadrova koji godinama sede na ključnim pozicijama, a čija je zajednička karakteristika upravo to, da ne deluju kad bi trebalo, i da ćute onda kada je to najpogodnije za političku liniju kojoj pripadaju.

Mladen Nenadić, specijalni tužilac za organizovani kriminal, nije izneo nijedan javni stav povodom poslednjih događaja na ulicama Srbije, a koji, prema pravnim stručnjacima, uključuju sve elemente terorističkog organizovanog ugrožavanja bezbednosti države.

Iako je je donedavno bio zvezda prozapadnih medija dok je izdavao naloge za hapšenje bivših ministara, bez obzira što njegovo tužilaštvo nije nadležno za taj slučaj, sada kada njegovo tužilaštvo treba da reaguje - nigde ga nema. Što je jasna potvrda onoga što javnost sve više naziva paralelnim sistemom, sistemom u kojem odgovornost nema personalno ishodište, a institucionalno delovanje zavisi od političke procene, a ne od zakonske obaveze.

Istovremeno, na čelu Tužilaštva za visokotehnološki kriminal nalazi se Boris Majlat, osoba koja ne samo da nije reagovala na sve brojnije slučajeve pretnji i poziva na nasilje na društvenim mrežama, već se nijednom nije pojavila u javnosti da osudi ili bar prokomentariše poplavu virtuelnih pretnji, uvreda i poziva na građanski rat.

I dolazimo do momenta da oni koji su direktno odgovorni za bezbednosnu stabilnost, za očuvanje pravnog poretka i za zaštitu države od ugrožavanja - ne deluju. Ili, ako deluju, to čine bez potpisa, bez imena i bez mogućnosti da ih neko  pozove na odgovornost. Ćutanje Zagorke Dolovac u ovakvim trenucima nije samo problem zakonske obaveze kulture, već otvoreno pitanje o ulozi koju ona ima u podrivanju mehanizama države.

Ako se terorizam naziva pravim imenom, onda je logično očekivati da institucija koja ima nadležnost da reaguje - reaguje, a ako to ne čini, onda ili nije sposobna ili nema volju, ili što je po svim indicijama najverovatnije, saučestvuje u akcijama protiv nasilnog rušenja ustavnog poretka.