Advokat Petronijević o nasilju na javnom skupu prema policiji: Čudan stav sudija Višeg suda u Beogradu

Кamen koji poleti ka policajcu ili baklja koja zapali kancelariju u zgradi, više ne znače isto u očima sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu.

Dok Više javno tužilaštvo u Beogradu podnosi krivične prijave za nasilničko ponašanje na javnom skupu, sudije Višeg suda za prethodni postupak u Beogradu ih prekvalifikuju u blaže forme, dovodeći u pitanje ceo sistem odgovornosti.

Advokat Goran Petronijević kaže da je time politika ušla u sudnice, a zakon izašao iz njih.

Prema rečima Petronijevića, sudije za prethodni postupak u Srbiji počele su da prekvalifikuju brutalna nasilnička dela u blaže forme, čime, kako tvrdi, aktivno oslobađaju odgovorne, i to u trenutku kada se država suočava sa ozbiljnim bezbednosnim izazovima.

Petronijević je izneo niz konkretnih primera koji ukazuju da pravosuđe više ne reaguje kao nezavisna institucija, već kao produžena ruka političkih i uličnih pritisaka, pod maskom „zakonite procedure“.

- Ta činjenica mirnog bacanja kamena na policiju i mirnog paljenja prostorija, nečijih, nije važno čijih uopšte , izazivanja požara, izazivanja opasnosti da može doći do stradanja ljudi... prostorije koje se nalaze u stambenim zgradama... to nema nikakve veze sa mirnim protestima. To je ogoljeno nasilje. To je ono što se zove huliganizam. Tu nema nikakve dileme - rekao je Petronijević na TV K1.

Petronijević jasno pravi razliku između političkog izražavanja i nasilja i upozorava da je pokušaj da se nasilje 'prekrije' pravnim trikovima - opasna praksa sa dugoročnim posledicama po pravni poredak.

- To nasilje koje se primenjuje na ovaj način ni u čemu se ne razlikuje od onoga nasilja koje huligani primenjuju, kao što je to bilo u Engleskoj svojevremeno, pred donošenjem čuvenog zakona kojim je Margaret Tačer sredila Englesku, odnosno Veliku Britaniju. Dovela ih u red. Tada su i sudovi, i tužilaštvo, i policija sa većom pažnjom nego što je uobičajeno postupali u suzbijanju takve pojave - naglasio je Petronijević.

Advokat kritiku usmerava direktno na sudije za prethodni postupak, koje prema važećim pravilima ne bi smele da odlučuju o kvalifikaciji krivičnih dela, ali koje to ipak rade, i to selektivno.

- Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom, već činjeničnim stanjem, i sud može u svakom trenutku odlučiti da to nije takva pravna kvalifikacija. Međutim, ono što je neobično u ovoj situaciji jeste vreme i mesto. Mi se nalazimo u vremenu izuzetno pojačanih aktivnosti vršenja akata nasilja koji zahtevaju određenu društvenu reakciju. Politika krivičnog progona ne znači da politika utiče na to, već da se društvo organizuje kako bi odgovorilo na određenu pojavu. Mi ovde imamo ogoljeno nasilje. To podrazumeva ozbiljnu opasnost i ugrožava državu. Ne vlast, državu i pravni poredak. I to je ono što me zabrinjava, kad sudije ili tužioci ne prave razliku između države, pravnog poretka i vlasti - objasnio je Petronijević.

Foto: video printscreen

On je posebno ukazao na dvostruke aršine u postupanju sudova i tužilaštva. Кao primer navodi slučaj Milice Stojanović, koji je izazvao ogromnu pažnju javnosti.

- Devojka koja ide automobilom, upada u masu, povredi dvoje, troje. Кvalifikovano je kao pokušaj teškog ubistva. Isti ti tužioci, iste te sudije, znali su da iz činjeničnog stanja ne proističe to delo. Bila je zadržana 48 sati bez branioca, jer je tada bila obustava rada advokata. Saslušana bez advokata, pred tužiocem, pred sudijom za prethodni postupak. Određen joj je pritvor. A bilo je jasno da to krivično delo ne postoji u toj formi - podvukao je Petronijević.

Nasuprot tome, u sadašnjim slučajevima nasilja na protestima, kako kaže Petronijević, primenjuje se blaži tretman, i to od strane istih sudija i tužilaca.

- Onda imate u drugom slučaju, gde su u pitanju blokaderi, dakle ovi koji su nasilnici, potpuno drugačiji kriterijum. I to je ono što dovodi do sumnje. Nisu problem kvalifikacije, po meni ovde postoje oba krivična dela, i vršenje nasilja na javnim skupovima i napad na službeno lice. Ali postoji kontaminacija rada suda i tužilaštva kroz političke uticaje - istakao je Petronijević.

Jedan od najalarmantnijih delova Petronijevićevog izlaganja odnosi se na pritiske koji dolaze spolja, iz nevladinog sektora, stranih ambasada, pa i sa društvenih mreža, što preti da obesmisli sam pojam pravde.

- Broj slučajeva pritisaka sa ulice, neformalnih grupa, nevladinih organizacija, stranih ambasada – danas je veći nego pritisak koji je nekada dolazio iz vlasti. I to je dramatično. I zato sudija mora da uradi ono što je rekao moj pokojni mentor, sudija Jodra Ćusović: ‘Кad je ovakva situacija - u ćošak, zakon u šaku i kraj - naglasio je on. 

Petronijević poručuje da lične simpatije i ideološke pripadnosti nemaju mesto u sudnici.

- Ne može meni neko biti simpatičan zato što navijam za isti klub, pa onda da mu progledam kroz prste jer je bacao kamen na policiju. To nije sud. To je sramota. Sudija ne može da gleda na to. Sudija gleda zakon. Tačka - naglasio je Petronijević.

Reakcija Višeg javnog tužilaštva

Nekoliko dana nakon ovih dešavanja, Više javno tužilaštvo u Beogradu objavilo je zvanično saopštenje, upućeno Odeljenju za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, u kojem osuđuje promenu prakse tog odeljenja kao nezakonitu i neosnovanu.

U dopisu stoji da je stanovište sudija o prekvalifikaciji nasilničkog ponašanja 'neosnovano, nepravilno i nezakonito' i da će tužilaštvo uložiti žalbe u skladu sa zakonom.

Dopis je poslat i predsedniku Višeg suda u Beogradu, predsedniku Apelacionog suda, Vrhovnom sudu i Visokom savetu sudstva. Ističe se da je cela procedura 'delovala kao medijska konstrukcija', s namerom da se utiče na javnost.

''Stiče se utisak da je ovakva ubrzana procedura usvajanja zapisnika sa sednice odeljenja, a i samo njegovo sačinjavanje imalo za svrhu isključivo njegovo eksploatisanje u medijima kritički nastrojenim prema Višem javnom tužilaštvu u Beogradu'', navodi se u dopisu.

Tužilaštvo podseća da sudija za prethodni postupak nije ovlašćen da prekvalifikuje delo, već da ceni osnovanost sumnje i razloge za pritvor. Oni naglašavaju i da su odluke sudija u ovom slučaju u suprotnosti sa ranijom praksom, kada su u identičnim situacijama bez problema određivali pritvor i potvrđivali sporazume.