Kako se preko NVO organizacija CEPRIS, JUKOM i tužiteljke Belopavlović vodi organizovan napad na tužioca Stefanovića: Na meti i institucije

Nakon što je Srbiju potresao slučaj povređene studentkinje na Novom Beogradu, koju je kolima udarila devojka početnik u vožnji jer je u panici pokušala da prođe kroz nezakonito blokiranu ulicu, počela su da se postavljaju pitanja kolika je krivica politički obojenih tužilaca za haos na ulicama i šta je stvarno posao tužioca u jednoj uređenoj državi?

Umesto odgovora na ova i niz drugih pitanja javnost je dobila spektakl u režiji dve NVO - CEPRIS i JUKOM, organizacija koje se godinama finansiraju od strane istih onih koji danas sponzorišu haos na ulicama Srbije.

Ove organizacije, čiji su članovi i osnivači političke inicijative Proglas, podnele su disciplinsku prijavu protiv glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića, zbog opravdane odluke da izuzme tužiteljku Jelenu Belopavlović iz postupanja u ovom predmetu.

Tužiteljka izuzeta iz slučaja 

Prema rečima pravnih stručnjaka, tužiteljka Jelena Belopavlović, ne samo što je opravdano izuzeta iz slučaja, već je upravo protiv nje trebalo podneti niz disciplinskih prijava. Naime, ta ista tužiteljka je dana kada se desio udes na Novom Beogradu zajedno sa grupom politički "obojenih" tužilaca i sudija blokirala Palatu pravde, ustanovu u kojoj radi. To se dogodilo u toku radnog vremena, čime je nedvosmisleno stala na stranu blokaderskog pokreta, kao političke inicijative, uprkos tome što joj tužilačka funkcija koju obavlja zabranjuje da se bavi politikom. Na sve to, Belopavlovićeva je, takođe, potpisala i inicijativu koju je pokrenula neformalna grupa sudija i tužilaca kao podršku "studentsko-blokaderskom pokretu". 

Zatim istog dana, nakon što se završila blokada tužilaštva, tužiteljka Belopavlović je, tako jasno politički deklarisana, kao dežurni tužilac, preuzela slučaj "gaženja". Da apsurd bude veći, tužiteljka Belopavlović je incident u kojem devojka u panici prolazi kroz masu blokadera, pokušala da okarakteriše kao pokušaj teškog ubistva. Bez ijednog čvrstog dokaza, bez realne pravne osnove, sa očiglednom političkom pozadinom.

Foto: Peđa Milosavljević

Svestan političke konotacije, glavni javni tužilac Nenad Stefanović je, shodno svojim ovlašćenjima, izuzeo tužiteljku i slučaj dodelio svom zameniku Miodragu Markoviću, koji se takođe našao na meti istih nevladinih organizacija, odnosno ljudi iz pravosuđa koji godinama sprovode interese Zapada, a na štetu institucija i građana Srbije.

U međuvremenu, devojka koja je upravljala vozilom na Novom Beogradu dobila je pomilovanje predsednika Srbije, pa je postalo jasno da je bila žrtva situacije u kojoj su ulicu blokirali oni koji se zaklanjaju iza "naroda", a ne poštuju ni zakon, ni institucije.

Formalno NVO, suštinski politički štab

Sve bi ovo možda i zvučalo kao pravna polemika da iza prijave ne stoje potpuno isti ljudi koji već godinama rotiraju između NVO sektora, pravosuđa i političkih tribina, a sada se otvoreno pojavljuju i kao nosioci inicijative "Proglas".

CEPRIS, JUKOM i Proglas nisu tri odvojene strukture, to je jedan isti krug ljudi, sa jednim istim političkim ciljem - uspostavljanje kontrole nad pravosuđem i institucijama kroz spoljno finansirane kanale i uticaj.

Među njima, kao jedno od najpoznatijih lica, jeste sudija Miša Majić, poznat isključivo po politički angažovanim nastupima, ali i po kontroverznoj odluci puštanja na slobodu tzv. Gnjilanske grupe, odnosno grupe terorističke OVK, osumnjičene za najstrašnije zločine nad srpskim narodom. Zatim tužiteljka Bojana Savović, koja nasilnike sa ulica javno naziva "herojima" i ide čak toliko daleko da im daje pravna uputstva kako da izbegnu sankcije pred sudom. Tu je i Milena Božović, jedna od istaknutih predstavnica aktivističkog pravosuđa, zahvaljujući kojoj je oslobođen albanski špijun osumnjičen za krađu zaštićenih patenatna iz srpske namenske industrije. I to je samo jedan deo...

Foto: pritnscreen

Svi oni se kreću unutar istog kruga koji od početka uličnih blokada u Srbiji, umesto da se bave zaštitom zakona, organizuju tribine, daju izjave, podržavaju demonstrante i sve vreme vode paralelnu političku kampanju, koristeći legitimitet javne funkcije da bi štitili i promovisali jednu stranu u javnom sukobu.

Upravo zato tu nema reči o nezavisnosti, samo dobro uhodana šema zamene teza u kojoj se preko stranih medija napadaju institucije i profesionalci koji pokušavaju da zadrže zakon u rukama države, a ne u rukama ideološki motivisanih aktivista.

CEPRIS i JUKOM se godinama finansiraju iz inostranstva, uglavnom od zapadnih fondacija, što dodatno umanjuje njihov kredibilitet po pitanju objektivnosti. Ako je ikada postojao prostor da se njihov rad posmatra kao pravosudni ili akademski, taj prostor je danas zatvoren. Jer oni više ni ne kriju svoju političku boju. Danas otvoreno nastupaju kao produžena ruka opozicionog dela društva, bez ikakve odgovornosti pred narodom, ali sa ogromnom moći unutar sistema.

Glavni tužilac Nenad Stefanović nije napravio politički potez. On je uradio ono što se očekuje od svakog nosioca funkcije - zaštitio je predmet od kompromitovanog uticaja, postupio po zakonu i obezbedio nepristrasnost postupka.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.