To je anarhija i fašizam - Vladimir Savić u emisiji "OZLOGLAŠEN": "Ko ne razmišlja kao blokaderi, odmah postaje neprijatelj"

Zbog izveštavanja s protesta trpi nasilje, a zbog podrške Vučiću, ćerke-studentkinje su mu okrenule leđa.

U šestoj epizodi emisije Ozloglašen na Youtube kanalu Republika News, Predrag Azdejković je ugostio novinara Vladimira Savića, koji je izveštavao sa nasilnih blokada u Novom Sadu i Nišu, gde je bio verbalno i fizički napadnut.

Vladimir Savić se više od dve decenije bavi novinarstvom, a radio je i kao policajac, pa dobro poznaje i bezbednosne strukture i medijsku scenu Srbije. Ekskluzivno otkriva detalje napada - kako su ga blokaderi opkolili, gurali, polivali i udarali njega i njegovog snimatelja. Govori i o tome kako su pojedini novinari sa N1 stajali svega metar od njega i nisu ništa preduzeli dok je bio napadnut, naglašavajući da bi on iz kolegijalnosti uvek reagovao da zaštiti kolegu, bez obzira na to iz kog medija dolazi. Takođe, otkriva ulogu policije, političku pozadinu protesta i kako se sve to odražava na društvo i porodicu.

Šta se desilo u Novom Sadu? 

- Bili smo u pešačkoj zoni u centru i iz redakcije mi javljaju da priđemo bliže da bismo imali sliku protesta. Snimatelj se postavlja, ja idem uživo, dok dva-tri klinca standardno dobacuju. Kasnije intervjuišem jednog učesnika protesta, normalna pitanja, bez provokacija. U tom momentu čujem urlanje više lica iza svojih leđa. Vidim starijeg čoveka, sede kose, onog auto-prevoznika što vozi blokadere po Srbiji. Dok prilazi, kaže mi: "Ubiću te." To se ne čuje na snimku, ali sam se ja okrenuo ka njemu i uperio mikrofon. - Onda kreće linčovanje. Niski udarci koje kamera nije zabeležila - udaranje po člancima, gaženje, unošenje u lice. Mi se povlačimo, a oni sužavaju krug oko nas. Polivaju me tečnošću i u tom momentu čovek sa žutim šlemom udara snimatelja i kameru. Namerno u programu govorim: "Ljudi, nismo vam ništa krivi, nemojte to da radite. Mi izveštavamo, nismo vam prišli, nismo ovde da provociramo.

- Prilazi mi vođa zboraša sa Telepa, snima me i istovremeno preti gestikulacijom. Kreću da nas razdvajaju - snimatelja odvlače na levu, a mene na desnu stranu. Cilj im je bio da nam slome kameru i povrede snimatelja. Nažalost, to se i dogodilo. Četiri minuta smo bili pod torturom, a policije nigde nije bilo.

Kako ste se osećali u tom trenutku?

- Samo psihopata nema strah. Svaki normalan čovek ga ima. Nisam se plašio mase kao mase, već toga što su među njima bili ljudi pod dejstvom alkohola i droge, možda i oni sa psihičkim problemima. To je najopasnije - nikada ne znaš kako će da reaguju. Imam crni pojas u aikidu i džiju-džici, ali nisam smeo to da iskoristim jer sam bio u direktnom prenosu. Da sam reagovao silom, to bi odmah iskoristili protiv mene.

Zašto tolika agresija prema novinarima?

- Ko ne razmišlja kao oni, odmah postaje neprijatelj. To je anarhija i fašizam - ako nisi kao ja, napadam te. Njihovo oružje su uvrede, pretnje i nasilje. U dvadesetak protesta možda sam sreo troje-četvoro normalnih ljudi, koji su kulturno rekli da ne žele da daju izjavu. Svi ostali odmah počinju s psovkama i nasrtajima. - Kažu da nismo "pravi medij", ali ne shvataju da sve što rade ostaje zabeleženo. Sutra će možda biti na izbornim listama, a onda će ti snimci pokazivati njih kao nasilnike. Oni sami sebi daju autogolove.

- Narodna poslanica iz Stranke slobode i pravde je huškala klince na našu ekipu. I tu se stvara gužva. U jednom trenutku jedan čovek s bradicom se zatrčava ka meni, dok ja radim uključenje, povlačim se unazad i on pravi salto i pada na rame i glavu. Te večeri je bilo jako toplo i asfalt je bio klizav. - Ja nastavljam da izveštavam, nisam hteo da priđem da mu pomognem, da to ne bi sutra koristili protiv mene. Kasnije sam mu poželeo brz oporavak i da sledeći put takve stvari izvodi na strunjači, a ne na asfaltu. Ali taj "salto" je istog momenta postao viralan snimak, što je blokadere jako razljutilo i počeli su da nas napadaju.

Jesu li pojedini novinari pomagali organizatorima?

- Postoje snimci na kojima se vidi da idu zajedno s blokaderima, da ih čak i predvode. Kada su mene napali, novinari N1 su stajali na metar od mene i nisu ništa rekli. Da se njima to desilo, ja bih prišao i rekao: „Nemojte to da radite, to je novinar." To je minimum kolegijalnosti, ali oni nas očigledno ne smatraju kolegama.

Ko je najviše pogođen blokadama?

- Obični građani. Blokiraš čoveka koji ide na posao, roditelja koji vodi dete u vrtić, nekoga ko ide kod lekara. Ne blokiraš vlast, nego narod. I time izazivaš revolt. Ljudi koji do juče nisu bili politički angažovani sada kažu: "Dosta, glasaćemo za Vučića.“ Oni misle da ruše vlast, a zapravo ruše državu.

Kako ocenjujete rad policije?

- Policija je pokazala maksimalnu uzdržanost. Do sukoba je dolazilo samo kada su demonstranti naletali na kordon. Nijednom policija nije prva krenula. Sistem funkcioniše, linija komandovanja je dobra, a većina policajaca su patriote, prosrpski orijentisani ljudi. Oni obezbeđuju red i mir - i zato ih mrze oni koji žele haos.

Zašto je mržnja posebno usmerena na policajce?

- To je nemoć. Kada nemaš argumente, kada vidiš da gubiš snagu, onda pretiš. Policija je prva linija na koju naleću i zato mržnju iskaljuju na njima. Pitaju zašto policajci nose fantomke. Zato što ih snimate, kačite njihove slike na društvene mreže, tražite da se objave adrese. Oni fantomkama štite sebe i svoje porodice.

Šta kažete na optužbe za policijsku brutalnost?

- To su manipulacije isečcima. Ako vidiš samo trenutak kada policajac udara pendrekom, ne znaš šta je bilo minut ranije. Ne opravdavam preteranu silu kada neko leži na podu, ali ni tada ne znamo ceo kontekst. Kod nas je "brutalnost" i kada policajac potisne nekoga štitom. Policajac prvo upozori, pa izda naređenje, i tek ako ne poslušaš - reaguje fizički. Pogledajte Francusku, Nemačku ili Ameriku - tamo niko ne bi smeo da gađa policiju jajima i brašnom. Tamo odmah reaguju, a kod nas policija stoji i trpi. To nigde nema.

Bili ste i u opoziciji. Kako na to gledate danas?

- Bio sam šef bezbednosti Saveza za Srbiju. Tada smo imali jasne prosrpske stavove. Kada su krenuli putem prozapadne politike, povukao sam se. Mene ne zanima rušenje države. Kada se dogodio masakr u "Ribniku" i Duboni, predsednik Vučić je pozvao na nacionalno jedinstvo i ja sam to prihvatio. Srbija mora da bude iznad svega. On ima mane, ali i vrline, a promenio se i postao tolerantniji. Pitam sve - ko je alternativa? Ako ima boljeg, ja ću ga podržati.

Kako se sve odražava na vašu porodicu?

- Nažalost, i moja kuća je podeljena. Ćerke su mi studenti, mlade, misle da menjaju svet, veruju vođama protesta. Trenutno nemamo gotovo nikakav odnos. Rekao sam im: "Mene je prevarila stegnuta šaka, a vas će prevariti otvorena. Ali neću na silu da im namećem svoje stavove. Jednog dana će se razočarati u te vođe i vratiće se kući. Krv nije voda.