Laži, spinovi i udar na državu: Kako je u kabinetu Dolovac skrojena "špijunska afera"

Prozapadna opozicija u Briselu traži sankcije za Srbiju, a Zagorka Dolovac unutar zemlje, preko medija koji joj služe kao PR servis, izmišlja „špijunsku aferu“ i udara na Više javno tužilaštvo u Beogradu. Reč je o koordinisanom napadu na državu, zasnovanom na lažima i spinovima, sa ciljem diskreditacije institucija i predstavljanja Srbije kao zemlje koja „pušta špijune“.

Slučaj nestanka dvojice stranih državljana, Kineza Cuja Guanghaja i Britanca Džona Milera, koji su u Srbiji bili u pritvoru od 24. aprila 2025. godine po poternici SAD, jedva je dočekan da se iskoristi za pokušaj političko-medijske manipulacije i diskreditacije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu od strane dobro poznatih krugova pod kontrolom Zagorke Dolovac.

U zvaničnim dokumentima iz Sjedinjenih Američkih Država nigde se ne pominje krivično delo špijunaže – reč je o optužbi za udruživanje radi progona i progonjenje po članu 371 američkog Krivičnog zakonika, pred Okružnim sudom Centralnog okruga Kalifornije. Ipak, u javnost je preko Nove S i srodnih medija plasirana potpuno drugačija verzija, da je Srbija „pustila akineske špijune“, iako je odluku o kućnom pritvoru doneo sud, a ne tužilaštvo.

Ipak, u javnosti je plasirana suprotna verzija. Preko portala BIRN, Krik, i platformi Nova S i srodnih medija, koji godinama služe kao svojevrsni PR kanali, vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac i odmetnuti deo pravosuđa predstavili su slučaj kao da se radi o „špijunima“ i da je Beograd postao poprište međunarodne afere.

Udar na Više javno tužilaštvo u Beogradu

Ovakva medijska konstrukcija nije ni slučajna, ali ni naivna, budući da je lepo upakovana priča, poslužila kao  još jedan izgovor za napad na Više javno tužilaštvo u Beogradu i njegovog šefa Nenada Stefanovića. U brojnim spinovima ovog stranog medija i izveštajima ostalih portparola Dolovac, Nenadića i Savovićke, upravo je beogradsko VJT označeno kao glavni krivac, čak i u predmetima u kojima nije uključeno. 

Kao i u svim dosadašnjim, Više javno tužilaštvo u Beogradu, u ovom slučaju nema apsolutno nikakvu odgovornost. U postupcima ekstradicije, uloga tužilaštva je ograničena,  ono može dati svoje mišljenje, ali ne odlučuje o tome da li će lice biti u pritvoru ili u kućnom pritvoru. Odluku o meri lišavanja slobode donosi sud, a u ovom slučaju upravo je sudija doneo rešenje o zameni pritvora kućnim pritvorom.

Iako je procedura u potpunosti sprovedena po zakonu, medijska interpretacija je vešto zamenila teze, sudsku odluku predstavila kao odgovornost tužilaštva, a ceo slučaj upotrebila kao povod za diskreditaciju VJT.

Još jedna manipulacija odnosi se na razlikovanje postupaka ekstradicije i zamolnice za međunarodnu pravnu pomoć. Dok se u postupcima po zamolnicama o svemu obaveštava Vrhovno javno tužilaštvo, u ekstradiciji je nadležan sud, a tužilaštvo prati predmet. U ovom slučaju radi se o ekstradiciji, pa Vrhovno tužilaštvo i nije imalo formalnu ulogu.

Ipak, strani mediji su namerno stvorili utisak kao da je beogradsko VJT „uzurpiralo nadležnost“ i vodilo postupak umesto Vrhovnog, iako u praksi i po zakonu VJT nije učinilo ništa izvan svojih ovlašćenja.

„Špijuni“ samo u prozapadnim medijima

Pored svih drugih spinova, svakako je najzanimljiviji onaj koji je od običnog hapšenja dvojice muškaraca razvio međunarodnu aferu. Naime, dokumenti iz SAD nigde ne sadrže kvalifikaciju krivičnog dela kao špijunaže, šverca vojnog oružja ili vojne tehnologije.

Svi ti termini i optužbe pojavljuju se isključivo u prozapadnim medijima u Srbiji, gde su poslužili kao senzacionalistički element za plasiranje teze da je Srbija „pustila kineske špijune“. Na taj način, slučaj je ne samo iskorišćen za unutrašnje obračune u pravosuđu, već i za međunarodnu kompromitaciju države, u kojoj lično učestvuje vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac, dajući legitimitet očiglednim neistinama. 

Poznato je da je Dolovac, godinama izbegava direktnu komunikaciju sa medijima,ipak  u ovom slučaju pojavila se sa ekspresnim komentarom upravo u Novoj S. Takav nastup potvrđuje da su ovi mediji u funkciji PR kanala Vrhovnog javnog tužilaštva, ali pre svega onog odmetnutog dela tužilaštva koji već duže deluje kao paralelna struktura i koja sve glasnije sprovodi državni udar iz samih institucija.