Da li je vreme za reorganizaciju specijalnih tužilaštava? Njihovu nesposobnost plaćaju građani Srbije

U javnosti se već neko vreme govori o reorganizaciji Javnog tužilaštva za organizovani kriminal poznatijeg kao "specijalno tužilaštvo" ili "specijala", ali da li će se to i dogoditi zavisi od mnogo faktora.

Najviše od ocene stručne javnosti i političke volje da se ovo tromo, sporo tužilaštvo i bez rezultata u borbi protiv visoke korupcije konačno preoblikuje u Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koje se u proteklih nekoliko godina istaklo po efikasnom progonu svih oblika kriminaliteta.

Prema saznanjima do kojih je naša redakcija došla, postoji mogućnost da jedna stručna nevladina organizacija uskoro Ministarstvu pravde uputi inicijativu za izmenu zakona koji uređuje ovo pitanje - Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. 

Suština inicijative je upodobljavanje sudske i tužilačke organizacije, jer sada postoje dva "specijalizovana", a zapravo hibridna tužilaštva - za organizovani kriminal i za ratne zločine i oba postupaju pred posebnim odeljenjima Višeg suda u Beogradu, a pred kojim postupa i Više javno tužilaštvo u Beogradu sa svojim opštim i posebnim odeljenjima. 

Inicijatori smatraju da je potrebno upodobiti organizaciju Višeg suda sa Višim javnim tužilaštvom uz donošenje izmena zakona u cilju reorganizacije specijalizovanih tužilaštava u formu posebnih odeljenja unutar Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, radi efikasnijeg, racionalnijeg i funkcionalnijeg sistema krivičnog gonjenja organizovanog kriminala i korupcije, kao i jačanja koordinacije unutar javnotužilačkog sistema.

Oni očekuju da bi se na taj način smanjili administrativni troškovi, povećala fleksibilnost u upravljanju ljudskim resursima, poboljšala saradnja sa drugim odeljenjima i tužilaštvima i istovremeno unapredila transparentnost i kontrola u radu. 

Prema toj inicijativi, kako saznajemo, JTOK bi se preoblikovalo u Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Na njegovom čelu bi bio glavni javni tužilac VJT u Beogradu koji bi na mandat od četiri godine postavljao rukovodioca Posebnog odeljenja za organizovani kriminal iz reda tužilaca VJT u Beogradu uz uslove određenog broja godina rada i iskustva u krivičnoj materiji. 

Takođe, rad ovog odeljenja pratila bi organizaciona jedinica MUP-a nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala, a kao i do sada, i Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal i Posebna pritvorska jedinica Okružnog zatvora u Beogradu.

U tom smislu bili bi nastavljeni i svi postupci koji su u toku pred dosadašnjim JTOK i posebnim odeljenjima sudova u skladu sa važećim propisima.  

Na isti način bi reorganizaciju trebalo izvršiti i kada je u pitanju Javno tužilaštvo za ratne zločine, smatraju inicijatori ovih izmena.

Koji slučajevi nikada nisu okončani pred JTOK?

Podsetimo na slučajeve koji su se vodili pred JTOK, a koji nikada nisu okončani pravosnažnim osuđujućim presudama, već naprotiv - oslobađajućim i to nakon 5 do 10 godina suđenja, neizmernih sudskih troškova, uništenih života i karijera.

Upravo zbog nesposobnosti ovog tužilaštva da dokaže krivicu okrivljenih i danas građani Srbije plaćaju (kroz izdvajanje iz budžeta) zbog neosnovanih hapšenja, pritvora, izgubljene dobiti, narušene časti i ugleda okrivljenih koji su na kraju oslobođeni od optužbi JTOK. 

Samo zbog oslobađajuće presude tzv. "stečajnoj mafiji" izdvojeni su milioni dinara iz budžeta, a tu je i Miloslav Mišković koji državu tuži i u inostranstvu i pred domaćim sudovima, zatim Stanko Subotić, kao i svaki bivši ministar koji je "kaobajagi" odgovarao, a da ne govorimo o tome što javnost nikada nije saznala ko je ubio novinara Slavka Ćuruviju.

Naime iako je skoro 10 godina držalo u neosnovanom pritvoru okrivljene za ubistvo Ćuruvije , JTOK nije uspelo da dokaže njihovu krivicu pa ih je sud oslobodio i oni sada naplaćuju sve što su izgubili u životu zbog ovog procesa. 

Osim početnih uspeha u borbi protiv organizovanog kriminala i osuđujućih presuda zbog ubistva premijera Zorana Đinđića i političara Ivana Stambolića, pobune JSO, i niza zločina zemunskog klana, ovo tužilaštvo je jednostavno zabagovalo. 

Sada vodi procese protiv Šarićeve grupe i grupe Veljka Belivuka, možda i tu "koka neko zrno uspeha nabode", ali osnovnu ulogu zbog koje je osnovano još nije opravdalo. 

Jer ovo tužilaštvo ima ulogu da se bori protiv tzv. visoke korupcije - a šta je radilo u protekle 22 godine po tom pitanju? Reklo bi se svašta, ali bez konkretnih rezultata - osuđujućih presuda za visoku korupciju.