Ko će suditi korupmiranim tužiocima i sudijama: Kako Jasmina Vasović i Mladen Nenadić čuvaju sistem pljačke države

Ko će pokrenuti postupke protiv onih koji stoje na čelu najvažnijih institucija pravosuđa? To pitanje kruži Srbijom već mesecima, ali odgovor se uvek gubi u istoj tišini u kojoj su sahranjene i mnoge istrage. Jer ko će suditi sudijama i istraživati tužioce kada su upravo oni taj vrh piramide koja štiti sama sebe?

Na samom vrhu tog sistema, odmah ispod vrhovne tužiteljke koja je „bog i batina“ korupmiranog i odmetnutog dela pravosuđa,  stoje dve figure koje se godinama drže iznad svakog pitanja i svake sumnje, Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog suda, i Mladen Nenadić, specijalni tužilac za organizovani kriminal. Njih dvoje nisu tek funkcioneri pravosuđa, oni su spojeni simbol jednog sistema u kojem je zakon samo kulisa, a pravda privid koji se dozira prema potrebi.

Jasmina Vasović, formalno čuvar najviše sudske instance u zemlji, godinama je uspevala da održi sliku reformatorke.

Njena kontrola nad kadrovima, raspodelom predmeta i sastavom veća u Vrhovnom sudu tolika je da su i iskusne sudije počele da govore kako „pravda zavisi od toga u čije ruke padne spis“.

Foto: Foto: Printscreen/Google Maps, ATA Images

Ipak, iako dovoljno moćna, struktura koju je godinama gradila počinje da se raspada. Nakon niza afera u kojima se njeno ime pojavljuje kao zajednički imenitelj, postaje sve jasnije da upravo preko nje funkcioniše sistem institucionalizovane pljačke države.

Najveća od svih afera upravo je ona koja se odnosi na fiktivne sudske procese i presude u kojima država gubi milionske iznose, a novac završava u privatnim džepovima bliskih advokatskih kancelarija.

Da njena moć počinje da slabi i da unutar sistema postoji otpor, svedoči i niz nedavnih odluka. Ministar pravde nedavno je razrešio Jasminu Vasović sa mesta člana ispitne komisije za pravosudni ispit, tačnije Odbora za krivično pravo, što je unutar pravosudnih krugova doživljeno kao signal da se odnosi unutar vrha menjaju.

Samo dan kasnije, njenoj bliskoj saradnici i kandidatu za novi mandat u Visokom savetu sudstva, Snežani Bjelogrlić, izborna komisija je glasovima četiri prema jedan odbila kandidaturu.

Foto: ATA Images

Bjelogrlićki uskoro ističe mandat u VSS, a njeno delovanje je ionako bilo pod lupom javnosti nakon što je, tokom svog članstva u Savetu, nepotizmom postavila sopstvenog supruga Petra Bjelogrlića za predsednika Osnovnog suda u Ivanjici.

Poslanik Uglješa Mrdić je u svom tekstu precizno opisao kako funkcioniše mehanizam izvlačenja novca iz državnog budžeta u kom kao jednu od ključnih aktera pominje i Jasminu Vasović, ali i Mladena Nenadića. Advokati Nemanja Vasiljević i Aleksandar Đorđević, nekadašnji direktor BIA, godinama podnose tužbe protiv države na osnovu fiktivnih ugovora i papira koje sud prihvata kao valjane. U slučaju kamenoresca iz Blaca, sud u Nišu dodeljuje mu 111 miliona dinara „izgubljene dobiti“, plus dvadeset miliona advokatima. Kada je Državno pravobranilaštvo pokušalo da uloži žalbu, ona je odbačena jer je potpisana od strane pripravnice. Vrhovni sud pod rukovodstvom Jasmine Vasović potvrđuje tu presudu. Nikakva interna istraga nije pokrenuta. Umesto da reaguje, Vrhovni sud ćuti i saučetvuje.

Foto: ATAIMAGES

Jedan visoki sudski izvor koji je insistirao na anonimnosti kaže: „U svakom većem predmetu zna se unapred ko će ga dobiti i kako će se završiti. Sud nije više mesto odlučivanja, nego prolazna stanica za potpisivanje onoga što je već dogovoreno.“ Taj dogovor, kažu naši sagovornici, ne bi bio moguć bez zaštite s vrha, a vrh ima ime i prezime: Zagorka Dolovac. Njena uloga je presudna, štiti sve one koji su u sistemu, bez obzira da li su u sudu, tužilaštvu ili advokaturi.

Na drugoj strani, Mladen Nenadić, specijalni tužilac za organizovani kriminal, godinama ima jedan konstantan rezultat, nijedan veliki slučaj nije doveo do kraja. Isto kao što je Vasović institucionalizovala sudsku zaštitu mreže, on je postao njen tužilački štit. Kada je preuzeo predmet „Nadstrešnica“, u kojem je poginulo šesnaestoro ljudi, obećao je temeljnu istragu. Ali, iz nje su na zahtev Dolovac uklonjena dvojica ključnih osumnjičenih, Nebojša Bojović i Milutin Milošević. Samo ovaj slučaj, koji je Srbiju doveo do ivice građanskih sukoba, dovoljan je da se uloga Mladena Nenadića duboko preispita i da se on sam bude predmet istrage.

Međutim, klupko zavere, organizovanog kriminala i pljačke je duboko isprepletano. Kada je poslanik Mrdić izneo dokaze o pljački države kroz fiktivne sudske procese, kao jedan od ključnih aktera, našao se baš i Mladen Nenadić. Kako je Mrdić naveo, Nenadić je predmet preuzeo i stavio ga u fioku. Nije čudo što njegov kabinet nazivaju „institucionalni mauzolej za sve predmete koji dodiruju ljude bliske vrhu pravosuđa“.

Ali kad treba da se udari na nekoga ko nije u toj mreži, Nenadić reaguje momentalno. Tako je, bez ikakvog odlaganja, po nalogu opozicije i stranih medija, ali kako su izvori bliski pravosuđu potvrdili i po odobrenju „zapadnih partnera“ ekspeditivno, u tajnosti, pokrenuo postupak protiv bivših ministara Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, preskačući Bojović i Miloševića, bez čijeg potpisa dokument koji su potpisali Momirović i Vesić, nikada ne bi došao na dnevni red u Vladi Srbije.

Na isti način postupao je i u slučaju Generalštab, a sada je pokrenuo i postupak protiv tužiteljke za ratne zločine Snežane Stanojković, navodno zbog zloupotrebe službene kartice. Istovremeno, javnosti je poznato da je Stanojković, dok je vodila Tužilaštvo za ratne zločine, odbila da sprovodi politički diktiranu praksu, da Srbi budu izručeni drugim državama pod pritiskom Evropske unije. To je, kažu pravni izvori, bio njen stvarni greh. Nenadić ni nju ne goni na osnovu dokaza, već po nalogu, i time još jednom pokazazuje kome služi ovakav tužilački sistem –  ne zakonu, nego interesima.

Tako se krug zatvara. Jasmina Vasović potpisuje odluke koje prazne državni budžet, Mladen Nenadić arhivira sve što bi moglo da otkrije pljačku, a Zagorka Dolovac stoji iznad njih kao simbol neprikosnovene zaštite. Pravosuđe u Srbiji tako više nije sistem koji traži krivce, već mehanizam koji ih čuva.

A pitanje s početka ostaje bez odgovora: ko će pokrenuti postupke protiv onih koji stoje na čelu institucija zaduženih da gone zločin? Jer, dok su Dolovac, Vasović i Nenadić na svojim mestima, taj zločin ima svoju adresu, pečat i službenu zaštitu.