"Država je bila na ivici građanskog rata!" Suzana Vasiljević otkrila: Izmislili su to o dečaku da izazovu krvoproliće

Savetnica za medije predsednika Republike Suzana Vasiljević govorila je u emisiji "Usijanja" na Kurir televiziji, a pored nje gosti su i novinari Ljiljana Smajlović i Aleksandar Apostolovski.

Svedoci smo geopolitičkog raskršća. Vrtlog podela i konflikata ubrzano prodire u sve države, i istoka i zapada, i velikih i malih. Globalna turbulentna vremena čine da svaki potez može biti i pogrešan i pravi, a digitalno doba da svaka vest može biti tumačena na svoj način uprkos istini.

Svi bi hteli svoj uticaj i svoju verziju. U možda najdelikatnijem, političkom i bezbednosnom, vremenu novije istorije, Srbija hrabro ne da na sebe i svoj narod. Manevriše između tuđih ambicija, sopstvenog dostojanstva i nacionalnog interesa. Manevriše da dokaže ispravnost i bori se za tačnost.

Vesti su nekada značile istinu i samo istinu, a danas smo na poligonu prepunom dezinformacija, antikampanja i pritisaka na politiku i društvo.

O svemu ovome diskutuju gosti "Usijanja" na Kurir televiziji, a oni su Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Republike Srbije i novinari Ljiljana Smajlović i Aleksandar Apostolovski.

Foto: printscreen/ Kurir TV

Rad novinara i medija

- Novinari novijeg doba, odnosno društvene mreže, rade 24 sata dnevno, a onda novinari, većinu informacija danas crpe upravo iz društvenih mreža. Možda ne mogu da se odupru količini vesti koje stižu sa društvenih mreža i moraju to da isprate. Mi sa druge strane pokušavamo da pročistimo i vidimo šta je od toga tačno, a šta ne. Nema spavanja zbog vremenskih zona i društvenih mreža koje neprestano rade. Ti ljudi nemaju drugi posao, smišljaju šta će da izmisle i kako će da pokrenu novu kampanju, pa ni za novinare nema odmora jer moraju to da prate - započela je Suzana Vasiljević.

Rad predsednika Vučića

Vasiljević se dotakla toga koliko radi predsednik:

- On radi mnogo jer je dosta tema, posla i problema. Naša država se nalazi na geopolitičkoj prekretnici, ali ne samo naša, već uopštena situacija u celom svetu dobija karakteristike komplikovane i teške. Vreme tera da se radi 24 sata. Američke sankcije su najavljene u šest ujutru po našem vremenu i jednostavno čovek mora biti budan i tada. Mora da se isprati sve i da se odgovori na medijske pozive, pa je prosečan san oko 2-3 sata za njega. Misli se da će se čovek uhodati i da će biti lakše, ali vreme i teme diktiraju da vreme spavanja bude sve manje. On mene stvarno zove u tri ujutru, stvarno ne spava, pa shvatim da to nije tema i da ne gubim vreme da to objašnjavam ljudima jer oni koji treba to da znaju, već znaju, a o tome govore i rezultati i sve što se postiže na izborima. Mi na nedeljnom nivou imamo na Instagramu film "Nedelja sa predsednikom", pa ja od ponedeljka do nedelje skupljam taj materijal, a kada gledam tu nedelju, ja se ni ne sećam šta smo sve uradili, pa nedelja sa predsednikom izgleda kao šest meseci.

Smajlović ima višedecenijsko isksutvo u medijima, pa je istakla kako izgleda današnje stanje kada bi se uporedilo sa ranijim:

- Nikada nisam radila 24 sata dnevno, ali me muči kada mi promakne neka informacija i što ne mogu da budem u toku. Stvarno je život danas postao komplikovaniji. Nekada su mediji iznosili samo istinu, pa nisam sigurna, ali mislim da nikada nisu služile samo istini. Neko je kontrolisao vesti, bilo je par televiziji, pa samim tim pratite vesti da biste znali šta želi vlast da vi mislite. 

Apostolovski je pričao o istini i medijima:

- Vi ste u vreme Miloševića čitali politiku da biste saznali šta on misli ili Mira Marković. Mogli ste da procenite šta je skriveno. Kada je NATO bombardovao Republiku Srpsku, izveštavao sam o Avramovićevom dinaru, o programu učvršćavanja dinara, a sutradan tražim gde mi je ta vest, a nije je bilo, već je cela naslovna bila o bombardovanju. Tada sam shvatio da novinarstvo ume da se poigra, ne samo sa čitaocima, već i sa onima koji donose vesti.

Država bila na ivici građanskog rata

Vasiljević je pričala o plasiranju vesti i ispravljanju dezinformacija:

- Toliki broj lažnih i nebitnih vesti je prisutno, da treba tim od 5.000 ljudi da ispravi sve dezinformacije. Danas svako ima društvene mreže i može da kaže šta misli. Danas svake sekunde izlazi stotine besmislenih informacija, neke su sa namerom lažne, a neke slučajno. Mi demantujemo isključivo laži koje se tiču bezbednosti države, sigurnosti, kao i informacije koje bi izazvale paniku kod građana, kao što je vest o detetu koji je navodno ubijen tokom protesta u Valjevu. Tada je država bila gotovo na ivici građanskog rata, i bilo je neophodno odreagovati na tu laž koja je plasirana da bi se izazvalo krvoproliće na ulicama. Morali smo odmah da reagujemo i to iz više pravaca, raznih ministarstva, bila je akcija borba za život, da nađemo dečaka, da vidimo šta se desilo i da MUP izađe sa saopštenjem.

Foto: printscreen/ Kurir TV

Lavina lažnih vesti počela od Obrenovca

Na plasiranje lažnih vesti osvrnuo se i Apostolovski.

- Zamislite da su nekada u naše vreme pootvarali terase po ovim soliterima i da je svako izašao napolje i počeo da viče i da smatra o čemu god želi, da opanjkava koga god želi, da iznosi i svoje političke, društvene, moralne, ljubavne stavove i ostalo. Verujte mi, i kola hitne pomoći bi došle u te zgrade. Ukoliko pretvorimo to sada u ovaj virtuelni svet, mi ćemo onda doći do te konfuzne situacije. Inače, kada je Suzana pominjala onog dečka, koji je navodno ubijen, ja mislim da je u doba Vučićeve vladavine to startovalo zapravo sa poplavom u Obrenovcu, kada je plasirana takođe jedna serija lažnih i uzbunjujućih vesti - rekao je Apostolovski.

Kontrola dezinformacija

Smajlović je pričala o slobodi govora, pa je odgonetnula šta bi trebalo da se radi sa onima koji lažnim vestima zloupotrebljavaju to pravo :

- Sloboda govora je da svako može da priča šta hoće, bumeri i novinari se žale na društvene mreže, ali tako je danas, moramo da živimo sa tim. Ako me nešto raduje, to je jer živim u Srbiji, a dostupne su mi informacije o ratu u Gazi i Ukrajini, imam izvore sa svih strana sveta. Važno je znati ko laže, ja to hoću da vidim.

Vasiljević je komentarisala to što je u Britaniji uhapšeno nekoliko ljudi jer su na društvenim mrežama lažima širili paniku:

- Mi taj zakon još nemamo, EU radi na mehanizmu koji će pokušati da kontroliše nivo lažnih vesti po društvenim mrežama. Ne znam kako će to da urade, ali se nadamo da ako to uspe, da će biti podeljeno i sa zemljama koje nisu članice EU. To ne treba da bude državni mehanizam, već neko nezavisno telo koje će to da sankcioniše ili kontroliše. Možda bi sama društvena mreža trebalo da ima mehanizme za to. Iza svakog naloga će možda morati da stoji identitet sa imenom i prezimenom, pa da se snosi odgovornost za lažne vesti. Ja samo kažem da bi za sve izgovoreno, trebalo da stoji ime i prezime.

Vasiljević je pričala o izvorima informacija:

- Danas vam na konferenciji za štampu novinari postavljaju pitanja "Bora konj je na svom nalogu napisao ovo" "bik koji sedi je rekao ovo" pa postavljate predsedniku pitanja koja citirate sa društvenih mreža. Nekada je izvor informacija bio Tanjug, Beta, razne televizije i mediji. Novinari kada puste tekst, oni ga potpišu, pa znate ko je šta napisao i da će snositi odgovornost za to. Ako ništa drugo, makar znate koga da zovete i da demantujete ili da ga tužite ako je ugrozio bezbednost ili uvredio vas.

Smajlović je istakla definiciju za političara od strane čoveka iz CIA koji se bavi društvenim mrežama:

- Kaže da će političar budućnosti, odnosno ovog trenutka, biti onaj koji može da živi pred kamerama i da bude prisutan u digitalnoj stvarnosti, da apsorbuje strahovitu količinu mržnje i koji može da to pretvori u pogonsko gorivo.

Vasiljević se nadovezala i istakla da je predsednik Vučić taj političar budućnosti:

- Da, ali ne zato što je hteo, nego je nateran na to, stvarnost ga je naterala da to mora da radi. Mi smo 2018. bili na ostrvu Nuraji i bila je neka konferencija, a tema je bila društvene mreže. Bio je tu jedan japanski stručnjak, a on kaže, da je on samo jedan čovek, može da odreaguje na jednu, dve i pet izjava, a danas milioni pričaju o svemu, pa ako niste non-stop pred kamerama, onda ne možete da postojite.

Apostolovski je izneo mišljenje oko današnjeg života u medijima:

- Danas živimo u rijalitiju i u informativnom rijalitiju. Ja nekada na pet minuta menjam televizijski program i kanale, pa zapravo shvatim u kakvom rijalitiju živimo. Ono što je nekada bio ekces, a to su ovakvi otkačeni nalozi na društvenim mrežama, ali to je danas mejn strim. Međutim, ono što se smatra normalnošću, danas je ekces.

Vasiljević se dotakla nezavisnog novinara i medija:

- To je kada danas razgovarate sa predstavnicima međunarodne zajednice, ili pojednih organizacija koje se bave zaštitom slobodnog novinarska, pa kada kažu da u Srbiji ne postoji sloboda govora, da su razgovarali sa nezavisnim novinarima, pa ih pitam sa kime su tačno razgovarali. Ko su ti ljudi koje pozovete kada ste u Beogradu. Kada slušate nezavisne medije kod nas, imate utisak da živite u Severnoj Koreji. Ko je to nezavisan? Kako su zaključili da je neko nezavistan? Pitam ih je l' su zvali novinare iz raznih redakcija, oni kažu ne, pa ih pitam odakle im onda zaključci. Naravno da će ljudi izmišljati priče. Mi smo izmislili rat u Crnoj Gori zbog "mogućosti" da će Sloba Milošević napasti, pred poslednje izbore, da bismo bili tri meseca na Sv. Stefanu. Ako nemate problem, vi nemate novca, a nezavisni mediji se finansiraju iz projekata. Ako nemaju problem, nemaju para. U vreme Miloševića je bilo problema koliko hoćete. Ja sam imala nezavisnu produkciju, to se radi tako što apliicirate za projekat o ugroženim pravima, pa dobijete novac. Ako problem nemaš, nema ni novca. Danas nastavljaju isto ono što se radilo 90-ih. Danas je svako nezavisan novinar ko je uvredio predsednika ili došao na konferenciju i rekao mu nešto prosto. Ne, to je samo nepristojan novinar. Nezavistan novinar ne postoji, nigde u svetu.

Vasiljević je komentarisala kako predsednik Vučić reaguje na vređanja:

- Nikada čovek ne može u potpunosti da se navikne na to, a pogotovo kada su meta napada tvoja deca. On je dugo u politici, koliko god živi taj život i navikao je na to, opet nije tu da prodaje cveće i da ga svi vole jer je posao težak i ponekad moraju da se donesu odluke koje nisu popularne, pa se očekuju uvrede i kritike. To kao političar, ali i bilo koja javna ličnost, mora da se suoči sa tim. Međutim, na to se čovek i navikne, ali mislim da niko ne može da se navikne na najgore vređanje sinova i ćerki. O tome on ne govori, to mi znamo jer su sve društvene mreže na mom telefonu i njegovom, on dobija te informacije.