Prekid stvarnosti - blokaderi Milunku Savić porede sa Milom Pajić: Evo kako sramno blate srpsku junakinju

Blokaderi bi da ispišu nove stranice srpske istorije, a pošto nikakvih uspeha nemaju, istaknute srpske ličnosti porede sa državnim neprijateljima.

Dok je jedna ostala na bojištu, druga se kukavički povukla u Hrvatsku, odakle blokaderima poručuje kako da ruše Srbiju - upravo to bi mogla biti ilustracija dve ličnosti, Milunke Savić i Mile Pajić, između kojih blokaderi besmisleno traže poveznicu.

Na blokaderskim Instagram stranicama poručuju da je sličnost između dve ličnosti evidentna, a demanti su činejnice, na koje ih komentarima upućuju zbunjeni ljudi: "Jel Milunka Savić pobegla u Zagreb?", "Mila Pajić ima svoj aktivizam, ali zaista nije Milunka Savić", "Kako ona može da bude Milunka, kada je Milunka bila rodoljub"... pitaju se pratioci Instagram stranice.

Ko je bila Milunka Savić?

Foto: wikipedia.org/printscreen youtube

Mi­lun­ka Sa­vić iz se­la kod Jo­ša­nič­ke Ba­nje ro­đe­na je 1892. go­di­ne. Kad je ok­to­bra 1912. ob­ja­vlje­na mo­bi­li­za­ci­ja, od­lu­či­la je da ob­u­če uni­for­mu svog bo­le­šlji­vog bra­ta i pri­ja­vi se re­grut­noj ko­mi­si­ji u Be­o­gra­du pod ime­nom Mi­lun Sa­vić. Ta­ko pre­o­bu­če­na bo­ri­la se u bal­kan­skim ra­to­vi­ma 1912. i 1913. Ka­da je u Bre­gal­nič­koj bi­ci ra­nje­na, bol­nič­ko oso­blje je ot­kri­lo pre­va­ru. Upr­kos sve­mu, Mi­lun­ka se kao hra­bar bo­rac is­ta­kla i do­bi­la pr­vu me­da­lju za hra­brost, a na kra­ju Dru­gog bal­kan­skog ra­ta do­bi­ja i čin ka­pla­ra, piše "Politika".

Ubr­zo je po­čeo i Pr­vi svet­ski rat i Mi­lun­ka se od­mah pri­ja­vi­la kao do­bro­vo­ljac. Pred­la­ga­li su joj da se pri­ja­vi kao bol­ni­čar­ka, što je ener­gič­no od­bi­la zah­te­va­ju­ći da se bo­ri sa voj­skom u pr­vim bor­be­nim re­do­vi­ma. Kad su ko­man­dan­ti to od­bi­li, išla je da se ža­li voj­vo­di Put­ni­ku, a na kra­ju i sa­mom re­gen­tu Alek­san­dru Ka­ra­đor­đe­vi­ću, ko­ji ju je po­slao u ču­ve­ni "Gvo­zde­ni puk".

Is­ta­kla se kao iz­vr­stan bom­baš u Ko­lu­bar­skoj bi­ci i za pri­ka­za­no he­roj­stvo do­bi­la Ka­ra­đor­đe­vu zve­zdu s ma­če­vi­ma. U je­sen 1915. te­ško je ra­nje­na u gla­vu u bor­ba­ma u Ma­ke­do­ni­ji i ta­ko po­vre­đe­nu nje­ni sa­bor­ci su je pre­ne­li do Kr­fa, oda­kle je po­sla­ta na le­če­nje i opo­ra­vak u Bi­zer­tu. Br­zo se vra­ća, di­rekt­no na So­lun­ski fr­ont i već kra­jem 1916. uče­stvu­je u te­škim bit­ka­ma.

Sa "Gvo­zde­nim pu­kom" is­ta­kla se u bi­ci na Kaj­mak­ča­la­nu, gde je na Cr­noj re­ci za­ro­bi­la 23 bu­gar­ska voj­ni­ka. I tom pri­li­kom je lak­še ra­nje­na.

Foto: wikipedia.org/printscreen youtube

Po­lo­vi­nom 1918. Vr­hov­na ko­man­da sa­ve­znič­kih armi­ja na­re­di­la je da se po­hva­la ju­na­štvu srp­skog na­red­ni­ka Mi­lun­ke Sa­vić pr­o­či­ta pred stro­jem u sta­vu "mir­no" svim je­di­ni­ca­ma An­tan­te. Ta­kva po­čast ni­je uka­za­na ni­jed­nom ofi­ci­ru ni ge­ne­ra­lu. Mi­lun­ka Sa­vić je je­di­na že­na do­bit­nik fran­cu­skog orde­na Rat­ni krst sa zlat­nom pal­mom. Od­li­ko­va­nje joj je uru­čio lič­no ko­man­dant So­lun­skog fr­on­ta, ge­ne­ral Fran­še d’Epe­re.

Mi­lun­ka Sa­vić, na­ša srp­ska he­ro­i­na, je že­na s naj­vi­še voj­nih od­li­ko­va­nja u isto­ri­ji. Iz­me­đu dva svet­ska ra­ta po­što­va­li su je ši­rom Evro­pe. Po­zi­va­li su je na pr­o­sla­ve ju­bi­le­ja, obi­la­ske ra­ti­šta, po­la­ga­nje cve­ća na gr­o­bo­ve pa­lih rat­ni­ka. Na te su­sre­te s rat­nim dru­go­vi­ma od­la­zi­la je uvek u šu­ma­dij­skoj na­rod­noj no­šnji a na nje­nim gru­di­ma bli­stao je niz naj­vi­ših od­li­ko­va­nja.

Ko­li­ko su stra­ni voj­ni­ci i ge­ne­ra­li bi­li odu­še­vlje­ni nje­nim pod­vi­zi­ma i he­roj­stvom, go­vo­ri i či­nje­ni­ca da su Mi­lun­ki po­sle Pr­vog svet­skog ra­ta nu­đe­ni fran­cu­sko dr­ža­vljan­stvo i pen­zi­ja, a u me­đu­vre­me­nu je čak dva pu­ta do­bi­la i orden Le­gi­je ča­sti. Pr­o­zva­li su je čak i Srp­skom Jo­van­kom Orle­an­kom. Ipak, Mi­lun­ka se ni­je dvo­u­mi­la i od­lu­či­la je da se vra­ti u Sr­bi­ju, što ne možemo reći za odbeglu Pajić.

Po za­vr­šet­ku ra­ta i stva­ra­nju Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je do­bi­ja po­sao u Mo­sta­ru, u voj­noj slu­žbi, gde upo­zna­je Velj­ka Gli­go­ri­je­vi­ća za ko­ga se uda­je. Već 1920. Mi­lun­ka kao voj­ni ve­te­ran do­bi­ja od dr­ža­ve osam ju­ta­ra ze­mlje u Ste­pa­no­vi­će­vu kraj No­vog Sa­da, sa su­pru­gom je sa­zi­da­la ku­ću, a 1924. do­bi­li su i kćer­ku Mi­le­nu. Su­prug Velj­ko, ko­ji je ra­dio u po­šti, do­bi­ja pre­me­štaj za Ba­nja­lu­ku i nji­hov brak se ras­pa­da.

Foto: wikipedia.org/printscreen youtube

Ostav­ši sa­ma s če­tvo­ro de­ce, u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom od­la­zi za Be­o­grad, gde je me­se­ci­ma po­ku­ša­va­la da na­đe po­sao. Us­pe­la je, za­hva­lju­ju­ći ini­ci­ja­ti­vi sa­bo­ra­ca, da se 1929. go­di­ne za­po­sli u ban­ci kao či­sta­či­ca. Hra­bro je, kao sa­mo­hra­na maj­ka, us­pe­la da sa­gra­di ku­ću na Vo­ždov­cu, či­ste­ći i u ne­ko­li­ko obli­žnjih ka­fa­na, a no­ću je ši­la voj­ne uni­for­me. No­vac joj je bio neo­p­ho­dan jer je, osim svo­je de­ce, po­ma­ga­la da se od­ško­lu­je i oko tri­de­se­to­ro de­ce iz nje­nog kra­ja - dok Pajić pozova studente da budu na ulici. Po­ziv rat­ni­ka za­me­ni­la je bri­gom za mla­de ne ža­le­ći se­be. Skrom­na i do­sto­jan­stve­na, hra­bro se bez iči­je po­mo­ći bo­ri­la i uspe­va­la da za­ra­di do­volj­no za sve.

Do­šla je sta­rost, de­ca su oti­šla, a s osta­re­lom i obo­le­lom Mi­lun­kom, osta­la je da ži­vi sa­mo usvo­je­na ćer­ka Zor­ka. No­ve ko­mu­ni­stič­ke vla­sti 1945. go­di­ne Mi­lun­ki do­de­lju­ju pen­zi­ju.

Ne­prav­du pre­ma ovoj že­ni ko­li­ko-to­li­ko je is­pra­vio gra­do­na­čel­nik Bran­ko Pe­šić, ko­ji joj je na Vo­ždov­cu do­de­lio jed­no­so­ban stan na če­tvr­tom spra­tu u zgra­di bez lif­ta. Na­ža­lost, u nje­mu ni­je du­go uži­va­la, već sle­de­će 1973. go­di­ne je umr­la, a nje­ni zem­ni osta­ci tek 2013. go­di­ne pre­ba­če­ni su u Ale­ju ve­li­ka­na.

Da­nas, na­ža­lost, ima lju­di ko­ji ne zna­ju za nju i nje­ne pod­vi­ge. Ime Mi­lun­ke Sa­vić od­la­zi u za­bo­rav na ve­li­ku sra­mo­tu po­to­ma­ka za ko­je ona ni­je ža­li­la da da i svoj ži­vot.

Foto: Video Printscreen Facebook

Mila Pajić, optužena za rušenje ustavnog poretka, nalazi se u bekstvu, a sa nepoznate lokacije uključila se uživo u program televizije N1 - te je jasno da nikakve veze između dve ličnosti nema - budući da Pajić beži u mišju rupu čim zagusti.