Izazovi javnog tužilaštva ili izazovi opstanka Dolovac: Tri dana blamaže, straha i pokušaja kupovine glasova na Kopaoniku

Druga strukovna konferencija Visokog saveta tužilaštva, održana od 20. do 22. oktobra 2025. godine na Kopaoniku, sa simboličnim nazivom "Izazovi javnog tužilaštva", ne samo što je obeležena nizom skandala, bezbednosnih incidenata i institucionalnog poniženja, već je pokazala da predsednik Saveta, Branko Stamenković, nije u stanju da izađe u koštac ni sa osnovnim izazovima, a kamoli da rešava izazove u čitavom tužilaštvu.

Sve što je javnost mogla da vidi jeste da Stamenković nije dorastao funkciji koju obavlja,da su mu potezi tokom čitavog trajanja konferenciji bili impulsivni i neprofesionalni, počevši od sakrivanja događaja od javnosti, do pokušaja da zaobiđe bezbednosne protokole nakon dojave o bombi, javnog čitanja poverljivih podataka iz kaznene evidencije i krajnje subjektivne ocene rada prisutnih istraživačkih novinara.

Umesto stručne rasprave i rešenja ka tužilačkoj nezavisnosti, Druga strukovna konferencija Visokog saveta tužilaštva, pretvorila se u trodnevni niz skandala, unutrašnjih obračuna i demonstracije sve dubljeg urušavanja institucionalnog integriteta, ali pre svega borbe odmetnutog tužilačkog sistema za sigurne glasove na predstojećim izborima za nove članove Visokog saveta tužilaštva.

Foto: printscreen/RTS

Predsednik Saveta Branko Stamenković, koji već duže važi za čoveka bez legitimiteta i sopstvenog kapaciteta, još jednom je pokazao da nije u stanju ni da vodi Savet, ni da kontroliše sebe. Naime, i pre nego što je konferencija zvanično počela, već je obeležena nizom kontraverzi, od toga da niko od novinara nije bio pozvan, izuzev Verana Matića, do nezakonitog pokušaja obaranja kandidature tužioca Nikole Uskokovića. Ali pođimo redom....

Na sam dan otvaranja Konferencije, Ivana Pomoriški je kasnila čitav dan, i to jer su pripadnici UKP ušli u Treće osnovno javno tužilaštvo, na čijem se čelu dotična nalazi, i to jer je upravo ovo tužilaštvo bilo izvor informacija u javnost o poverljivoj istrazi. Doduše, da iz Trećeg OJT informacije cure, nije prvi put, javnost je više puta imala priliku da na društvenim mrežama opozicionih političara pročta delove istrage koje se vode u tužilaštvu koje vodi Pomoriški. Ipak, ni upad UKP je nije sprečio da se pridruži bivšem šefu posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, Borisu Majlatu, inače kandidatu višeg javnog tužilaštva u Šapcu za Visoki savet tužilaštva. To je posebno interesantno, budući da je prema rečima kolega Majlat u tužilaštvu u Šapcu proveo svega jedan dan, ali su šabački tužioci bili jednoglasni u odluci da podrže nekoga koga uopšte ne poznaju.

Foto: printscreen

Ni početak Konferencije nije protekao kako je Stamenković zamislio, jer su svi članovi Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u toku njegovog izlaganja i samovoljnog tumačenja zakona demonstrativno napustili skup. Stamenković je pokušao da opravda odbijanje kandidature javnog tužioca Nikole Uskokovića za člana VST-a, tumačeći Zakon o javnom tužilaštvu i Pravilnik o upravi u javnom tužilaštvu na način suprotan samom aktu, što je izazvalo protest kolega i dovelo do njihovog napuštanja skupa.

Drugi dan

Drugi dan Konferencije jedva da je jedna trećina bila prisutna, jedni zbog bojkota Stamenkovića i pokušaja nametanja političke samovolje Zagorke Dolovac, koja je u svom poznatom stilu odlučila da se ne pojavi, a drugi i to, paradokasalno oni na koje Stamenković i Dolovac računaju, su uživali u odmoru, bazenu ili ispijali pića po restoranima i hotelima na Kopaoniku. Oni svesni da imaju itekako putera na glavi su se krili od pojedinih novinara koji su ipak saznali za skup, njihov strah je bio toliki da su za svečani koktel tražili i policijsko obezbeđenje.

Međutim, ni policijsko obezbeđenje a ni gosti iz Evropske unije nisu spasili svečani koktel od lažne dojave o bombi i evakuaciji. Naime, na samom početku održavanja koktela nepoznata osoba je uputila pretnje da se u hotelu nalazi bomba koje će razneti čitav hotel. Umesto da svoje kolege i goste iz Evropske unije, ali i goste hotela, preventivno zaštiti, Branko Stamenković je skoro petnaest minuta ubeđivao policiju i upravu hotela da je dojava lažna i da on "zna ko stoji iza toga", dovodeći sve u neposrednu opasnost.

Treći dan

Ni poslednji dan konferencije nije prošao nezapaženo i bez skandala, mimo svih protokola Stamenković je, nakon hapšenja lica koje je uputilo lažnu pretnju, pred svim gostima čitao njegovu kaznenu evidenciju, iako je u pitanju poverljiv podatak.

Foto: ATAIMAGES

Zagorka Dolovac, možda i svesna nesposobnosti Stamenkovića da sve drži pod kontrolom, iako najavljena uopšte se nije pojavila, ali zato nije propustila priliku da prisustvom svojih ljudi i potezima upravlja tokom događaja iz senke. Katastrofalno doduše. Nije tajna da Dolovac pokušava po svaku cenu da zadrži kontrolu nad Visokim savetom tužilaštva, jer upravo to telo je jedina prepreka njenom opstanku i njen primarni cilj je obezbediti većinu.

Pošto ucene i pritisci u tužilaštvima u Vojvodini nisu dali očekivane rezultate, Dolovac je pribegla novoj taktici, otvorenoj kupovini podrške. Kako saznajemo, Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu omogućeno je da na konferenciju dovede čak 32 lica koja nisu bila na zvaničnom spisku učesnika, dok je Apelaciji u Kragujevcu dozvoljeno da dodatno uključi još dvoje.

Ni glavna menadžerka izborne kampanje Zagorke Dolovac, Ivana Pomoriški, šefica Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, nije najsjajnije prošla, šta više doživela je pravi debakl sa svojom ekipom koju čine Tatjana Lagumdžija, već pomenuti Boris Majlat, Lazar Lazović i Branislav Lepotić. Njihova kampanja, koja je trebalo da osigura podršku „Zaginim kandidatima“, završila se potpunim promašajem. Dodatni udarac za njih bio je gubitak vidljivosti kume Ivane Pomoriški, Jovane Dmitrović, glavnog kandidata Dolovac na osnovnom nivou za VST, koja je do juče važila za siguran izbor.

Izvori navode da su bezuspešno jurili kolege iz Kragujevca, Niša, Beograda i Kruševca, ubeđujući ih da podrže ljude koje je Dolovac lično odabrala.

Hodnicima hotela „Grand“ tri dana je odzvanjalo pitanje: „Da li imate kandidata? Znate li da Zagorka zna da ceni podršku?“,  kao šifra kojom su tražili glasove za svoj tabor. Prema rasporedu koji su forsirali, Majlat je bio predviđen za Više, Jovana Dmitrović za Osnovno, a Radmila Jovanović za Apelaciju. „Znaćemo da cenimo“, ponavljali su tiho, ali dovoljno jasno da svi shvate šta to u prevodu znači.

Ono što dodatno kompromituje ceo proces jeste činjenica da je konferencija delom finansirana iz budžeta VST-a, a delom od strane međunarodnih partnera, OEBS-a, Svetske banke i Saveta Evrope. Drugim rečima, uticaj na kadrovsku sliku srpskog tužilaštva kupuje se i domaćim i stranim novcem. Zapadni partneri, koji formalno traže vladavinu prava i institucionalnu transparentnost, u praksi sponzorišu zatvorene, kontrolisane i manipulisane procese, preko „reformskih” kadrova koji se otvoreno ponašaju kao politički aktivisti, a ne pravosudni službenici.

Najzad, sve se ovo dešava u senci izbora koji bi trebalo da odluče ko će u narednim godinama voditi VST. Umesto ravnopravne, transparentne i profesionalne trke, svedočili smo jednom tragikomičnom događaju, čiji je vrhunac bio skandalozno saopštenje Visokog saveta tužilaštva koje je potpisao lično Branko Stamenković, gde za sopstvenu nesposobnost krivi lice koje je poslalo dojavu o bombi i dve novinarke koje, budući da ne pripadaju istom političkom estabilišmentu kao i on sam, grubo vređa i ponižava.

Kopaonik je, umesto mesta stručne razmene, postao simbol svega što je trulo u srpskom pravosuđu, i sve što se desilo na toj konferenciji samo je dokaz da je institucionalni raspad počeo...