Dijagnoza jedne regionalne bolesti: Aleksandar Vučić - osovina balkanske političke psihijatrije

Na portalu Borba.me objavljen je tekst s naslovom "Dijagnoza jedne regionalne bolesti: Aleksandar Vučić - osovina balkanske političke psihijatrije" u kom su sumirani svi napadi s različitih strana koje trenutno doživljava predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Tekst s Borbe.me prenosimo u celosti.   

Aleksandar Vučić već odavno nije samo politička figura Srbije. On je postao svojevrsni regionalni fenomen - projekcija, strah i opsesija svih onih koji nijesu sposobni da razumiju šta znači voditi samostalnu politiku. U regionu u kojem je lakše svaliti krivicu nego preuzeti odgovornost, Vučić je postao idealan izgovor za svaku slabost, za svaku grešku i za svaki neuspeh.

Nema dana da se njegovo ime ne pojavi u naslovima od Zagreba do Podgorice, od Sarajeva do Prištine. Ako pada kiša – "Vučić destabilizuje region". Ako neki migrant napravi incident u Podgorici – "Vučićeva mreža". Ako se poskupi gorivo – "Beograd vrši pritisak". Do apsurda je dovedena logika po kojoj je Vučić kriv i za ono što uradi, i za ono što se desi samo od sebe.

Ali to nije slučajno. U svakoj politički slaboj sredini, potreban je "spoljni neprijatelj" da bi se sakrila sopstvena nesposobnost. I što je vlast nemoćnija - to je Vučić krivlji. U tome leži i suština ove balkanske patologije: Vučić nije meta zato što je problem, već zato što je dokaz da se može biti rešenje.

Strah od suvereniteta

Političke elite u susednim državama decenijama funkcionišu na tutelarnom sistemu - traže potvrdu i instrukciju od međunarodnih centara moći pre nego što donesu bilo kakvu odluku. Taj model održava zavisnost, ali i poslušnost. I zato je Vučić za njih opasnost.

On simbolizuje ono što region odavno nema - sposobnost da se odlučuje samostalno, da se balansira između Istoka i Zapada, da se sarađuje s kim je interesno korisno, a ne politički dozvoljeno. Za takvu politiku treba hrabrost, a hrabrost je ono čega u okruženju najmanje ima.

Dok Srbija pokušava da vodi neutralnu, ali suverenu politiku, ostatak Balkana živi u nekoj vrsti kolonijalnog sindroma. Sve što dolazi spolja se bespogovorno prihvata, a sve što dolazi iz Beograda automatski se proglašava pretnjom.

Foto: Foto: Nora Šabanović

Zato se i Vučić satanizuje - ne zato što je pretnja, već zato što podseća druge koliko su se odrekli sopstvene slobode.

Politička psihijatrija regiona

Opsjednutost Vučićem u Crnoj Gori, Bosni i Hrvatskoj više nije politički refleks - to je klinički slučaj. On se javlja kao simbol unutrašnjih frustracija, kao lakmus-papir nemoći lokalnih struktura koje ne mogu da stvore sopstveni autoritet, pa im je najlakše da napadaju tuđi.

U Crnoj Gori, Vučić je već godinama "krivac" za sve: za izborni rezultat, za svaku tenziju, za svaku aferu i za svaki protest. Medijski i politički aparat bivšeg režima ne može da zamisli državu u kojoj Beograd nije "nevidljiva pretnja". Jer ako se prizna da Srbija nije krivac – onda bi neko morao da objasni zašto Crna Gora i posle tri decenije "suvereniteta" i dalje živi u ekonomskoj i institucionalnoj krizi.

Foto: Reuters/Printscreen Instagram Podgorički vremeplov

U Bosni, Vučić je sinonim za "srpsku hegemoniju", iako upravo on drži otvorene komunikacione kanale sa Sarajevom, podržava stabilnost i investicije, i izbegava svaku vrstu nacionalne retorike. U Hrvatskoj je narativ još apsurdniji – Vučić se koristi kao simbol političke homogenizacije, kao "podsetnik na pretnju", jer bez tog neprijatelja hrvatska politika nema smisao.

Vučić je, paradoksalno, postao osovina balkanske političke psihijatrije - čovek kog svi napadaju jer bez njega ne znaju ko su.

Frustracija nemoćnih

Iza svake etikete o "Vučićevoj krivici" krije se jednostavna činjenica: on ima ono što drugi nemaju - kapacitet da odlučuje sam.

Vučić je pokazao da se može balansirati između Brisela i Moskve, između Vašingtona i Pekinga, a da se ne izgubi sopstveni kurs. Pokazao je da se može voditi politika koja ne mora da se svidi svakome, ali donosi rezultate. I to je ono što izaziva najdublju zavist.

Svi oni koji ga danas napadaju, sutra bi želeli da imaju njegovu političku poziciju. Jer, koliko god ga mrzeli, duboko u sebi mu se dive. Vide u njemu ono što nikad nijesu imali - autoritet, odlučnost i sposobnost da izdrži pritisak.

Zato ga proglašavaju diktatorom, autokratom, nacionalistom… jer lakše je demonizovati, nego priznati sopstvenu inferiornost. Lakše je vikati "Vučić je problem", nego pogledati u ogledalo i videti ko zaista jeste.

Vučić kao simbol slobode

Vučić je meta jer pokazuje da je sloboda moguća - a to je najveći greh u regionu u kojem su mnogi navikli da budu političke sluge i posrednici tuđe volje. On je dokaz da se može voditi politika koja nije diktirana, već promišljena u interesu sopstvenog naroda.

Zato ga napadaju i s leva i s desna, i iz Zagreba i iz Podgorice, i sa Zapada i sa Istoka - jer je postao jedini simbol autentične nezavisnosti na Balkanu.

Vučić nije uzrok kriza u regionu. On je ogledalo koje pokazuje ko ih stvara. A oni koji ne podnose svoj odraz, najviše mrze ono staklo koje ih razotkriva.

Kada se jednog dana istorija regiona bude pisala bez dnevnih strasti, zapisaće se jednostavno:

Aleksandar Vučić nije bio problem Balkana - bio je dokaz da Balkan može da ima lidere koji ne traže dozvolu da misle svojom glavom.

Opsednutost Vučićem nije politički fenomen, to je simptom bolesti - one koju izaziva nemoć da se bude slobodan. A dokle god region bude živeo od projekcije svojih frustracija prema Beogradu, dotle će i živeti u senci Srbije.

Vučić nije uzrok njihovih problema. On je podsetnik da je sloboda moguća - a to je ono što najviše boli.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.