Čist staljinizam: Tužilac Lepotić po nalogu Zagorke Dolovac napao sud u kom radi njegova žena

Savet monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost podseća javnost da je poslednje saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, kojim je najgrublji način, napadnut Viši sud u Novom Sadu u vezi sa predmetom ”nadstrešnica” četvrto saopštenje koje je ovo tužilaštvo objavilo ove godine protiv ovog suda i to je nedopustivo.

Nikada se u istoriji srpskog pravosuđa nije dogodilo da se jedno tužilaštvo javno na ovako grub i bezobziran način obračunava sa sudom koji je nadležan za dalji rad po predmetu u skladu sa Ustavom i zakonom.

Podećamo da javno tužilaštvo nema pravo po Ustavu i zakonima Republike Srbije da se meša u rad suda. Zato je saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu vršenje neprimerenog i protivzakonitog uticaja na rad Višeg suda u Novom Sadu i pritisak na sudije.

Savet monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost povodom ovog saopšenja podneće disciplinsku i krivične prijave protiv Branislava Lepotića, glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, ali i protiv Vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac, u čijem kabinetu je saopštenje pisano i elektronskom poštom poslato u novosadsko Više tužilaštvo, o čemu ovaj

Savet poseduje dokaze.

Na ovaj način Zagorka Dolovac je praktično naterala glavnog tužioca Lepotića da potpiše saopštenje u kome je na krajnje neprimeren način napao sud u kome kao sudija radi njegova supruga dr Biljana Lepotić i to na rukovodećem mestu.

Poniženje koje je Zagorka Dolovac na ovaj način pripredila svom potčinjenom tužiocu Lepotiću, terajući ga da javno napada svoju suprugu, viđeno je u istoriji kada je sovjetski diktator Josif Vasirionovič Staljin uhapsio Polinu Semjonovnu, suprugu svog ministra spoljnih poslova Vječislava Molotova.

Uostalom, sa 15 godina koliko dugo rukovodi srpskim tužilaštvom, Dolovac ispred sebe, po stažu a sada i po načinu rada, ima samo Staljinovog tužioca Romana Rudenka.

Koliko je saopštenje Višeg tužilaštva u Novom Sadu besmisleno i šizofreno, u skladu sa sumnjama iz medija u zdravstveno stanje vrhovnog javnog tužioca, pokazuje podatak da su javnosti najavili da će oni ultimativno tražiti da suđenje za nadstrešnicu bude javno. Inače, u Srbiji su sva suđenja, po pravilu javna, osim ako se iz nekog posebnog razloga ne odluči drugačije. Tužioci koji pokažu na ovoj činjenici takvo neznanje nisu u stanju da rasvetle ni krađu bicikla, a ne pad nadstrešnice, što se vidi iz toga kako su napisali nakaradnu i paušalnu optužnicu.

Zagorka Dolovac je odlučila na napadne Viši sud u Novom Sadu kako se javnost ne bi bavila njenim porazom na sednici Visokog saveta tužilaštva, kada nije izabran nijedan od tužilaca koje je čitave godine pokušavala da postavi, kako bi sebi obezbedila glasove za tužilačke izbore.

Napala je Viši sud u Novom Sadu kako ne bi objašnjavala javnosti zašto je naredila novosadskim tužiocima Lepotiću i Josimoviću da uklone sve ostatke srušene nadstrešnice istog dana kada je pala, kako bi sakrila od javnosti zašto je zaštitila od odgovornosti prijatelje tužioca Nenadića, bivšeg izvršnog direktora Milutina Miloševića i bivšeg predsednika Skupštine Infrastrukture, koji su garantovali za bezbednost Železničke stanice u Novom Sadu, kako bi sakrila činjenicu da je tužilaštvo odbilo da veštačenje pada nadsrešnice izvrši američki FBI i kako bi sakrila da su od odgovornosti zaštitili šefa novosadske stanice Veselina Simovića, koga je policija upozorila par sati pre pada nadstrešnice na opasnost - a on nije zatvorio taj ulaz za putnike i drugo.

Novi Sad i Beograd, ali i čitava Srbija, pamtiće sve ovo što radi Dolovac.

Dovoljno je da se setimo slučaja njenog rođaka Despota Vranića, koji je ubio više mladih ljudi, ili da nam objasni kako je otela Višem javnom tužilaštvu u Beogradu slučaj ubistva advokata Miše Ognjanovića u trenutku kada su bili pred hapšenjem ubica i dala svom osvedočenom drugaru Mladenu Nenadiću očigledno da zataška predmet. Za čiji račun, biće poznato uskoro.