Kako država bira tužioce u najvažnijim zemljama EU, a kako u SAD: Detaljno objašnjenje Uglješe Mrdića

Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Skupštine Srbije i narodni poslanik SNS - dr Uglješa Mrdić objasnio kako se tužioci biraju u nekim drugim zemljama.

Poruku Uglješe Mrdića vam prenosimo u celosti.

"Nedavno je američki predsednik Donald Tramp imenovao Pam Bondi za državnog tužioca SAD. Nije pitao za mišljenje neku američku Zagorku Dolovac ili Mladena Nenadića jer tamo takvi ne postoje a svaki izabran, od naroda, predsednik postavlja glavnog tužioca koji je deo državne administracije. To je Nenadić mogao da nauči kada je proletos tajno boravio u SAD i proslavio se napadajući na sastancima svoju državu, predsednika Vučića koji je dobio skoro 2.225.000 glasova i nudeći se da svedoči protiv Trampa u Kongresu!?

Takva je američka praksa. Hajde da pogledamo kako se biraju tužioci u zemljama Evropske unije i da saznamo kakva je evropska praksa. Pogledajmo najvažnije zemlje EU i to Nemačku, Francusku i Španiju.

Foto: EPA

U Nemačkoj na izbor tužilaca Bundestag (skupština) odnosno Donji i Gornji dom parlamenta imaju presudan uticaj kao i ministar pravde koji potpisuje odluke o izboru tužilaca.
 

Foto: EPA

U Francuskoj, Visoki savet kojim predsedava ministar pravde, u kome tužioci imaju samo polovinu članova, daje samo mišljenje o imenovanjima tužilaca koje predlaže ministar pravde. Nezavisno od mišljenja, konačnu odluku o izboru tužilaca donosi predsednik Republike na predlog ministra pravde.

U Španiji tužioce imenuje Vlada na predlog ministra pravde, nakon konsultacija sa Opštim savetom pravosuđa čije mišljenje nije obavezujuće. Glavnog javnog tužioca imenuje španski kralj dekretom na predlog Vlade.
 
Pogledajmo kako se tužioci biraju u nekim drugim zemljama Evropske unije. U Austriji, tužioce imenuje savezni predsednik na predlog savezne vlade, odnosno saveznog ministra pravde a u Portugaliji generalnog tužioca imenuje Parlament na predlog Vlade.

U Holandiji tužioce formalni imenuje kralj na predlog ministra pravde i bezbednosti. Procedura uključuje samo konsultacije sa pravosudnim telima. Javno tužilaštvo je organizovano hijerarhijski i funkcioniše pod autoritetom ministra pravde koji može da daje opšte smernice tužilaštvima.

Foto: EPA

U Poljskoj, tužioce imenuje ministar pravde koji je istovremeno i javni tužilac i rukovodi tužilaštvom. U Belgiji postoji Vrhovni savet sa 44 člana od kojih se polovina bira u pravosuđu a drugu polovinu bira parlament. Ovo telo daje predloge, dvotrećinskom većinom, za tužioce ministru pravde koji ima pravo da odbije i vrati predlog.

Nijedna od ovih zemalja nije otuđila tužilaštvo i predala ga u ruke stranim centrima moći kao što nijedna od ovih zemalja nema posebna tužilaštva. I najvažnije, tužilaštva u ovim zemljama ne bave se politikom, tužilaštva ne izdaju se saopštenja u kojima napadaju llegalnu izabranu vlast i ne objavljuju da imaju ”crvene linije” kao da su politička stranka. 

Foto: Tanja Andric

Zato i predlažem set pravosudnih zakona. Da u Srbiji tužilaštvo bude deo države kao što je u najvažnijim zemljama Evropske unije i da krimininalno - interesna grupa koju vode Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić ne može da ruši legalno izabranu vlast koristeći ovlašćenja koja ima srpsko tužilaštvo. 

Zato ovoj kriminalno - interesnoj grupi ”Dolovac - Nenadić” mogu da poručim da je došao kraj njihovoj zaveri odnosno na jeziku koji razumeju - Goodbye", poručio je Uglješa Mrdić.

Pogledajte kako je Uglješa Mrdić opisao najperfidniju pravosudnu sabotažu u istoriji Srbije u video snimku ispod teksta.