Kako je ubijena pravda u Srbiji?! Sudija blokaderka progoni novinare - zbog ovoga je kažnjena Andrijana Nešić

Pravda i pravo u Srbiji ne postoje - tako bi mogla da se okaratkteriše situacija u našoj zemlji kada se sagleda činjenično stanje u sudstvu.

Dok novinare i urednike pojedini političari, i oni koji bi se rado dočepali fotelja, gone zbog različitog mišljenja, sudije koje podržavaju njihove stavove presuđuju, gotovo po pravilu, u koristi istih tih političara. Bez ikakvog srama, a "u ime naroda" ubili su pravdu i zgazili pravo. 

Situacija koja oslikava upravo to stanje bezumlja bila je evidenta u popstupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. Reč je o postupku koji je pokrenuo poznati advokat i ideolog blokadera Zdenko Tomanović protiv glavne urednice portala "Novosti" Andrijane Nešić. U tom postupku je je sudija Tatjana Bezmarević Janjić, inače deklarisana blokaderka, osudila Nešićevu na drakonsku kaznu. 

Dakle, čitava situacija izgleda ovako - Tomanović krivično goni Nešićevu zbog teksta koji predstavlja kritičku repliku o blokaderskim protestima, a u postupku sudi sudija koja je javno podržala te iste "demonstrante". 

Naime, sudija Tajana Bezmarević Janjić je 23. januara javno je dala podršku studentima blokaderima. Drugim rečima ona je javnost obavestila i svima stavila do znanja da podržava interese i ciljeve te grupe i njihovo javno delovanje, što opravdano izaziva sumnju u njenu nepristrasnost u konkretnom predmetu.

Iako, ove okolnosti objektivno izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije, zamenik predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu Vesna Živković odbila je da izuzme sudiju Tatjanu Bezmarević Janjić iz slučaja. Takva odluka suda predstavlja ozbiljan udarac pravnoj sigurnosti i nepovredivosti principa nepristrasnosti, što izaziva zabrinutost ne samo zbog uticaja na konkretan predmet, već i zbog šire slike stanja u našem odmetnutom pravosuđu, pišu Novosti. 

Foto: Youtube printscreeen/ATA Images

Odbijanjem izuzeća sudije čija je javna politička i ideološka identifikacija sa stranom u sporu nesporna, sud je poništio osnovni princip objektivnosti, podrivajući poverenje javnosti u institucije pravde. Ova odluka pokazuje ne samo ignorisanje činjenica, već i svesno zaobilaženje procesnih garancija koje služe zaštiti prava svake strane u postupku.

Umesto da bude garant pravde, sud postaje akter jedne strane u društvenom sukobu. Nedopustivo je da se u jednom demokratskom društvu sudi građaninu pred sudijom koja je javno podržala istu ideološku i političku platformu koju on (i to kao novinar) kritički preispituje. Nepristrasnost nije stvar utiska već osnovno pravo stranke u postupku, i njeno kršenje obesmišljava čitav proces.

Sud nije mesto za potvrdu ličnih ubeđenja sudija, već institucija koja mora ostati izvan javnih kampanja i političkih struja. Odluka da se sudija ne izuzme, uprkos očiglednom sukobu interesa, predstavlja opasan znak da su mehanizmi kontrole unutar sudstva oslabljeni ili podređeni dnevnopolitičkim interesima.

U tom kontekstu, ovaj slučaj nije samo pitanje jednog procesa – on postaje simbol šire krize u institucijama pravde. Sve se u pravosuđu svelo na onu narodnu: "Kadija te tuži, kadija ti sudi"!