Od školskog štrajka do NVO biznisa: Istina o "Fridays for future" u Srbiji

Kada je 20. avgusta 2018. godine petnaestogodišnja Greta Tunberg sela ispred švedskog parlamenta sa natpisom na kartonu "Školski štrajk za klimu", niko nije slutio da će iz jedne neugledne devojčice sa pletenicama nastati najveći globalni omladinski pokret posle 1968. godine.

Danas "Petkom za budućnost" (Fridays for future) postoji u više od 190 zemalja i organizovao je štrajkove sa više od četrnaest miliona učesnika, a Greta je postala ikona – proizvod pažljivo režirane kampanje.

Foto: Reuters

Pokret je od samog početka bio radikalan – neto-nulte emisije do 2030. godine, sa krajnjim rokom do 2035. godine, trenutno ukidanje fosilnih goriva, "slušanje nauke" po meri IPCC-a i aktivističkih krugova iz Potsdama. Finansijsku pozadinu čine fondacije "Otvoreno društvo", "Rokfeler", "Rokfeler fondacija", "Evropska klimatska fondacija" i nemačke zelene fondacije. Kritičari to nazivaju "astro-turfing" – veštački pokret sa pravim travnjakom stranog novca.

U Srbiji je pokret stigao januara 2019. godine. Vrhunac je bio 27. septembra te godine kada je, uz ogromnu podršku medija i stranih ambasada, na ulice Beograda izašlo šest do sedam hiljada ljudi. Od kojih su većina bili radoznali posmatrači, a tek nekoliko stotina aktivista bliskih ovom pokretu i srodnim NVO . Šest godina kasnije slika je bitno drugačija – srpski ogranak danas broji oko 50 povremeno aktivnih pristalica, uglavnom studenata i srednjoškolaca iz većih gradova. Protesti se svode na desetak do pedesetak ljudi sa transparentima na engleskom jeziku, a građani uglavnom ni ne znaju šta je tema ovih sporadičnih pojava.

Parole su iste kao na Zapadu – trenutna dekarbonizacija, gašenje termoelektrana, zelena tranzicija po svaku cenu, ali se retko pominje da bi zatvaranje uglja bez alternative dovelo do nestanka struje i gubitka desetina hiljada radnih mesta. Iza srpskog ogranka stoje poznati donatori: "WWF Adria", "Hajnrih Bel", "RES fondacija", britanska i nemačka ambasada.

Posebno je simptomatičan preokret 2022. i 2023. godine kada su pojedini aktivisti Fridays for future – Srbija javno osudili eksploataciju litijuma u Jadranskoj dolini, koju su kao ekološki podobnu u nekim zemljama podržali, što dalje svedoči o zloupotrebi ideje u političke svrhe.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Sladjana TS

pre 5 meseci

То су анархо- терористи. У Немачкој већ почиње експлоатација литијума, а овде су ови згубидани угрозили пројекат Јадар. Они умало нису угрозили и мировни споразум за Газу. Треба их забранити свуда у свету. Њих не занима клима већ терористичке активности. Недавно их је Венеција протерала јер су сипали зелену течност у канал и обојили воду. У суштини сви су они подружница терористичке Антифе. Нису посадили ниједно дрво нити су било шта корисно урадили већ се баве искључиво деструкцијом и за то су плаћени.

9 1 Odgovori

Luka

pre 5 meseci

'apsiti sve redom, a posle pitati za ime oca i majke. Ko hoće da kolo vodi mora mu to narod dozvoliti na izborima a svi ovi što primaju lovu s polja i hoće da komanduju...'APSITI i zatvarati k'o što je Drug Stari radio.

8 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari