Briselski patuljci blokiraju Srbiju na putu u EU: Hoće da završavamo njihove "prljave poslove", ali smo rekli "NE"

Najglasniji borci protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju (EU) jesu patuljci te zajednice, tačnije države koje i teritorijalno i po broju stanovnika, ekonomskoj moći i uticaju na sveukupno funkcionisanje Unije predstavljaju mikro-zemlje.

Među njima je najistaknutija u napadima na našu državu - Hrvatska, a nju slede Baltičke zemlje - Letonija, Estonija i Litvanija, kao i Holandija i Belgija. Sve te države ne mogu da podnesu činjenicu da je naša zemlja suverena i samostalna i da neće da završava njihove "prljave poslove", pre svega kada je u pitanju odnos prema Ruskoj Federaciji. A upravo na tome one posebno insistiraju - da Srbiju okrenu protiv Moskve i ruskog lidera Vladimira Putina i njemu zadaju udarac činjenicom da je "šamar" dobio od bratskog naroda. 

- Nekoliko država EU, uključujući Hrvatsku, Holandiju, Finsku, baltičke države (Letoniju, Litvaniju, Estoniju), blokirale su put Srbije ka EU, prvenstveno zbog neispunjenih uslova kao što su nedovoljna usklađenost sa spoljnom politikom EU, posebno u vezi sa sankcijama Rusiji - ističu evropski mediji, otkrivajući tako da je cilj Brisela da preko Srbije vodi "rat" sa Moskvom koju decenijama ne uspeva da potlači. 

Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da u Uniji uvažavaju mišljenje Hrvatske, zemlje u kojoj cveta ustaštvo i u kojoj se otvoreno širi mržnja prema Srbiji, a koja, kada je u pitanju pozicija naše zemlje u evropskoj zajednici, verovali ili ne, "izražava zabrinutost zbog vladavine prava, pitanja pravosuđa i širih regionalnih pitanja".

Takođe, Hrvatska i ostali "patuljci" Srbiji zameraju i "nedostatak napretka u normalizaciji odnosa sa Kosovom", pri čemu se zanemaruje činjenica kakav teror nad srpskim stanovništvom u južnoj srpskoj pokrajini sprovode oni kojima upravo EU pruža podršku. Među prvima je takozvani premijer lažne države Kosovo, Aljbin Kurti, ali i mnogi drugi. Zanemaruje se i teror koji je naša zemlja pretrpela prethodnih godinu dana zbog šačice blokadera-plaćenika, koji su rušili ustavni poredak Srbije, napadali svoje sunarodnike, pre svega pripadnike policijskih snaga i to sve pod dirigentskom palicom "nekoga spolja". Iako postoje dokazi za sve to, Evropska unija je ostala slepa, dok su pojedine njene članice počele da izražavaju "zabrinutos zbog problema u sferi vladavine prava i slobode medija". 

Međutim, svim tim dežurnim dušebrižnicima, kojima naša zemlja i predsednik Aleksandar Vučić služe kao dežurni krivci za sve kako bi prikrili svoje manjkavosti i probleme, iz Srbije je stiglo jedno veliko "ne". Naime, predsednik Vučić je obelodanio kako je odbio da prisustvuje današnjem samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana. Time prvi put posle 14 godina Srbija nije imala predstavnika na tom međunarodnom događaju. 

Foto: RTS video printscreen

- Ja sam doneo takvu odluku, ja sam kriv, neću da vlada trpi pritiske. Razgovarao sam sa najvećim brojem evropskih lidera u poslednja 24 sata, zahvalan sam Makronu, Košti, Ursuli fon der Lajen. Sa Makronom sam imao dug razgovor sinoć, a ovo što radim, radim za građane Srbije. Mislim da time štitim Srbiju i njene interese, moramo da pokažemo šta smo uradili. Nastavićemo evropski put dok sam ja predsednik, a posle ćemo videti - rekao je predsednik Vučić gostujući na RTS-u.

Podsetimo, poslednji put je Srbija u pregovorima sa EU otvorila jedan klaster pre četiri godine, u decembru 2021. Otad je, prema oceni Evropske komisije, tehnički bio spreman i klaster 3, međutim, veći broj zemalja, među kojima su skandinavske i baltičke zemlje, Holandija, Belgija i druge, i dalje blokira njegovo otvaranje. Takođe, Evropska komisija je svojevremeno zauzela stav da treba uvažiti činjenicu da su neki reformski koraci u Srbiji učinjeni i da treba otvoriti klaster 3, što su u debati zastupale Francuska, Italija, Španija, Grčka, Mađarska i Slovačka.

Ipak, Danska kao predsedavajuća EU, ni u jednom trenutku nije stavila otvaranje klastera 3 na agendu Saveta EU.

                                                BONUS VIDEO 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.