Šta čeka Srbe na KiM nakon 28. decembra: Da li će za srpsku zajednicu biti razlike ukoliko Kurti padne?

Poraz Samoopredeljenja na vanrednim izborima 28. decembra olakšao bi saradnju srpske zajednice sa centralnim vlastima u Prištini.

To ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna, dodajući da bi za sever povoljan rezultat bila slaba koaliciona vlada aktuelnih opozicionih aktera DPK i DSK zbog podložnosti uticaju međunarodne zajednice. Smatraju i da nastavak krize i blokada institucija, kao i novi izbori, takođe ne bi bili negativan ishod za srpsku zajednicu, ali poručuju da optimalan rezultat ne postoji jer ni u jednom slučaju ne očekuju značajno poboljšanje situacije srpske zajednice.

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je, zbog jednostranih akcija na severu, udaljio međunarodne saveznike, uključujući SAD i EU, što je dovelo do optužbi opozicije da je izolovao "Kosovo" radi sticanja političkih poena, ali uprkos tome, njegova oštra retorika prema severu ostala je nepromenjena.

Dok se Kurti suočavao sa kritikama stranih partnera i opozicije, njegov glavni rival 28. decembra, lider Demokratske partije Kosova Bedri Hamza, boravio je u Vašingtonu uprkos obustavi strateškog dijaloga, najavljujući novi period saradnje Kosova i SAD na visokom nivou. 

Iako je Kurti obećavao srpskoj zajednici da može da živi bez straha, ona je u protekle četiri godine, između ostalog, izgubila mnoge institucije koje su funkcionisale u srpskom sistemu. Opozicija, posebno DPK i DSK, takođe se protive institucijama na severu koje nazivaju paralelnim, ali su osudile ove poteze kao jednostrane jer nisu bili koordinisani sa međunarodnim saveznicima, upozoravajući da se time ugrožava status Kosova na međunarodnoj sceni.

DPK i DSK su oštro kritikovale Kurtija i zbog odbijanja da pošalje evropski Nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu, ali samo zbog toga što je to bio preduslov da Kosovo uđe u Savet Evrope. Upravo odbijanje premijera da formira ZSO Srbi sa severa navode kao glavni problem, ukazujući da od stupanja Aljbina Kurtija na funkciju pre četiri godine žive u stanju konstatne krize i sa sve manje prava.

U cilju obnove odnosa sa zapadnim partnerima, nije isključena mogućnost da će potencijalna nova vlast napraviti korak ka početku tog procesa, ali ostaje pitanje u kojoj meri će albanske partije sarađivati sa Srpskom listom.

Dok je DSK 2020. sarađivala sa ovom strankom, DPK je nedavno saopštila da ne isključuje mogućnost saradnje sa bilo kojom partijom, osim sa Samoopredeljenjem i Srpskom listom.

Uticaj međunarodne zajednice ili nastavak krize 

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović smatra da je za srpsku zajednicu najpovoljniji rezultat predstojećih izbora slaba koaliciona vlada aktuelne opozicije, koja bi bila podložna uticaju međunarodne zajednice, ili nastavak krize i institucionalne blokade. Istakao je, ipak, da se nijedna albanska većina ne razlikuje od Samoopredeljenja kada je u pitanju poštovanje osnovnih prava Srba.

- Mislim da, nažalost, nema ni dobrog, ni najmanje lošeg, svi su loši izbori. Ono što mislim da bi bilo najbolje za srpsku zajednicu jeste ta neka slaba koaliciona vlada sadašnjih opozicionih partija, jer bi ona bila najpodložnija međunarodnom uticaju. Tu moramo da kažemo da zavisi od međunarodne zajednice da li će taj svoj uticaj da upotrebljava - rekao je Vujinović za Kosovo onlajn.

Govoreći o međunarodnoj zajednici, ocenio je da SAD ni u jednom slučaju neće ugroziti sposobnost funkcionisanja i integritet Kosova, ali da su se jasno opredelile i da Kurtija ne smatraju partnerom, već bi preferirale da lider DPK Bedri Hamza bude novi premijer jer, prema rečima našeg sagovornika, on nije slučajno boravio u Americi pre nekoliko nedelja.

- Tako da, nažalost, za srpsku zajednicu, posebno za lokalne samouprave koje su povratile vlast Srpske liste, neće biti lakog izbora. Možda je najbolje rešenje da se ova kriza nastavi. Dakle, da se nastave novi izbori, da dođe do institucionalne blokade albanskih institucija, jer bi bilo mesto kada bi međunarodna zajednica morala da utiče. Bilo kakav uticaj međunarodne zajednice biće dobar za srpsku zajednicu - navodi Vujinović.

Moguća promena odnosa severa sa Prištinom

Saradnja srpske zajednice sa centralnim vlastima bi se promenila ukoliko na vlast dođe Bedri Hamza ili bilo koja druga struktura koja ne uključuje Samoopredeljenje, kaže naš sagovornik, dodajući da ipak ne može da proceni u kojoj meri.

- Ono što je Samoopredeljenje postiglo misle svi albanski akteri. Oni svi misle da je Srpska lista teroristička organizacija, koja ne priznaje integritet Kosova. Istina je da SL ne priznaje integritet Kosova i nije glasala i nikad neće glasati za neke zakone, kao što je recimo, zakon pre sedam godina kada je osnovana kosovska vojska. Tako da, nisam baš siguran ko god da bude u stolici ministra državne uprave i lokalne samouprave na Kosovu, koji u suštini kontroliše lokalnu samoupravu i njen politički život, da će biti previše blagonaklon prema srpskim opštinama - poručio je Vujinović.

On je rekao da u toj situaciji takođe međunarodna zajednica predstavlja ključan faktor i da će njene odluke značajno uticati na formiranje ZSO, kao i promene određenih stvari koje su rezultat akcija Samoopredeljenja na severu prethodnih godina.

- Ali preduslov svega toga dalja nestabilnost albanskih političkih odnosa, gde Samoopredeljenje i gospodin Hamza ne bi postigli koaliciju, već bi došlo do njihovog sukoba, pošto vidimo da, bar neki marginalni delovi njihovih partija, su i dalje u velikom ratu - napominje istraživač, prenosi Kosovo onlajn.

Ipak, kako ocenjuje Vujinović, nijedna druga većina ne bi imala veće razumevanje za osnovna prava Srba.

- Bilo koja albanska većina isto misli o Srbima. Nažalost, to misli njihov nevladin sektor, to misle njihovi građani. Činjenica je da život na Kosovu i Metohiji polako tu etničku mržnju prema Srbina stavlja na neku marginu, ali se sad svi bore oko dijaspore. Dijaspora dolazi napunjena nacionalističkim odnosom prema Srbima i na tu kartu igraju svi akteri. Očekujem da će se na kraju kampanje zaista pooštriti retorika protiv Srba, ali ne verujem da će doći do fizičkih ili bilo kakvih drugih poteza, jer prosto međunarodna zajednica to ne bi dozvolila, a oni se sad bore za njenu naklonost - zaključuje Vujinović.

DPK i DSK otvorenije za saradnju

S druge strane, izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture u Severnoj Mitrovici Dušan Radaković ocenio je da će da naredna vlada, ukoliko bude predvođena Demokratskom partijom Kosova ili Demokratskim savezom Kosova, zauzeti drugačiji stav prema srpskoj zajednici od Samoopredeljenja i dovesti do bolje saradnje te zajednice sa Ministarstvom za lokalnu samoupravu.

Radaković je istakao da bi se takođe poboljšala saradnja srpske zajednice sa Prištinom ukoliko Samoopredeljenje ne bude na vlasti nakon 28. decembra.

- Neko ministarstvo će sigurno dobiti neki srpski politički subjekt koji uđe u vladu, sigurno neka zamenička mesta, Ministarstvo za povratak, što je po Ustavu. Možda još neko ministarstvo. U prošlosti smo imali iskustvo da je to bilo Ministarstvo za zajednice i povratak, zamenik ministra poljoprivrede, ministar lokalne samouprave, tako da su se dešavali slučajevi da dva ili tri ministarstva pripadnu srpskoj zajednici - rekao je on za Kosovo onlajn.

Dodao je da je prirodno da 10 srpskih opština imaju saradnju sa Ministarstvom za lokalnu samoupravu, a da aktuelna situacija sa ministrom Krasnićijem ne treba da se ponovi.

- Videćemo šta će glasači doneti, ali je prirodno da imaju neku saradnju. Deset opština moraju sarađivati sa Ministarstvom za lokalnu samoupravu i to ministarstvo, kao i Ministarstvo finansija, mora da da podršku. Tako da očekujem da će biti lakše ako DPK ili DSK ili neka druga politička struktura osvoji glasove u novoj vladi u odnosu na Samoopredeljenje, jer oni u zadnjih pet godina da nemaju nikakvu saradnju sa Srpskom listom - poručio je Radaković.

Razumevanje za probleme srpske zajednice

Ove stranke će imati veće poverenje i razumevanje, kao i rešenja, za konkretne probleme srpske zajednice, što bi trebalo da bude i deo potencijalnog koalicionog sporazuma ako se pravi vlada čiji će deo biti srpski politički subjekti, uključujući Srpsku listu, navodi Radaković, ukazavši na razliku između koalicije u kojoj srpska zajednica može nešto da dobije i Samoopredeljenja, koje odbija saradnju pre svega sa Srpskom listom.

- Sigurno će zavisiti od toga koja vlada bude, ali bude ta vlada koju očekujem, za koju se nadamo da će DPK/DSK/ABK i ostali subjekti da naprave, moguća je koalicija sa Srpskom listom. Onda će, naravno, i lakše prodisati svih 10 opština sa srpskom većinom i imati bolju saradnju sa budućim ministrom za lokalnu samoupravu od gospodina Krasnićija - zaključio je Radaković.

Samoopredeljenje neće formirati koaliciju, već će zahtevati nove parlamentarne izbore u aprilu za vreme predsedničkih izbora, kaže Radaković, napomenuvši da jedini izuzetak za saradnju može da bude stranka Za slobodu, pravdu i opstanak, ukoliko osvoji mandat.

- Ono što ja mislim da može biti, jer je bilo u prošlosti, je ta koalicija, ako budu imali većinu DPK i DSK. Očekujem da je negde možda i prirodno Srpska lista bude deo da bi imali tih čuvenih 61 poslanika. Ta je koalicija moguća ako im zafali određeni broj glasova srpske zajednice, videćemo da li je osam, devet ili 10 što se tiče SL. To je jedina solucija - naveo je Radaković.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.