"Studentima u 2026. želim ovo": Luka Lalošević otvorio dušu - evo šta se dešavalo u Pionirskom parku

Luka Lalošević, student Fakulteta političkih nauka, je stajao sa kolegama sa različitih fakulteta i iz prvih redova slao poruku da blokade treba da prestanu, a da se studenti vrate svom studiranju.

Borba za pravo da se uči bila je intenzivna, a kako za Informer objašnjava Luka Lalošević, sav napor se isplatio.

U intervjuu za Informer otkriva kako je tekla borba za studente Srbije, koja se odvijala u centru Beograda, u šatorskom naselju u Pionirskom parku - ali i šta ga je 2025. godina naučila.

Šta ste naučili u kampu, a ne možete u amfiteatru?

- Kamp je okupio studente sa jednim ciljem - da se vratimo u svoje amfiteatre. Bili smo svesni da nam samo zajednička borba, zalaganje, požrtvovanost i hrabrost pred svim preprekama mogu pomoći da uspemo u tome. U kampu sam naučio koliko znači imati prave ljude uz sebe u teškim i izazovnim trenucima. Naučio sam šta znači boriti se za ono u šta veruješ, kako izdržati pritiske i ostati snažan uprkos svemu.

Jedna reč koja je obeležila 2025. godinu?

- Borba.

⁠Najteži trenuci u borbi za studente?

- Teško je navesti najteže trenutke, jer su studenti prošli kroz mnogo toga u poslednjih godinu dana, dajući sve od sebe da se izbore protiv onih koji su započeli blokade i da se vrate na svoje fakultete i nastave svoje obrazovanje. Za mnoge od nas bilo je veoma teško kada smo videli da neke naše kolege, koje su odlučile da započnu blokade fakulteta, prave crne spiskove i zabranjuju studentima koji im nisu bliski po stavovima i uverenjima da uđu na svoje fakultete. Niko nije mogao da poveruje da će jedan student zabraniti drugom da uđe na sopstveni fakultet. To je za mnoge studente bio veliki šok.

Foto: Tanja Andric

 

Da li biste sve isto uradili opet?

- Svaki čovek tokom svog života pravi dobre i loše izbore i korake. Međutim, mogućnost da praviš sopstvene izbore u životu veoma je dragocena i ljudi su se kroz istoriju borili upravo za to - da budu slobodni u donošenju svojih odluka, čak i onda kada su one možda pogrešne, sve dok ne ugrožavaju druge. Kao slobodan čovek verujem u svoj izbor i smatram da je ispravan, a potpuno sam siguran da nije naneo štetu apsolutno nikome.

Šta vam je dalo snagu za borbu u trenucima kad ste hteli da prepustite borbu?

- Moram da priznam da nikada nisam imao nameru da prestanem da se borim za ono u šta verujem. Duboko verujem u borbu koju vodim i nikada nisam pomislio da odustanem. Dodatnu snagu da istrajem imam od svojih kolega koje su uz mene. Mnoge od njih sam upoznao upravo u toj borbi i vremenom su se razvila prijateljstva koja će trajati i kada sve ovo bude daleko iza nas. Takođe, ogromnu podršku imam i od svoje porodice, koja je u svim teškim trenucima bila uz mene. Uvek me je bodrila, ohrabrivala i bila tu za sve što mi je trebalo.

⁠Da li biste se bavili politikom?

- S obzirom na to da studiram Fakultet političkih nauka, politika me, po logici stvari, interesuje i privlači. Uvek sam smatrao časnim da se, baveći se politikom, boriš za svoju zemlju i svoj narod. Smatram da nema ničeg važnijeg od toga da štitiš i voliš svoju državu, narod, porodicu, prijatelje i sve časne i poštene ljude. Upravo se kroz politiku boriš i zalažeš za interese svoje države, a s obzirom na to da svoju otadžbinu volim više od svega, spreman sam da se, baveći se politikom, borim za svoju zemlju.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

Jedna želja za studente u 2026.?

- Svim studentima želim mnogo sreće i radosti u 2026. godini. Želim da prestanu podele između studenata koji se kroz plenume zalažu za proteste i blokade fakulteta i onih koji se s tim duboko ne slažu i smatraju to veoma štetnim, kako za obrazovni sistem, tako i za društvo u celini. Dosta je bilo podela. Moramo da budemo složni i jedinstveni, jer samo tako možemo pomoći našoj državi.

Da li ste u upoznali prijatelje za ceo život u Pionirskom parku?

- Apsolutno. U Pionirskom parku upoznao sam mnoge dobre ljude, koji su mi vremenom postali iskreni prijatelji. Upravo sa njima ova borba bila je mnogo lakša. Verovali smo jedni u druge, bodrili se, međusobno se čuvali i to se nikada ne može zaboraviti. Posle gotovo godinu dana i dalje smo svi zajedno, jer smo svesni da borba nije gotova i da se, kao iskreni prijatelji, saborci i kolege, kroz nju moramo držati zajedno, sve do konačne pobede.

BONUS VIDEO: INFO DAN - Mnogi studenti su uplašeni da iznesu svoj stav zbog blokaderskog nasilja