Đukanović: Odgovornost za ekonomsku subverziju

Advokat i član Srpske napredne stranke (SNS) objavio je svoju kolumnu za "Ekspres".

Bar u nekoliko navrata brojni predstavnici blokaderskog pokreta govorili da bi za rušenje vlasti Aleksandra Vučića bilo neophodno da se dobro poljulja međunarodni kredibilitet Srbije, ali čak i pre toga od izuzetne važnosti za taj cilj neophodno je Srbiju ekonomski oslabiti.

Uostalom, baš nedavno je o tome govorio i Borko Stefanović kao gost u jednoj televizijskoj emisiji kada je izražavao ozbiljno zadovoljstvo zbog propasti projekta „Generalštab“ tvrdeći da je Vučiću na taj način narušena međunarodna pozicija u očima brojnih svetskih lidera koju je godinama prethodno gradio, ali ujedno je i Srbija ocenjena kao pravno nesigurna zemlja za investiranje, što svakako dovodi do njenog ekonomskog slabljenja, a to je po Stefanoviću ključno za urušavanje Vučićeve vlasti.

Da se razumemo, sve to što je postavljeno kao osnov ovakvog opozicionog delovanja je suštinski tačno, jer nema nikakve dileme da je Aleksandar Vučić ozbiljno podigao međunarodni kredibilitet Srbije i da je od nje napravio nezaobilazan faktor bez koga na prostoru Balkana ne može ništa da se rešava, ali prevashodno je snaga ove vlasti upravo u ekonomskoj stabilnosti i privlačenju investicija, gde Srbija poslednju deceniju totalno dominira i izbija lagano na prvo mesto u ekonomskom razvoju u odnosu na sve zemlje bivše SFRJ, ali i šire.

Jedina je koja u čitavoj Evropi ima stabilan ekonomski rast, njen javni dug je iz godine u godinu manji, zaposlenost sve veća, investicija je sve više, a pri tom Srbija nije kao sve druge zemlje u Evropi uvela sankcije Ruskoj Federaciji.

Foto: Tanja Andric

Baš je to ono što je trn u oku mnogima koji Srbiji ne misle dobro, pa je operacija srubljivanja Srbije moralo naveliko i naširoko da se pokrene i evo ona uporno i konstantno traje više od godinu dana. Najgore po zemlju i svakako najteže za prevazići je ciljano ekonomsko subverzivno delovanje koje se sastoji u namernom opstruiranju svakog mogućeg velikog projekta, kao i u stvaranju užasnog poslovnog ambijenta za one koji su odavno došli na naše tržište, ne bi li se Srbija proglasila zemljom u kojoj je apsolutno nesigurno da se investira.

Naravno, moramo biti realni, ima tu krivice i same vlasti koja u gotovo svakom velikom projektu nije uzela prethodno učešće da narodu objasni zašto je on važan i šta donosi, što su blokaderi uz obilatu pomoć stranog faktora kom Srbija nije draga kao ekonomski jaka i stabilna zemlja, jer na taj način ona obezbeđuje što veću samostalnost u odlučivanju i slabi se uticaj spoljnjeg faktora na njene odluke, veoma koristili da ozbiljne projekte oteraju što dalje od Srbije.

Poslednji u nizu je primer zgrade „Generalštaba“ koju je NATO sravnio sa zemljom tokom agresije 1999.godine i koja predstavlja istinsko ruglo za centar Beograda. Baš taj veoma atraktivni deo grada mogao je da bude pretvoren u nešto fantastično i velelpno, gde bi bio i muzej žrtava NATO agresije, donosio bi ozbiljne prihode Beogradu i Srbiji, otvorio na stotine radnih mesta, a prethodno bi domaća građevinska operativa i brojne firme koje se bave prodajom materijala za građevinske potrepštine, enormno profitirale.

Foto: Foto: Informer

Investicija vredna najmanje 750 miliona dolara, koja nam je donosila dodatno i fantastične veze sa današnjom Trampovom administracijom, s obzirom da je nosilac projekta bio niko drugi do zet Donalda Trampa, Džerard Kušner, otišla je u nepovrat, zahvaljujući ozbiljnom podrivačkom delovanju blokaderskog pokreta kome je bio cilj da sruši projekat i da Srbija ne prihoduje. Isti ti sutra će kriviti državu što nemaju veću platu ili nemaju posao, ali neće staviti prst na čelo i reći sebi da su napravili nenormalnu štetu sopstvenoj zemlji zbog njihove ideološke zaslepljenosti i političke mržnje prema sadašnjoj vlasti.

Oterati zeta predsednika najmoćnije sile na svetu i onemogućiti tako plodonosnu investiciju koja bi promenila sliku našeg glavnog grada, zaposlila tolike ljude, privukla ogroman broj turista, donela enormne prihode, ravno je najgorem ekonomskom zločinu. Logično, postavlja se pitanje ko će i da li će uopšte neko za taj zločin odgovarati?

Nedavno sam slušao jednu televizijsku debatu u kojoj je novinar Ivan Radovanović dao veoma smislen predlog, a to je da svi ti koji na ovakav način opstruiraju dolazak investicija u Srbiju, ukoliko nemaju neki alternativni predlog, da lepo iz svog džepa plate iznos te investicije koju su oterali. To bi bilo potpuno pravedno, no problem je što mi praktično i ne znamo ko stoji iza tih subverzivnih delatnosti, jer bar do sada niko se iz tog blokaderskog pokreta nije legitimisao da je on predvodnik ovakve svinjarije.

Praktično, grupa inkognito likova, oličenih u suludim zborovima, nesumnjivo i potpomognuta spolja, ide od gradilišta do gradilišta i ciljano uznemirava i tera investitore. Dodatno, ne samo što organizuje besmislene proteste protiv investiranja, već uteruju strah i ljudima koji rade unutar sistema, a neki od njih su vala i zaostavština nekog ranijeg perioda i obilato rade u kooperaciji sa blokaderima, te im preteći naglašavaju da će odgovarati ukoliko izdaju dozvole, omoguće izgradnju, dozvole preparcelizaciju zemljišta, itd.

Dakle, postoji očito vrlo organizovana blokaderska grupa, što bi se reklo uigrani tim, koji ciljano ide od investicije do investicije i svim silama ili opstruiše njen početak ili tokom početka realizacije samog projekta kroz proteste uplaši investitora i praktično ga natera da odustane od posla. Nije nam tako daleko bio period kada su sve činili da Srbija ne započne ništa u vezi sa eksploatacijom litijuma.

Naravno, takva investicija bi vinula Srbiju u ekonomskom smislu u orbitu, jer Bog nas je nagradio sa najkvalitetnijim litijumom na svetu, a pošto je potražnja za kritičnim mineralima nikad jača i ratovi se zbog njih vode, Srbija bi to što joj je Gospod podario mogla obilato da iskoristi. No, lažna priča o navodnom zagađenju i masovnom umiranju samo ako se krene sa litijumom, bez obzira što ona nema veze sa mozgom i što su banku da o njoj govore uzimali ljudi koji pojma nemaju ni šta je litijum, dovela je do masovnog uterivanja straha u narod i tu više nije bilo nikakve šanse za racionalnim razgovorom.

Investicija je praktično uništena, Srbija zaustavljena, a neke druge zemlje u Evropi počele su pre nas sa tim projektom i one će veoma dobro zaraditi. Mi smo, kao i mnogo puta do sada, odlično iskoristili šansu da propustimo životnu šansu. Temeljito odrađeno subverzivno delovanje, posebno na medijskom polju, ostavilo nas je da nastavimo sa našim besmislenim raspravama, da uništavamo sopstvene fakultete blokirajući ih i da teramo turiste, jer u zemlju u kojoj su svako malo blokade ulica i puteva niko normalan ne želi da dolazi.

Mi čak nećemo ni strane fakultete, jer naši učaureni profesori na fakultetima koji decenijama ništa ne rade i ne napreduju, niti bilo šta novo izbacuju, ne žele da im neko narušava njihov lagodni učmali život. Poput Domanovićevog „Mrtvog mora“, šta god novo i moderno može da dođe i da nas unapredi, mi ćemo obavezno sve da učinimo i da kažemo „To kod nas ne može da bude“, jer se nekima zbog političkih ciljeva ne isplati modernizacija Srbije, već da se život nastavi u žabokrečini.

Zato će baš takvi na svakom koraku nastaviti da urušavaju sve što im padne pod ruku, koristeći za te ciljeve odavno oteto pravosuđe, posebno tužilaštva, organe uprave u kojima sede njihovi spavači, kojekakva kontrolna tela i agencije gde su uhlebili nevladinog sektor, medije, kojekakve kulturne radnike, pretežno glumce, pa ćemo doživljavati da nam Ceca Bojković u bundi od neke krznašice priča o zaštiti prirode, influensere po Instagramu, polupismene rep izvođače. Novi cilj je uništavanje projekta „EKSPO“ i živi bili pa videli kako će se na ovaj projekat ostrviti. Učiniće sve da pojedine zemlje povuku svoje učešće, da opstruiraju izgradnju naselja za „EKSPO“, nacionalnog stadiona u Surčinu, novih puteva, mostova, pruga. Poenta je da se „EKSPO“ ne održi, a s tim u vezi pokrenuli su već preko otetog Javnog tužilaštva za organizovani kriminal određene radnje prema Željku Drčeliću, direktoru KK Crvena zvezda, koga su direktno označili kao jednog od najvećih investitora u projektu „EKSPO“.

Ciljano mu nameštaju aferu, medijski ga satanizuju, sve sa ciljem kako bi ga proglasili zlikovcem i kriminalcem koji pere novac, pa samim tim takav razbojnik kakvim će ga proglasiti nikako ne bi smeo da učestvuje u takvom projektu, a pošto je već učestvovao onda će naravno krenuti kampanja prema određenim zemljama da povuku svoje učešće, jer kako da učestvuju u nečemu što je zidao čovek sa druge strane zakona. Ne bi me čudilo da slično kao u projektu „Generalštab“ izmisle krivično delo kako Drčeliću, tako i nekom ministru koji je direktno odgovoran za projekat „EKSPO“, pa i samom predsedniku države, te shodno tome da pokrenu i u ovom slučaju neki izmišljeni krivični postupak, samo da obore i unište investiciju.

Srbija mora da se ekonomski sruši, jer tako postaje ponovo zavisna zemlja. Ekonomski jaka Srbija nije u interesu velikih sila, kako zapadnih, tako ni istočnih. Njoj se može do određene granice dopustiti da ekonomski poraste, ali kada se krene sa ozbiljnim ekonomskim rastom, stabilnim finansijama, jakom privredom, dobrim standardom kod naroda, onda Srbija nije više zemlja koja se može kontrolisati i zato je neophodno srušiti onog ko nju ekonomsku podiže i dovesti one koji će bespogovorno da slušaju i da je ekonomski ostave u brlogu da tavori i da se nikad ne razvije. Zato je svuda unutar sistema na ključnim pozicijama unutar raznih organa uprava duboka država zauzela pozicije i zato običan narod, a posebno zajedno sa narodom legalno i legitimna izabrana vlast, mora žestoko da krene u obračun sa dubokom državom kako bi se odbranila zemlja, posebno njena ekonomija.

Zato i jeste ključno pitanje, ko će i kako, mada je verovatno bolje postaviti pitanje da li će uopšte, biti bilo kakve odgovornosti za ovako ciljano ekonomsko urušavanje zemlje? Srbijo, stavi prst na čelo.

BONUS VIDEO