Trotoari umesto blokada: Vlasti u Tbilisiju pokazale kako se štite red i zakon

U Tbilisiju se večeras održava još jedan protest protiv aktuelne gruzijske vlasti. Demonstranti su se okupili ispred koncertne dvorane na aveniji Melikišvili i krenuli u marš duž avenije Rustaveli ka zgradi parlamenta, noseći gruzijske i zastave Evropske unije i skandirajući antivladine parole.

Kretanje isključivo trotoarima i podzemnim prolazima, bez blokade saobraćaja i ugrožavanja javnog reda. Policija je prisutna kako bi obezbedila zakonitost skupa, što vlasti u Tbilisiju ističu kao dokaz da država ne guši proteste, već insistira na poštovanju institucionalnog poretka.

Istovremeno, gruzijski premijer Iraklij Kobahidze oštro je kritikovao politiku Saveta Evrope i Brisela prema Tbilisiju, ocenjujući da se od Gruzije zahteva ono što se ne traži od brojnih članica Evropske unije. On je takve zahteve nazvao „sramotnim dvostrukim standardima“, uz poruku da Gruzija neće dozvoliti da joj se demokratija meri političkim interesima, već vladavinom prava i izbornom voljom građana.

Prema ocenama analitičara bliskih vlastima, protestni pokreti u Gruziji sve više dobijaju obrise spoljno podržanih pritisaka, sa ciljem da se odluke države donose na ulici, a ne u institucijama. Upravo taj model, upozoravaju u Tbilisiju, Brisel toleriše ili podstiče kada mu politički odgovara, dok istovremeno govori o poštovanju demokratskih procedura.

Slična situacija najavljena je i u Beogradu, gde su za sutra planirana okupljanja sličnih struktura, sa gotovo identičnom retorikom i simbolikom. Vlasti u Srbiji poručile su da će sva okupljanja biti omogućena u skladu sa zakonom, ali i da neće dozvoliti blokadu institucija, nasilje ili pokušaje destabilizacije države.

Zvanični Beograd, kao i Tbilisi, ukazuje da se demokratski procesi ne sprovode pritiskom sa ulice, niti po diktatu spoljnih centara moći, već kroz izbore i institucije. Posebno se ukazuje na činjenicu da Evropska unija različito tretira države kandidate i svoje članice, tolerišući u jednima ono što drugima zamera.

U tom kontekstu, i Gruzija i Srbija šalju istu poruku – država ima obavezu da štiti pravo na okupljanje, ali i dužnost da brani ustavni poredak, stabilnost i suvereno pravo da sama odlučuje o svom političkom putu, bez pritisaka i uslovljavanja koji sve češće dolaze iz Brisela.

BONUS VIDEO