"Narativ se menja nabolje!" Gujon: Svet želi da čuje drugu stranu priče o Srbiji

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon izjavio je da Srbija danas ima snažan glas, jasnu poruku i uverljiva dela koja tu poruku prate, ali i da se narativ o srpskom narodu snažno menja i to nabolje.

Kako je saopšteno iz Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, Gujon je naglasio da se tokom brojnih međunarodnih putovanja i susreta sa stranim novinarima i društvenim akterima uverio da ljudi širom sveta žele da čuju i drugu stranu priče o Srbiji.

- Nedavno sam boravio u Vašingtonu, gde sam učestvovao u jednom podkastu i sat vremena govorio na temu Srbije i Kosova i Metohije. Razgovarao sam i sa predstavnicima "tinktenkova" koji su integralni deo procesa razmatranja raznih pitanja i utiču na donošenje političkih odluka u Vašingtonu, a koji su bili jako zainteresovani da čuju nešto o Srbiji iz drugog ugla - rekao je on.

Gujon je ocenio da međunarodna javnost reaguje drugačije kada se Srbija predstavi kroz činjenice, kulturu, umetnost, humanitarni rad i istorijske veze. 

- Većem samopouzdanju Srbije i promeni njenog imidža doprinelo je i to što je predsednik Aleksandar Vučić pokrenuo važne inicijative i projekte za očuvanje kulture sećanja - objasnio je direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju.

Gujon je istakao da su predavanja, izložbe i kulturni programi širom sveta uspeli da predstave Srbiju kao zemlju snažnog identiteta i bogatog istorijskog nasleđa. 

On je naveo da se među aktivnostima koje je imala Kancelarija za kulturnu i javnu diplomatiju ističu izložba "Susreti sa poslednjim Srbima na Kosovu i Metohiji" fotografkinje Ketrin Kuper koja je održana u Parizu, učešće na Međunarodnom kongresu slavista sa više od 1.000 stručnjaka iz 45 zemalja, obeležavanje 100 godina proučavanja srbistike na Sorboni, ali i predstavljanje srpskog virtuelnog muzeja "Nasleđe Srbije" na Ekspo paviljonu u Osaki i podizanje spomenika srpskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu na Malti. 

Dodao je da su na tim aktivnostima gosti bili postdiplomci sa Harvarda i mladi lideri iz Francuske, ali i da je predavanje o srpsko-mađarskim odnosima održano na Kolegijumu Matija Korvin u Budimpešti.

Gujon je napomenuo i da su vođeni razgovori sa 30 reditelja iz 12 zemalja o očuvanju nacionalne kinematografije.

On je podsetio da je zajedno sa svojim bratom pokrenuo humanitarnu organizaciju Solidarnost za Kosovo i organizovao prvi humanitarni konvoj iz Francuske za Kosovo i Metohiju u vreme kada su mnogi verovali da je u pitanju štamparska greška jer je pomoć bila namenjena Srbima.

- Za 20 godina realizovano je 56 konvoja pomoći za KiM, obnovili smo 54 škole za đake na Kosovu i Metohiji, što je rezultat na koji su izuzetno ponosni. Renovirali smo sportske terene i obezbedili sportske rekvizite i opremu za decu koja sada mogu tamo da treniraju i bave se sportom. Podelili smo plastenike, izgradili samoodržive farme, renovirali medicinske ustanove, nabavili poljoprivrednu mehanizaciju, podelili stoku i živinu - rekao je on.

Gujon je naveo da još uvek pomaže ljudima na Kosovu i Metohiji preko svoje humanitarne organizacije, ali i da u zapadnim medijima često govori činjenice o Srbiji koje se često ne čuju, navodi se u saopštenju.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.