Amerikanac srpskog porekla, voleo Srbiju do kraja: Evo ko je bio Mark Brnović - Tramp mu nikad nije oprostio jednu stvar

Mark Brnović je preminuo 13. januara. Bio je nominovan za ambasadora SAD u Srbiji kada je Donald Tramp došao na vlast.

 

Mark Brnović je bio rođeni Amerikanac srpskog porekla, pravnik, član Republikanske stranke i dugogodišnji tužilac Arizone - od oca Srbina iz Crne Gore, a majka Srpkinja iz Dalmacije.  Bio je pravoslavni hrišćanin, aktivan u srpskoj dijaspori i žestok protivnik svega što je imalo dodira sa komunizmom. Stekao je reputaciju nezavisnog i konzervativnog političkog aktera, sa pojedinim kontroverznim stavovima i odlukama. Donald Tramp mu je zamerio što ga nije podržao u navodima o krađi izbora 2020. godine. Imao je crni pojas u karateu i često je u javnosti demonstrirao veštinu upravljanja nunčakama. Govorio je da bi, kada ode u penziju, voleo da živi u Crnoj Gori, uzgaja grožđe i pravi vino, „baš kao njegovi preci“.

Novinovan za  ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji

Foto: printscreen video

Fudbal

Preminuo Milorad Kosanović na svoj 75. rođendan

04.01.2026

12:02

Showbiz

Umro jedan od najpoznatijih britanskih muzičara

Slavni britanski muzičar Kris Rija preminuo je u 74. godini.

22.12.2025

18:28

Rođen je 1966. godine u Detroitu, u američkoj saveznoj državi Mičigen, u porodici srpskih imigranata. Otac mu je bio poreklom iz Crne Gore, a majka iz Splita. U više navrata je isticao da je porodica njegove majke napustila Jugoslaviju bežeći od komunista i njihovog, kako je govorio, političkog nasilja.

Govorio je da su pobegli kako bi svojoj deci pružili priliku da ostvare američki san. Isticao je da je pravoslavni Srbin po veri i da je, kako je govorio, „pokupio ono najbolje od celog Balkana“. Sa suprugom se venčao u crkvi Svetog Save u Finiksu, gde su krštena i njihova deca, a tu crkvu je posećivao tokom celog života.

U javnim nastupima i intervjuima naglašavao je da su priče njegovih roditelja o životu pod komunizmom, u kome su sloboda govora, privatna svojina i verske slobode bile ugrožene, snažno uticale na njegovo razumevanje američkih vrednosti poput demokratije i kapitalizma.

U mladosti se sa porodicom preselio u Arizonu, gde je odrastao i diplomirao političke nauke na Državnom univerzitetu Arizone. Pravo je doktorirao na Univerzitetu u San Dijegu, a karijeru je započeo u Nacionalnoj gardi.

Foto: printscreen video

Radio je u okružnom tužilaštvu Marikopa i kao pravni savetnik u više saveznih agencija, uključujući Ministarstvo pravde SAD. Bio je i direktor Odseka za igre na sreću u Arizoni.

Kao državni tužilac zalagao se za strože zakone o klađenju i borio se protiv korupcije u industriji igara na sreću. Na tu funkciju je izabran 2014. godine, a reizabran 2018. Tokom oba mandata kritikovao je saveznu vladu, posebno u oblastima imigracione i ekološke politike, prava na oružje i federalne regulative.

U sporovima sa kompanijama poput „Dženeral motorsa“ i „Volksvagena“ štitio je mala i srednja preduzeća i potrošače. Po tužbi koju je inicirao, „Volksvagen“ je Arizoni isplatio 40 miliona dolara zbog emisije štetnih gasova.

Zalagao se za obnovu primene smrtne kazne u Arizoni, smatrajući da oni koji počine „ultimativan zločin zaslužuju ultimativnu kaznu“. Dve osobe su pogubljene 2022. godine nakon ove inicijative.

Pokrenuo je i niz tužbi protiv „Gugla“ zbog navodnog kršenja privatnosti korisnika, kao i protiv Saveta za visoko obrazovanje u Arizoni zbog, kako je tvrdio, protivustavnog rasta školarina i neprimerenih poslovnih aranžmana.

Protivio se obustavi izgradnje zida na granici sa Meksikom, koju je pokrenula administracija Džozefa Bajdena, navodeći da bi masovni prelazak migranata imao negativne ekološke posledice po Arizonu.

U javnosti je bio optuživan da je „lažni ekolog“, jer je podnosio tužbe protiv administracije Baraka Obame i Plana o čistoj energiji, a štitio interese kompanije „Ekson mobajl“. Pridružio se i tužbi protiv Bajdenove administracije zbog obračuna društvenih troškova klimatskih promena.

Podržavao je zabranu istopolnih brakova i zalagao se protiv usvajanja dece od strane istopolnih parova. Branio je pravo preduzetnika da, pozivajući se na verska uverenja, odbiju uslugu istopolnim parovima, kao i tužbe protiv politike koja je omogućavala transrodnim učenicima korišćenje toaleta u skladu sa rodnim identitetom.

Foto: printscreen video

Godine 2021. pokrenuo je kampanju za nominaciju Republikanske stranke za Senat, ali nije dobio podršku Donalda Trampa, koji mu je zamerio stav o izborima 2020. godine. Kasnije je bio optuživan da je prikrivao dokaze koji su osporavali tvrdnje o izbornoj prevari.

Tramp je prilikom njegovog imenovanja za ambasadora u Beogradu istakao da će Brnović, kao sin izbeglica koje su bežale od komunizma, biti snažan zaštitnik slobode i zagovornik politike „Amerika na prvom mestu“.

Analitičari su ga opisivali kao nezavisnog, ali često kontradiktornog političkog aktera. Na društvenim mrežama često je isticao ponos zbog svog srpskog porekla i vrednosti koje je nasledio – veru, poštenje i radnu etiku.

Govorio je da mu je jedino žao što nikada nije dobro naučio da igra kolo, ali je isticao da su njegove ćerke u tome bile uspešne.

Cilj mu je bio da se jednog dana vrati korenima, u okolinu Podgorice, gde bi uzgajao grožđe i pravio vino. Crnu Goru i primorje je posetio 2021. godine, a govorio je da je posebno zavoleo Herceg Novi, Kotor i Budvu.

U javnosti je učestvovao u debatama o pravosudnim i ustavnim pitanjima. Od drugih političara izdvajala ga je ljubav prema borilačkim veštinama — imao je crni pojas u karateu i postao je viralan među mlađom publikom zahvaljujući snimcima u kojima je demonstrirao veštinu upravljanja nunčakama.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.