Amerikanac srpskog porekla, voleo Srbiju do kraja: Evo ko je bio Mark Brnović - Tramp mu nikad nije oprostio jednu stvar

Mark Brnović je preminuo 13. januara. Bio je nominovan za ambasadora SAD u Srbiji kada je Donald Tramp došao na vlast.

 

Mark Brnović je bio rođeni Amerikanac srpskog porekla, pravnik, član Republikanske stranke i dugogodišnji tužilac Arizone - od oca Srbina iz Crne Gore, a majka Srpkinja iz Dalmacije.  Bio je pravoslavni hrišćanin, aktivan u srpskoj dijaspori i žestok protivnik svega što je imalo dodira sa komunizmom. Stekao je reputaciju nezavisnog i konzervativnog političkog aktera, sa pojedinim kontroverznim stavovima i odlukama. Donald Tramp mu je zamerio što ga nije podržao u navodima o krađi izbora 2020. godine. Imao je crni pojas u karateu i često je u javnosti demonstrirao veštinu upravljanja nunčakama. Govorio je da bi, kada ode u penziju, voleo da živi u Crnoj Gori, uzgaja grožđe i pravi vino, „baš kao njegovi preci“.

Novinovan za  ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji

Foto: printscreen video

Rođen je 1966. godine u Detroitu, u američkoj saveznoj državi Mičigen, u porodici srpskih imigranata. Otac mu je bio poreklom iz Crne Gore, a majka iz Splita. U više navrata je isticao da je porodica njegove majke napustila Jugoslaviju bežeći od komunista i njihovog, kako je govorio, političkog nasilja.

Govorio je da su pobegli kako bi svojoj deci pružili priliku da ostvare američki san. Isticao je da je pravoslavni Srbin po veri i da je, kako je govorio, „pokupio ono najbolje od celog Balkana“. Sa suprugom se venčao u crkvi Svetog Save u Finiksu, gde su krštena i njihova deca, a tu crkvu je posećivao tokom celog života.

U javnim nastupima i intervjuima naglašavao je da su priče njegovih roditelja o životu pod komunizmom, u kome su sloboda govora, privatna svojina i verske slobode bile ugrožene, snažno uticale na njegovo razumevanje američkih vrednosti poput demokratije i kapitalizma.

U mladosti se sa porodicom preselio u Arizonu, gde je odrastao i diplomirao političke nauke na Državnom univerzitetu Arizone. Pravo je doktorirao na Univerzitetu u San Dijegu, a karijeru je započeo u Nacionalnoj gardi.

Foto: printscreen video

Radio je u okružnom tužilaštvu Marikopa i kao pravni savetnik u više saveznih agencija, uključujući Ministarstvo pravde SAD. Bio je i direktor Odseka za igre na sreću u Arizoni.

Kao državni tužilac zalagao se za strože zakone o klađenju i borio se protiv korupcije u industriji igara na sreću. Na tu funkciju je izabran 2014. godine, a reizabran 2018. Tokom oba mandata kritikovao je saveznu vladu, posebno u oblastima imigracione i ekološke politike, prava na oružje i federalne regulative.

U sporovima sa kompanijama poput „Dženeral motorsa“ i „Volksvagena“ štitio je mala i srednja preduzeća i potrošače. Po tužbi koju je inicirao, „Volksvagen“ je Arizoni isplatio 40 miliona dolara zbog emisije štetnih gasova.

Zalagao se za obnovu primene smrtne kazne u Arizoni, smatrajući da oni koji počine „ultimativan zločin zaslužuju ultimativnu kaznu“. Dve osobe su pogubljene 2022. godine nakon ove inicijative.

Pokrenuo je i niz tužbi protiv „Gugla“ zbog navodnog kršenja privatnosti korisnika, kao i protiv Saveta za visoko obrazovanje u Arizoni zbog, kako je tvrdio, protivustavnog rasta školarina i neprimerenih poslovnih aranžmana.

Protivio se obustavi izgradnje zida na granici sa Meksikom, koju je pokrenula administracija Džozefa Bajdena, navodeći da bi masovni prelazak migranata imao negativne ekološke posledice po Arizonu.

U javnosti je bio optuživan da je „lažni ekolog“, jer je podnosio tužbe protiv administracije Baraka Obame i Plana o čistoj energiji, a štitio interese kompanije „Ekson mobajl“. Pridružio se i tužbi protiv Bajdenove administracije zbog obračuna društvenih troškova klimatskih promena.

Podržavao je zabranu istopolnih brakova i zalagao se protiv usvajanja dece od strane istopolnih parova. Branio je pravo preduzetnika da, pozivajući se na verska uverenja, odbiju uslugu istopolnim parovima, kao i tužbe protiv politike koja je omogućavala transrodnim učenicima korišćenje toaleta u skladu sa rodnim identitetom.

Foto: printscreen video

Godine 2021. pokrenuo je kampanju za nominaciju Republikanske stranke za Senat, ali nije dobio podršku Donalda Trampa, koji mu je zamerio stav o izborima 2020. godine. Kasnije je bio optuživan da je prikrivao dokaze koji su osporavali tvrdnje o izbornoj prevari.

Tramp je prilikom njegovog imenovanja za ambasadora u Beogradu istakao da će Brnović, kao sin izbeglica koje su bežale od komunizma, biti snažan zaštitnik slobode i zagovornik politike „Amerika na prvom mestu“.

Analitičari su ga opisivali kao nezavisnog, ali često kontradiktornog političkog aktera. Na društvenim mrežama često je isticao ponos zbog svog srpskog porekla i vrednosti koje je nasledio – veru, poštenje i radnu etiku.

Govorio je da mu je jedino žao što nikada nije dobro naučio da igra kolo, ali je isticao da su njegove ćerke u tome bile uspešne.

Cilj mu je bio da se jednog dana vrati korenima, u okolinu Podgorice, gde bi uzgajao grožđe i pravio vino. Crnu Goru i primorje je posetio 2021. godine, a govorio je da je posebno zavoleo Herceg Novi, Kotor i Budvu.

U javnosti je učestvovao u debatama o pravosudnim i ustavnim pitanjima. Od drugih političara izdvajala ga je ljubav prema borilačkim veštinama — imao je crni pojas u karateu i postao je viralan među mlađom publikom zahvaljujući snimcima u kojima je demonstrirao veštinu upravljanja nunčakama.

BONUS VIDEO: