Razotkrivena šema napada na Vučića! Ovako se svakodnevno vodi kampanja protiv predsednika Srbije

Poslednjih godina, posebno u periodima kada su protesti i blokade dobijali na intenzitetu, postaje očigledno da delovanje blokaderskog pokreta i medija koji ga prate nije spontano.

Naprotiv, reč je o koordinisanom nastupu zasnovanom na jasno definisanoj strategiji, čiji je krajnji cilj usmeren ka jednoj političkoj figuri, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Osnova te strategije oslanja se na tri međusobno povezana pravca delovanja. Kriminalizacija, dehumanizacija i uporno osporavanje rezultata državne politike čine jezgro narativa koji se svakodnevno plasira u javnost.

Ovakav model nije nov, niti autentičan, već predstavlja prepoznatljiv obrazac koji se u različitim državama koristi kao sredstvo političke destabilizacije.

Osporavanje rezultata politike

Prvi, i po mnogima ključni element, jeste negiranje konkretnih rezultata. Bez obzira na zvanične podatke i vidljive pokazatelje, deo medija bliskih blokaderima insistira na tezi da u Srbiji nije postignut nikakav napredak. Prećutkuju se izgrađeni autoputevi, rast plata i penzija, dolazak stranih investitora i jačanje međunarodne pozicije zemlje.

Foto: Ata images

Umesto toga, stalno se ponavlja poruka da je stanje gore nego ikada. Cilj takvog pristupa je jasan, građanima se oduzima osećaj napretka kako bi se stvorio revolt i osporio legitimitet vlasti.

Mehanizam kriminalizacije

Drugi korak u toj matrici jeste kriminalizacija. Kroz stalno ponavljanje optužbi, pokušava se da se kompletna državna vlast, a naročito predsednik Vučić, prikaže kao sinonim za korupciju i kriminal. U tu svrhu, meta napada često postaju i članovi njegove porodice, pre svega brat predsednika, bez ikakvih sudskih presuda, dokaza ili relevantnih činjenica.

Teške optužbe se iznose olako, ali se ponavljaju uporno, jer cilj nije istina, već stvaranje utiska. Dugotrajnim ponavljanjem neistina gradi se ambijent u kojem se unapred diskredituje svaka odluka institucija i potkopava poverenje građana u državu.

Dehumanizacija kao sledeća faza

Treći stub strategije predstavlja dehumanizacija. U ovom narativu politički protivnici se više ne posmatraju kao druga strana u demokratskoj debati, već kao neprijatelji koje treba eliminisati iz javnog života. Retorika se svodi na etikete, uvrede i lične diskvalifikacije, čime se briše granica između legitimne kritike i govora mržnje.

Kada se neko uporno opisuje kao diktator, izdajnik ili monstrum, stvara se atmosfera u kojoj se svaki napad predstavlja kao opravdan i čak poželjan. Takav diskurs neminovno vodi radikalizaciji i dodatnom produbljivanju društvenih podela.

Politički pokušaj bez stvarnog uporišta u volji naroda

Kada se ova tri pravca objedine, dobija se opasan politički mehanizam. Kriminalizacija razara poverenje u institucije, dehumanizacija otvara prostor za agresiju, a negiranje rezultata poništava izbornu volju građana. Time se stvara narativ koji vodi ka ideji preuzimanja vlasti van izbora, kroz pritiske i destabilizaciju. Ako su, kako se tvrdi, izbori namešteni, institucije nelegitimne, a rezultati izmišljeni, onda se pokušaji vaninstitucionalnog delovanja predstavljaju kao opravdani.

Foto: Peđa Milosavljević

Takav scenario odgovara onima kojima je cilj slaba i nestabilna Srbija. Duboko podeljeno društvo i nefunkcionalna vlast pogoduju interesima određenih spoljnih centara moći kojima ne odgovara samostalna država sa sopstvenom politikom. Iza parola o demokratiji i ljudskim pravima, često se krije pokušaj izazivanja haosa, jer se u uslovima nestabilnosti najlakše ostvaruju tuđi interesi.

Zbog toga je važno jasno prepoznati i imenovati ovu strategiju. Ne radi se o borbi za napredak društva, već o nastojanju da se obesmisli volja većine i zemlja uvede u stanje stalne krize. Građani Srbije su više puta na izborima pokazali da biraju stabilnost, razvoj i mir.

Upravo zato, bez obzira na intenzitet i glasnost, ovakvi pokušaji ostaju ono što i jesu, politički pokušaj bez stvarnog uporišta u volji naroda.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.