Ko o čemu, narativ je uvek isti: Bošnjački mediji koriste svaku priliku da napadnu Srbiju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je nedavno iscrpni intervju novinaru federalne televizije iz Sarajeva.

Po ko zna koji put, Vučić je potvrdio stav Republike Srbije da apsolutno poštuje teritorijalni intergritet BIH, što je zvanična politika naše zemlje, ne samo zato što je jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma, nego i što je jedna od garanta njegovog sprovođenja.

Republika Srbija se ni u kom vidu ne meša u unutrašnja pitanja, kako Federacije, tako ni Republike Srpske.

Sve ove izjave koje dolaze od strane predsednika Republike, bar više puta upućenih u toku godine, i to intenzivno zadnjih dvanaest  godina, namerno ne dolaze do svesti bošnjačkih rukovodilaca. Svi bošnjački mediji koriste svaki pogodan trenutak, a to je svakodnevno, ne bi li iz bilo kog razloga napali Republiku Srbiju, pri tom se apsolutno mešaju u unutar politička pitanja, podržavajući svu moguću opoziciju koja želi nasilno rušenje legitimno izabrane vlasti.

Ne radi ovo bošnjačko rukovodstvo samo radi dobijanja unutar političkih poena, već je potrebno skrenuti pažnju građana od katastrofalne ekonomske situacije....

Istini za volju, ekonomska situacija je složena i u Republici Srpskoj, sa kojom Republika Srbija održava specijalne veze, a sve u okviru Dejtonskog sporazuma. 

Stotine hiljade Bošnjaka napustilo je Federaciju i otišlo ne samo za boljim životom, nego uopšte za životom....

Šta drugo može nesposobna bošnjačka vlast u federaciji, nego da plaši građane, besmislenom veliko-srpskom agresijom, ne bi li bili mirni i ćutljivi.

Na stranu, jedno malo podsećanje, da su za vreme epidemije korona virusa granice Srbije, kao i medicinske ustanove bile širom otvorene, za sve građane BIH, koji su u kolonama dolazili i sa velikom zahvalnošću primali besplatnu vakcinu.

Pogledajmo Republiku Hrvatsku, u kojoj svi mediji praktično žive od danonoćnog napada na Republiku Srbiju. Hrvatska ne skriveno, vrlo aktivno učestvuje, pa čak i finansijski pomaže sve one koji rade na rušenju legalno izabrane vlasti, a pogotovu Predsednika Aleksandra Vučića! 
A kako izgleda hrvatska privreda (gospodarstvo)? Po zvaničnim podacima Republičkog statističkog ureda od 2011.do 2021.godine Hrvatsku je napustilo preko 380.000 stanovnika, i to sve hrvatske nacionalnosti, obzirom da su skoro 400.000 Srba već ranije proterali. Cele oblasti u Hrvatskoj i mnoge Županije , naročito u ruralnom području su skoro puste ili polu prazne. Kompletna hrana za potrebe kako turizma, tako i ostalog stanovništva se skoro sva uvozi... Uglavnom funkcioniše turizam i pomoć iz evropskih fondova. Hrvatska troši ogromna sredstva za nabavku najmodernije vojne opreme, počevši od aviona pa na dalje, za svoju odbranu, iako je članica NATO, a član 5.Kolektivne bezbednosti NATO predviđa da napad na jednu od članica podrazumeva odbranu i pomoć svih članica Alijanse.

A da bi se skrenula pažnja stanovništva od svakodnevnih gorućih problema , prevashodno ekonomskih, hrvatsko rukovodstvo, preko svih mogućih medija i svojih kanala u EU, napada Republiku Srbiju, plašeći svoje stanovništvo veliko -srpskim hegemonizmom i mogućom vojnom agresijom na Hrvatsku.

I Crna Gora ne zaostaje za ovim narativima, odnosno njena zvanična politika i mediji njoj naklonjeni. Za bilo koji događaj koji se desi, bilo da je narušavanje reda i mira, ili bilo šta što nije po volji vlasti, optužuje se Srbija. 

Recimo, dva banalna primera, jedan je izgradnja kolektora za fekalnu kanalizaciju u mestu Botun u Zeti, koja je izazvala i izaziva masovne proteste građana, optužuje se vlast u Srbiji da ih potpiruje.

Pre nekoliko meseci, posle kafanske tuče i sevanja noževa između Crnogoraca i Turaka, usledili su masovni protesti protiv Turaka koji borave u Crnoj Gori. Normalno kao inspiratora ovih protesta mediji su pominjali Srbiju...I tako je svakodnevno, u nedogled.... 

Foto: Starsportphoto

Izlišno je govoriti da rukovodstvo Srbije, a pogotovo Predsednik Aleksandar Vučić stalno ističe želju za dobrosusedskim odnosima sa Crnom Gorom.

Iz ove kratke skice vidi se da je najlakše i jedino moguće vladajućim elitama da za sve svoje neuspehe optuže Republiku Srbiju.

Nije ovo nikakva ekskluziva ovih država, imaju oni od koga da uče.

Nemačka privreda koja se jos od krize 2008. godine , pa preko epidemije korone nije još oporavila, dočekala je rat u Ukrajini i prekid dotoka svih jeftinih energenata iz Rusije. Rukovodstvo Nemačke je samo uvelo sankcije u okviru EU Rusiji na energente, pa se odreklo jeftinog ruskog gasa i nafte. Ako se uz ovo doda ogromna vojna pomoć Ukrajini u opremi i novčanim sredstvima, veliki priliv izbeglica iz ratnog područja , kao i ranije došli migranti iz prekomorskih zemalja, rezultati su sledeći: 

-Privreda Nemačke koja je bila zamajac aktivnosti EU je u vrlo teškoj situaciji, 
-veliki broj stečaja i likvidacija firmi je svakodnevan,
- razne vrste socijalnih davanja po kojima je Nemačka bila poznata, ukidaju se ili smanjuju, 
-retko u kojoj firmi je na kraju prošle godine isplaćivana "božićnica" ( 13.plata)....

A šta radi nemačko, ratno-hušačko rukovodstvo?

Plaši svoje građane i drži u strahu od ruske agresije, gradi skloništa, deli im brošure sa uputstvima kako da prezive i da se pripreme u slučaju rata, uvode vojni rok, delove civilne industrije prebacuju na vojnu... Sve u svemu hrani se nemačko stanovništvo strahom, ne bi li bilo poslušno i da ne postavlja pitanja zašto im je ekonomska situacija u zemlji sve gora.

Izlišno je pominjati da rukovodstvo Ruske Federacije permanentno iznosi stavove da Rusija nema nikakvih pretenzija prema Zapadnoj Evropi.

Doduše, Nemci su probali dva puta u dvadesetom veku, pa znamo kako su prosli, te im je sada bolje da nastave da prave automobile , ako ima ko da ih kupi, jer su kineski mnogo jeftiniji.

Identična je situacija ,na primer, sa Francuskom i Velikom Britanijom.  I u jednoj i u drugoj zemlji ekonomska situacija je izuzetno nepovoljna i to po pokazateljima zapadnih analitičkih kuća i Centralne evropske banke.

Normalno je da rukovodstva i jedne i druge države plaše svoje građane ruskom agresijom, i to opet bezrazložno.

Francuzi su dosta ratoborni, pa zaboraviše Napoleonov pohod na Moskvu, doduše i Nemci su postali zaboravni. 

Malo ko zna da su za jednu veliku turističku atrakciju, po čemu je Pariz, naročito njegov stariji deo, poznat u svetu, a to su bistroi-mali kafići, zaslužni Rusi. Naziv su dobili kada su ruski vojnici, posle pobede nad Napoleonovom vojskom bili u Parizu i u tamošnjim tavernama tražili da popiju sa nogu brzo (brzo=bistro, prevedeno sa ruskog).

Kao što se vidi, kad god ne ide ekonomija , a rukovodstvo zemalja izgubi mogućnost da vlada situacijom i izađe iz te krize, mora svoje građane da drži u stalnom strahu od nečije spoljne agresije ili mešanja u unutrašnje stvari, pa makar to bilo krajnje iracionalno.

BONUS VIDEO