Licemerje JTOK: Uzimali tužioce VJT u Beogradu, a sad svi kukaju kad ostaju bez duplih plata

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal koje čini više od polovine javnih tužilaca koje je na rad od tri godine, za duplo veće plate i duplo manje posla u to tužilaštvo diskrecionom odlukom uputila vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac, licemerno se žali što će za oko mesec dana ostati bez 11 upućenih tužilaca.

Od tih 11 čak šest tužilaca je upućeno iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koje takođe u ovom trenutku ima 25 tužilaca manje od broja sistematizovanog odlukom Visokog saveta tužilaštva, a koje je pre dve godine nakon ukidanja odredbi o upućivanju i samo ostalo bez čak upućenih 29 tužilaca i radilo sa 30% kapaciteta. 

JTOK se međutim setilo problema upućenih tužilaca tek sada kada mu preti da bi moglo da ostane bez više od polovine njih koji su mu upućeni po diskrecionoj meri podobnosti Zagorke Dolovac i glavnog tužioca JTOK Mladena Nenadića.

Bivši čačanski advokat - Nenadić, koji je na funkciju prvog tužioca TOK izabran 2016. godine na predlog bivšeg direktora BIA Aleksndra Đorđevića i tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića, sinoć je čak prvi put izašao iz ilegale. Zaista! 

On je na javnoj tribini na Pravnom fakultetu u Beogradu pred šakom blokadera kukao zbog vraćanja tužilaca i navodnog "kočenja" istraga u važnim predmetima, a istu priliku je iskoristio za besramno opanjkavanje policije - da navodno ne želi da sarađuje sa JTOK i da mu tako opstruiše postupke.

Da licemerje bude veće, JTOK se nije solidarisalo sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu kada je to tužilaštvo pre 3 godine zbog zakonskog ukidanja mogućnosti upućivanja iz nižih u viša tužilaštva ostalo bez 29 javnih tužilaca i kada je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije istog tužilaštva od 20 javnih tužilaca ostalo sa svega njih šestoro da postupa. 

Među vraćenim tužiocima tada je bio i tužilac koji je postupao u predmetu "Ribnikar", a za čiji su se ostanak u predmetu zalagali i apelovali članovi porodica ubijene i ranjene dece.

Ali ni Nenadić ni Dolovac tada nisu reagovali, kao ni strukovna udruženja poput CEPRIS-a i Udruženja tužilaca, a sada je očigledno i zbog čega - zato što se godinama obračunavaju sa VJT u Beogradu čiji ih najbolji rezultati u radu i najviša efikasnost očigledno mnogo bole.

VJT u Beogradu, kako nam je ukazao upućeni izvor, već dve godine nedostaje najmanje 25 javnih tužilaca. 

Ovo tužilaštvo je najveće i najznačajnije u državi, sa svoji pet odeljenja, među kojima su Odeljenje za opšti kriminal za procesuiranje najtežih krivičnih dela, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, Odeljenje za maloletnike, Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal, kao i Drugostepeno odeljenje koje rešava o prigovorima nižestepenih tužilaštava.

Ali baš nikoga nije bilo briga kada je VJT u Beogradu ostalo početkom 2024. godine sa svega 30% kapaciteta, niko se nije brinuo kako će se okončati najteže i najsloženije istrage, a ponajmanje Visoki savet tužilaštva u kojem je Dolovac član po funkciji, a koji Savet ima osnovnu ulogu da sprovodi izbor javnih tužilaca.

Sada se međutim digla hajka na državu kada se planira reorganizacija upućenih tužilaca, o čijem upućivanju  diskrecioni odluku više neće donositi lično Zagorka Dolovac, već kolegijalni organ Visoki savet tužilaštva koji po Ustavu i zakonu ima ulogu da vrši izbor javnih tužilaca  i to po jasnim i merljivim kriterijumima koji će važiti i za odluku o upućivanju.

Jasno je da je cilj cele ove medijsko-pravosudne hajke da se spreči pravično upućivanje javnih tužilaca kako bi Dolovac i dalje zadržavala svoju moć, ali srećom, zakoni su već usvojeni u Narodnoj skupštini i čeka se njihova primena u praksi.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.