Vučić o budućnosti Srbije: Moramo uskoro izaći sa planom do 2030, pa sa dugoročnim do 2035. godine (VIDEO)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je ceremoniji otvaranja rekonstruisane "Gimnazije Mladenovac", nakon čega se obratio novinarima i odgovarao na njihova pitanja.

Vučića je u dvorištu gimnazije dočekan uz aplauz, a on je istakao da je uloženo oko 3 miliona evra, i da je zahvalan gradu i nemačkim partnerima.

- To pokazuje koliko je važno da brinemo o ljudima, deci, i da rešavamo probleme. Ovo moramo da radimo i u drugim mestima, i Međulužje i Vlaški dom moraju da dobiju isti tretman. Najvažnije je da dovedemo investitora i izgradimo auto-put od Malog Požarevca do Mladenovca, pa dalje do Aranđelovca. Kada se to dogodi, onda će mnogo investitora hteti da dođe - rekao je on.

Kaže da smo godinu dana trpeli najteži teror, i da smo izdržali sve.

- Vodili smo računa da nigde niko ne strada, pokazali smo se kao odgovorna država. I nemojte zaboraviti, kad god Srbija bude nezavisna i slobodna, kad se Srbija bori za sebe, uvek će da bude napadana. Uvek će gledati da je ruše i da je slome. Zato je naše da se borimo i da čuvamo našu Srbiju, da je ne damo nikome i da čuvamo mir. To nije lako, ali uz vašu pomoć i podršku - sve možemo! I Mladenovac i čitav ovaj deo Beograda, beskrajno mnogo volim, i lično ću se potruditi da uz sportski centar koji sam obećao da ćemo uraditi, da ćemo moći da ispunimo i vaše želje i potrebe mladih ljudi - kazao je Vučić.

Posebno se zahvalio okupljenima što ne mrze nikoga.

- I oni su naša braća i sestre, i vratiće se kada shvate koliko su ostrašćeni. Mržnja uništava onoga ko je pokazuje... Mi ćemo njih da pazimo i volimo, i da vodimo računa o Srbiji. Hvala vam najlepše, mnogo vas volim i hvala za ogromnu podršku. Živeo Mladenovac, živela Srbija - rekao je on, na šta se prolomio aplauz i povici "Aco Srbine".

Obilazak rekonstruisane zgrade

Vučić je potom krenuo u obilazak zgrade, sa nemačkom ambasadorkom Anke Konrad.

U razgovoru sa ambasadorkom, naglasio je da je važno brinuti o široj ekonomskoj slici, o BDP-u i drugim pokazateljima, ali je istakao da se mora voditi računa i o svakom čoveku i potrebama na "mikro" nivou.

- Vidite kako su stolice udobne, udobnije nego kada sam ja bio đak. Pogledajte i table... Ja ne mogu da živim bez tabli, u svakoj prostoriji imam po jednu - rekao je on kroz smeh tokom razgovora sa nemačkom ambasadorkom.

Rekao je da smo uvek brinuli o svim projektima, i da iako ima mnogo troškova oko Ekspa, razni projekti su spremni.

- Darko videli ste sa KFV-om, oni još 60 škola gledaju, tako da pripremajte dokumentaciju. Pošaljite Nemcima da tačno znaju, da vide kako i šta - rekao je Vučić ministru Glišiću.

"Ljudi se ponašaju kao da nije potrebno održavati ono izgrađeno"

Kazao je u razgovoru sa novinarima da je za nas najveći problem to što kada nešto izgradimo i napravimo, često se ljudi ponašaju kao da održavanje nije ni potrebno.

- Sada već dajemo 450 miliona evra dajemo svake godine samo na održavanje auto-puteva. Zato i imamo dobro stanje auto-puteva. Da to ne radimo, propalo bi. Morate da ulažete stalno, i kada pravite rekonstrukciju, onda je bolje da pravite velike rekonstrukcije, umesto manjih, koje onda morate češće da radite. Videli ste i sami u kakvom je stanju bilo. Takvih škola imamo na stotine u Srbiji. Stotine smo obnovili, i još stotine moramo da renoviramo. Ali, moramo da brinemo i da izdvajamo više novca za održavanje. Kada ovo završimo, mi to nemamo sledeće godine u budžetu, ali lokalna samouprava mora da brine o tome i da finansira održavanje škola, sala, hala - rekao je Vučić.

Obraćanje Vučića i ambasadorke Anke Konrad

Nemačka ambasadorka je rekla da je srećna što je nemačka razvojna banka KfV pomogla u rekonstrukciji, i da su radovi bili obimni.

- Obnova Gimnazije Mladenovac deo je obimnog programa nemačke razvojne banke u sanaciji javnih zgrada širom Srbije. Trenutno pripremamo sledeću fazu, i plan je da se u okviru ovog programa obnovi 60 škola širom Srbije. Većinu radova sprovode lokalne kompanije, a ključni aspekt programa u odživost i energetska efikasnost. Ova škola će trošiti upola manje energije nego pre rekonstrukcije - kazala je ambasadorka Konrad.

Kazala je da je Nemačka uz građane Srbije, i da će se zalagati i dalje za mir i prosperitet.

Predsednik Vučić je rekao da je mnogo srećan što je danas u Mladenovcu, i što otvara ovu školu.

- Ostala je još samo sportska sala, i to će uskoro krenuti sa radovima. Škola izgleda čisto i uredno, i mnogo sam srećan što smo uz podršku grada, države i nemačke KfV uspeli da uradimo veliku stvar za 603 dece u Mladenovcu. Uloženo je ukupno gotovo 3 miliona evra. Ono što bih ja želeo da kažem je da se nadam da ćemo dve stvari da promenimo. Kao što danas uspešno održavamo puteve i auto-puteve, i ulažemo stotine miliona evra u to, pošto nije samo suština u tome da nešto izgradite. Kada napravite novu kuću, mora neko da je održava, morate da menjate ono što se pokvari. Tako i u školama, škole moraju da se obnavljaju i rekonstruišu. Tako su nam i domovi kulture, kojih smo imali 4.000 nekada, danas ih imamo nekih sto koji mogu da budu u upotrebi. I druga stvar, srećan sam što će ova deca imati dobre uslove, što će imati trpezariju, internet odeljenja, kakva mnoga deca mogu i da sanjaju. Ali još mnogo važnije od toga, znam da imamo divno nastavno osoblje, ljude koji žele da se bore, želim samo da razmisle šta je to što moramo da promenimo u naučnim programima, da deci ponudimo drugačiju budućnost - kazao je on.

Vučić ističe da ćemo za samo nekoliko meseci možda praviti robote u našoj zemlji, i dodaje da je jasno kakvi profili ljudi su nam potrebni u budućnosti.

- Ambasadorka je govorila o energetskoj efikasnosti. Upola su smanjeni troškovi, za nas je to od ključnog značaja, veoma važno pošto nećemo imati dovoljno električne energije. Neki ljudi koji su na odgovornim funkcijama misle da name neće trebati više energije u naredne tri godine. A nama će trebati 3 gigavata više, gradimo nove data centre. Ja za nekoliko dana idem na samit o veštačkoj inteligenciji u Nju Delhi, biće i Makron i Sančez tamo. Srbija se kao mala zemlja nametnula u toj tehnologiji, manje smo loši od zemalja u okruženju. Moramo to da razumemo, i da rešavamo probleme koje su evropske zemlje rešile još 80-ih godina - naglasio je predsednik.

Naglasio je da se planovi prave za građane i državu, a ne za političke partije.

- Bez planova i programa ne možete ništa da uradite. Moramo uskoro izaći sa planom do 2030, pa sa dugoročnim do 2035. godine - kazao je on.

Odgovori na pitanja novinara

Na pitanje da prokomentariše posete promene u nemačkoj politici po pitanju energetike, Vučić kaže da je to logično i pametno ponašanje.

- Merc se pametno ponaša. Rade na diverzifikaciji. Nemačka ima strašno jaku hemijsku industriju, najjaču na svetu. Mogli su sa Amerikancima da se porede, ja sam posetio i fabriku BSF-a. Ta fabrika je veća nego Mladenovac. Uđete ne znate gde da izađete, vozite se kolima, i to traje i traje. Nemačka industrija počiva na gasu, ako nemate jeftin gas, onda proizvodi te industrije ne mogu biti na tržištu tako cenjeni. Njegovo ponašanje je logično. Drugo je pitanje oko oružja, ali Nemačka najbrže raste i po pitanju kvaliteta, i po pitanju kvantiteta. Rajnmetal postaje najveća kompanija, nijedna zemlja na svetu ni blizu nije napravila takav skok. Oni koji se razumeju u to, ja to pratim na dnevnom nivou, Nemci su pretekli sve u Evropi, i danas prave za 30 odsto više nego SAD recimo granate 155 mm kalibra. Nemačka se ozbiljno sprema za promenu geopolitičke situacije - kazao je Vučić.

On kaže da narednih dana ide u zvaničnu posetu u Tursku, i da ga čekaju važni razgovori sa Erdoganom.

- Posle toga idem u Minhen, gde ću sasvim sigurno imati i bilateralu sa šefom diplomatije Kine Vang Jiem. Zatim dolazi Alijev, veoma važna poseta. Dan posle toga idem u Indiju, gde ću imati bilateralu i sa Narendrom Modijem, zatim me čekaju Kompan i ostali. Posle toga idem u Kazahstan. Ne znam ni kako ću te letove da izdržim, morate to da uradite. Veoma važna pitanja za Srbiju. To vam pokazuje zašto svi lete ka arapskim zemljama, a smejali su se pre 12 godina kada sam počeo druženje sa šeikom Bin Zajedom. A u Srbiji su se razni smejali - rekao je predsednik.

Dodaje da se Evropa probudila tek u vreme Trampa, i da su za Putina mislili da će "lako sa njim".

- Svi su se probudili tek uz Trampa. I šta god se dogodi, zapamtite moje reči, nikada više američko-evropski odnosi neće biti kao ranije. To razdvajanje je krenulo još u vreme Baraka Obame, samo je tada bilo tiše. Potom je nastavljeno u Bajdenovo vreme. Ključni Inflation reduction act iz Bajdenovog vremena, pokazuje polako vraćanje u izolacionizam. Tramp je to samo ogolio do kraja, da hoće da brine samo o američkim interesima. Znate li kolika je trka sada za Indiju. I svi trče u Indiju, ne znam koliko će nas biti tamo - kazao je on.

Na "prozivke" iz SSP o izgradnji "Smajli" deonice, Vučić kaže da ne zna kako izgledaju putevi na Himalajima, ali da zna da oni nijedan put nisu izgradili.

- Dva puta ponavljali ono što je Milošević dva puta otvarao. Od auto-puteva ništa više. Više smo mi izgradili za 12 godina, nego zajedno kompletan DOS zajedno sa celim Miloševićevim, Brozovim i DOS periodom. Oni tu muku nisu imali, ništa nisu radili i nigde nisu mogli ni da zakasne. Ali onaj ko radi pravi greške, kasni, ali na kraju završi sve. Mi očekujemo narednih dana potpisivanje ugovora sa Azvirtom, i početak radova na "Smajliju". I to ćemo da uradimo - rekao je Vučić.

Govoreći o procesu i napadima na ministra Selakovića, predsednik Vučić kaže da kada god bi pitao nekoga za šta je optužen, niko ne zna da mu kaže.

- Kao što ja nemam pojma, niko nema pojma. Pravili su taj slučaj želeći da optuže mene, i ja ih i dalje molim da to urade, istog sekunda ću pomilovati sve do sada optužene, neću se pozvati na imunitet, i biću spreman da prihvatim svaku kaznu za težak zločin koji sam počinio. Taj zločin je to što sam hteo da se jedno ruglo, koje će jednog dana nekoga koštati života, da sklonimo i da napravimo nešto što bi bila velika atrakcija, investicija od 700 miliona. Ogromnu vrednost bismo dobili, zaposlili naše ljude, imali bismo muzej žrtava, koji nemamo. Mogli bismo da pokažemo na simbolični način da želimo novu eru u odnosima sa SAD. Neki ljudi su to prokockali. Naravno, Nikola Selaković nije kriv nizašta, to je bila najplemenitija namera. Ali su interesantni ovi koji su to prijavljivali, i oni su sa pravom mene prijavile. Ja sam rekao da su neradnice, lenje i da primaju velike plate za nerad, ja sve prihvatam da sam tako rekao - kazao je on.

Vučić ističe da zna za određene sastanke i delovanje Prištine, Zagreba i Tirane. 

- Sa četiri dana zakašnjenja su izdali saopštenje o svom sastanku. Hteli su da ga drže u tajnosti, i iznenadili su se kako znamo detalje. Veoma me brine taj vojni savez, nemojte smetnuti sa uma, to nije vojno-tehnički savez, za tehničku saradnju. Ja tebi prodam ovo, ti meni ono... Na to bih rekao da nije nikakav problem. Ali ovo je vojni savez. Vojni savez se pravi za odbranu, a odbrambeni savez za jedan dan pređe u napadački. Pa se ja pitam za koga? Kako će neko da napadne Albaniju. Što ste pravili savez, pa svi ste u NATO. Priština nije, pa se dodatno postavlja pitanje kako ste pravili savez sa njima. A mi znamo za planove Prištine, da će tražiti sisteme od SAD i Turske. Tražiće Hokaj sisteme, nisu dobili odobrenje od Amerikanaca, pojačavanje dževelina, tražiće kirpija iz Turske, imam kompletan spisak. Nastavljaju to, ali ne prave samo razmenu oružja, već pričaju i o svim mogućim pravcima napada, i mi imamo podatke o tome. Građani ne moraju da brinu, snaga srpske vojske se povećava geometrijskom progresijom. Imaćemo dodatne izdatke, kupujemo najsavremeniju opremu kakvu u Evropi jedna ili nijedna zemlja ima danas. Radimo veoma dobro, mudro i ozbiljno - rekao je on.

Gimnazija nekad i sad

Foto: Informer

Foto: Informer

Foto: Informer

Foto: Informer

Radovi počeli pre dve godine

Podsetimo, radovi na rekonstrukciji Gimnazije u Mladenovcu, koja je osnovana 1950. godine, počeli su 16. januara 2024. godine.

U Ministarstvu za javna ulaganja rekli su da je nova zgrada u kojoj se škola i danas nalazi podignuta 1966. godine, a da danas u školi radi 70 zaposlenih, i da školu pohađa 600 učenika.

Ukupna vrednost investicije je 325.065.239, 48 dinara, od čega je vrednost radova 272.817.734,64 dinara, od čega je Ministarstvo uložilo 194.119.657,92 dinara, dok je 78.698.076, 72 dinara izdvojio Gradski sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu. Vrednost opreme, za koju je sredstva obezbedio Gradski sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu je 52.247.504, 84 dinara.

Površina objekta pre rekonstrukcije i dogradnje iznosila je 2.071,65 metara kvadratnih, dok je sada 2.179,34 metara kvadratnih, a radovi su obuhvatili rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju celokupnog objekta uz dogradnju ulaznog učeničkog hola.

Fiskulturna sala nije obuhvaćena rekonstrukcijom, zbog tada nepotpune projektno-tehničke dokumentacije.

Dograđen je ulazni učenički hol od 108 kvadratnih metara neto površine, pošto su nedostajali prostori za okupljanje i druženje učenika, a hol predstavlja i toplu vezu objekta Gimnazije i fiskulturne sale. Napravljene su i pristupne rampe za invalide, lift i toaleti.

Izgrađen je otvoreni amfiteatar površine približno 155 metara kvadratnih, a fasadni zidovi su termički izolovani, ugrađena je nova stolarija, zamenjen krov čime je urađena kompletna energetska sanacija objekta.

Sve instalacije u objektu su urađene, a obezbeđena je savremena klimatizacija objekta, što retko koji školski objekat poseduje.

Svi sanitarni čvorovi su potpuno adaptirani, zamenjene su podne obloge u učionicama, postavljeni su spušteni plafoni i novo osvetljenje.

Urađena je nova hidrantska mreža sa dizel agregatom, te su sprovedene sve protivpožarne mere u skladu sa propisima, a u neposrednoj blizini je izgrađena i trafostanica.

Takođe se radilo i na parternom uređenju oko samog objekta, pristupno dvorište za učenike i amfiteatar.

Gradski sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu je nabavio svu potrebnu opremu za nesmetano odvijanje nastave u rekonstruisanom objektu.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.