Admiralitet i Generalštab: Šta smo trebali da naučimo od Britanaca i kako su nas blokaderi sprečili

Na primeru britanskog Admiraliteta, državno-vojnog objekta od najvišeg značaja, Srbija je mogla da nauči mnogo toga u vezi sa Generalštabom.

Sada je to, nažalost, "prosuto mleko", pošto su blokaderi uspeli da oteraju kompaniju zeta američkog predsednika Džareda Kušnera i uskrate državu za nova radna mesta, 776 miliona evra čiste dobiti i 200 miliona evra godišnje od poreza i doprinosa. 

Čuveni Admiralitet (Admiralty Arch), istorijska komanda britanske mornarice u oba svetska rata, naime, 2012-2013. godine postao je luksuzni hotel!

 

Tada je britanska vlada proglasila zgradu viškom za državnu upotrebu i stavila je u proces prodaje kroz javno-privatno partnerstvo. Pred opoziciju ali i celu javnost, britanska vlada izašla je sa jakim argumentima:

⬛️ Objekat više nema aktivnu vojnu funkciju

⬛️ Kulturna zaštita ostaje netaknuta odnosno promena je unutrašnja a ne simbolička

⬛️Da je promena javni interes jer se prostor otvara javnosti, da je obezbeđen dodatni prihod za državu i da očuvanje objekta u bilo kakvoj državnoj funkciji bio je nepotreban trošak 

U jednoj rečinici, britanska vlada poručila je da čak i najosetljiviji objekti mogu da se prenamene i da država ne čuva svoje simbole tako što ih ostavlja da propadaju.

Foto: Foto: Informer

 

Sve ovo identično je i kada je u pitanju naš Generalštab.

Baš kao i Admiralitet, i Generalštab nema komandnu funkciju. Baš kao i Admiralitet, Generalštab nema operativne vojne sadržaje. Baš kao i Admiralitet, u kom nije postojala operativna vojna infrastruktura, nema je ni u Generalštabu.

Baš kao u slučaju Admiraliteta, zamisao sa Generalštabom bila je identična i može se izraziti u formili - "sećanje + ekonomija + javni interes".

Prema prvobitnim planovima, podsetimo, "Generalštab" je trebalo da se pretvoriu hotel visoke kategorije, trebalo je da se gradi se muzej ili memorijal agresije iz 1999. godine, da se grade kulturni i kongresni sadržaji...

Sada, međutim, kreću razlike. 

Javnost u Britaniji podržala je, doduše uz oprez, ovaj projekat, ali nije bilo nikakvih uličnih protesta, niti je opozicija organizovala demonstracije kako su to radili blokaderi.

Najuticajniji mediji u Britaniji, poput Telegrafa, Gardijana ili BBC, otvorili su pravu debatu o prednostima i manama ovog projekta, postavljana su pitanja da li država treba da prodaje simbole svoje moći u korist luksuznog turizma, ali je vlada presekla i donela odluku da zgrade koje su nekada projektovale imperijalnu moć sada treba da generišu ekonomsku dobit.

Foto: Instagram

 

Sve ovo mogla je da uradi i Srbiji, da blokaderi nisu odlučili da sabotiraju projekat koji je Trampov zet bio spreman da ostvari u našoj zemlji.

Zašto je Admiralitet bio nedodirljiv

Čuveni Admiralitet, građen je između 1906–1912. godine kao državni simobol (deo Whitehall, ulaz ka The Mail i Bakingemskoj palati). Admiralitet je projektovao Sir Aston Webb (arhitekta koji je radio fasadu Bakingemske palate).

Građen je namenski za sedište vrhovne komande Kraljevske mornarice.

U toj zgradi donošene su odluke o britanskoj floti u oba svetska rata. Zgrada se nalazi u blizini rezidencije britanskog premijera (Downing Street), Ministarstva odbrane i kraljevskih rezidencija. Da predevemo na srpski jezik - to je bio “državno-vojni” objekat najvišeg značaja.

Sličnosti Admiraliteta i Generalštaba

London

◼️ Propadanje skupe baštine

◼️ Trošak države

◼️ Prenamena znači prihod

◼️ Otvorenost za javnost delova kompleksa

Beograd

◼️ Propadanje uništene zgrade u centru grada

◼️ Trošak države

◼️ Prenamena znači prihod

◼️ Otvorenost za javnost delova kompleksa

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.