Hitno preduzmite mere: Petković pisao međunarodnoj zajednici zbog Univerziteta

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković uputio je pismo predstavnicima međunarodne zajednice u kojem je upozorio na pokušaj Prištine da onemogući rad Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici koji funkcioniše u srpskom sistemu, ukazujući da se time šalje poruka Srbima i drugim nealbancima, ali i međunarodnoj zajednici, da su spremni da dovrše ono što su započeli u martu 1999. i 2004. godine.

Zbog toga je zatražio od predstavnika međunarodne zajednice da hitno i bezuslovno preduzmu sve neophodne korake kako bi zaustavili nastavak progona Srba.

Petković je pismo uputio posredniku u dijalogu Peteru Sorensenu, ambasadorima zemalja Kvinte, šefu delegacije EU u Beogradu, ambasadorima svih zemalja članica EU, šefici Kancelarije UN u Beogradu, kao i drugim relevantnim međunarodnim predstavnicima.

U pismu u koje je Kosovo onlajn imao uvid, Petković je naveo da je grupa Albanaca, koja je, kaže, očigledno postupala po nalogu „režimskog Samoopredeljenja“ upala u zgradu Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici bez naloga, ovlašćenja ili bilo kakvog drugog osnova, da su pretresali prostorije, a zaposlenima na bezobziran i drzak način uručili ultimatum, da u roku od 30 dana napuste objekat ili da potpišu „ugovor o zakupu“ sa albanskim univerzitetom koji je već nakon 1999. godine uzurpirao prostorije Univerziteta u Prištini koje se nalaze u Prištini.

Direktor Kancelarije za KiM naveo je da su upadi u institucije i njihovo nasilno protivpravno preuzimanje zastrašivanje zaposlenih, kao i građana koji se u njima zateknu već postao „modus operadni albanskih ekstremista koji kontrolišu poluge vlasti Privremenih institucija samouprave u Prištini“.

Foto: Nora Šabanović

Podsetio je da su do sada nasilno zatvorani objekati srpskih ustanova, a da je više od 20 odsto srpskog stanovništva na Kosovu prisiljeno da se raseli i potraži utočište u mestima u unutrašnjem delu Srbije, navodeći da su to jasni pokazatelji da su sve aktivnosti Prištine deo dobro organizovane i široko rasprostranjene kampanje progona u cilju zaokruživanja etničkog čišćenja započetog još 1999. godine, ali i svedočanstvo jalovosti svih javnih osuda i saopštenja međunarodne zajednice.

-Još jednom upozoravamo da su već uspostavljeni nepodnošljivi uslovi života za Srbe i druge nealbance ’samo’ uvertira za novi talas progona koji albanski ekstremisti i uzurpatori poluga vlasti najavljuju za 15. mart ove godine - da će Srbe i druge nealbance na KiM proglasiti za strance u sopstvenim domovima - napisao je Petković.

Na taj način, upozorio je, režim u Prištini želi da pošalje snažnu poruku Srbima i drugim nealbancima, ali i čitavoj međunarodnoj zajednici, da su spremni da dovrše ono što su započeli u martu 1999. i 2004. godine.

Foto: printscreen

Napomenuo je da će mete tih napada, prema grubim procenama, biti više od 10.000 Srba i drugih nealbanaca koji su stalno naseljeni na Kosovu i koji nemaju dokumenta koja izdaje Priština.

-Dakle, više od 10.000 ljudi je u opasnosti, suprotno dogovorima postignutim u dijalogu, ali i svim međunarodnim standardima, da budu proglašeni strancima u sopstvenoj zemlji i postanu direktna meta politike progona koju kontinuirano i otvoreno sprovodi Priština - ukazao je Petković.

Naveo je i da najranjiviju grupu među njima svakako čine porodice u kojima jedan ili čak oba roditelja, kao i njihova deca ne poseduju (a često i ne mogu da poseduju) dokumenta koja izdaje Priština i koji će biti „laka meta“ za, kako Priština kaže „sprovođenje ’vladavine prava’, eufemizam za progon iz rodne kuće u izgnanstvo“.

Petković je naznačio i da je Priština time takođe ciljala paralisanje rada zdravstvenih, obrazovnih i verskih institucija kako bi isekla svaku mogućnost za održivi opstanak Srba na Kosovu.

-Radi bolje preglednosti razmera problema ukazujemo na činjenicu da od 1.180 nastavnika i saradnika Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici njih čak 550 nema tražene isprave. Ovo se odnosi i na više od 50 odsto studenata i učenika i značajan broj medicinskih i prosvetnih radnika kao i monaštva i sveštenstva -  naveo je Petković.

Istakao je i da je svaki od jednostranih eskalatornih poteza Prištine, o kojima je proteklih godina redovno izveštavao međunarodnu zajednicu, sam po sebi najgrublje kršenje procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine i zahteva EU za hitnom deeskalacijom od 3. juna 2023. godine.

-Ali, potezi koje Priština sada otvoreno najavljuje udariće u same temelja Zajednice srpskih opština koja je pre gotovo 13 godina dogovorena kao mehanizam zaštite individualnih i kolektivnih prava, kao i dugo i mukotrpno građenog mira na Balkanu. Ovo naročito ističemo jer ćemo smatrati da će pored Prištine i drugi koji su ih u tome kroz činjenje, nečinjenje ili propuštanje činjenja, snositi deo odgovornosti za sve moguće posledice - napisao je Petković.

U tom smislu, apelovao je na predstavnike međunarodne zajednice da hitno i bezuslovno preduzmu sve neophodne korake kako bi zaustavili nastavak progona Srba i drugih nealbanaca na Kosovu, i očuvali mir i stabilnost regiona.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.