Evo šta stoji iza saveza Tirana-Zagreb-Priština: Svako dobija svoje parče kolača - Drecun: "CIlj je ovo"

Vojni savez Prištine, Zagreba i Tirane je tzv. Kosovu potrebno za pripreme za članstvo u NATO-u, izjavio je predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun i dodao da je Hrvatskoj tzv. Kosovo potrebno za slabljenje geopolitičke pozicije Srbije, dok Albanija ima za cilj da pripoji deo teritorije Srbije

Milovan Drecun je za Tanjug kazao da su transatlanstke integracije jedan od četiri cilja koji je definisan tim Memorandumom o vojnom savezu Hrvatske, Albanije i tzv. Kosova. U tom kontekstu podseća i naglašava da su Hrvatska i Albanija već integrisane, odnosno da su već članice NATO-a.

- Podržavaju se aspiracije tzv. Kosova za članstvo u NATO. To je jedan od četiri cilja. A da biste imali te aspiracije, vi morate da izgradite vojnu formaciju po NATO standardima, da je obučavate, opremate, naoružavate po NATO standardima, da ima interoperabilnost sa drugim NATO vojskama i da jednostavno možete da kažete 'mi doprinosimo miru, mi kao proizvođači, mi smo proizvođači stabilnosti, ne destabilizujemo situaciju' - kazao je Drecun.

Kako navodi, kroz taj savez im je potrebno da pripreme tzv. Kosovo za članstvo i da može da se otvori proces pristupanja u Alijansu.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Navodeći da je NATO najviši oblik kolektivne bezbednosti koji može neka alijansa da pruži, Drecun je upitao zašto se uopšte pravi neka vrsta podsaveza u kojem su zemlje koje su već članice NATO. 

- Da li imaju neku pretnju? Pravile su Velika Britanija i Poljska savez, ali pod izgovorom da im preti opasnost od Rusije, ali koju pretnju ima Hrvatska. Od Srbije? Ne, ni najmanje. Pitanje je kome treba taj savez. Albaniji i Hrvatskoj ne treba zato što eventualno imaju neke pretnje. Očigledno Kosovu - kazao je Drecun.

Kako je dodao, tzv. Kosovo je potrebno Hrvatskoj zato što je njen dugoročni strateški cilj potpuno slabljenje geopolitičke pozicije Srbije u svim aspektima, dok Albanija ima za cilj da pripoji jednog dana i zvanično deo teritorije Srbije.

- Albanija je stvorila terorističku OVK, na njenoj teritoriji su obučavali, pripremali, ubacivali sve i Albanija je ta koja želi da realizuje te svoje velikoalbanske strateške projekte. Oni imaju interes da destabilizuju Srbiju, tako prvo što su priznali lažnu državu Kosovo, što podržavaju stvaranje, obučavanje, naoružavanje vojne formacije koje ne sme da postoji po Rezoluciji 1244, što svuda na međunarodnim forumima agituju u korist tzv. Kosova da postane članica. To je nanošenje štete Srbiji, neka vrsta hibridnog rata protiv Srbije i na političkom i na vojnom, i na medijskom, i na međunarodnom planu, dakle svuda gde god mogu da nanesu štetu. Zato im treba tzv. Kosovo da bi realizovali svoje ciljeve koji su suprotni interesima države Srbije - rekao je Drecun.

Foto: Zoran Sinko

Kako je dodao, koriste priču sa tzv. kosovskim snagama bezbednosti za vođenje klasičnog proksi rata protiv Srbije, ali u okviru hibridnih aktivnosti koje se sprovode. Istakao je da se tzv. KBS pripremaju za NATO.

- Nije prioritetni cilj Prištine i onih koji su prizvali lažnu državu Kosovo, ni članstvo u EU, ni ujedinjenje, nego prvenstveno u NATO. I to se sada vidi - naglasio je Drecun.

Govoreći o zakonima o strancima i vozilima koje je usvojila prištinska administracija, Drecun je naveo da Evropska unija time što ne spori te zakone, eliminiše praktično to pitanje iz dijaloga Beograda i Prištine. Navodeći da Priština donosi zakone koristeći većinu, bez obzira da li se srpski politički predstavnici slažu ili ne, Drecun je ukazao da EU nakon što se Srbi pobune, kaže da je potrebno ipak konsultovati Srbe.

- To im je stara taktika. Tako rade. A što se tiče dijaloga, tih pitanja više nema ili ih Priština odbije. Oni kažu da su to unutrašnja pitanja tzv. Kosova i neće da razgovaraju o tome. A kada je u pitanju Zajednica srpskih opština, ona je trebala da se bavi tim pitanjima i recimo obrazovanjem i zdravstvom. I tu su bila sporenja da li bi ZSO da li bi imala izvršne nadležnosti ili bi samo imala neku vrstu monitoringa, posmatranja i ostalog - naveo je Drecun.

Foto: Inofrmer/Pedja Milosavljević

Kako je dodao, onog trenutka kada se pojavio francusko-nemački predlog sporazuma, koji se sada već tretira kao sporazum i očekuje se od Beograda da ga u potpunosti primeni, Aljbin Kurti je dobio šansu da prioritetno pitanje, a to je bila ZSO, potisne u drugi plan. Drecun navodi da je Kurti tada rekao da želi prvo de fakto priznanje i da se Kosovo tretira kao država.

- Evropska unija je to prihvatila i čak je podržala Prištinu u tome tako što su realizaciju ovog sporazuma ubacili u Srbiji u pregovaračko poglavlje 35 sa EU. Time su ubili dijalog, ubili mogućnost da se takva pitanja reše u okviru dijaloga -  istakao je Drecun.

Na komentare da je cilj tih zakona i integracija Srba u kosovsko društvo, Drecun je istakao da integracija u lažnu državu Kosovo podrazumeva gubitak nacionalnog identiteta srpskog naroda.

- Podrazumeva da se Srbi odreknu svog pisma, svog jezika, svoje kulture, svoje istorije, svega i onda mogu da se integrišu kao nekakvi građani tzv. Kosova - dodao je Drecun.

Prema njegovim rečima, na taj način se ide i na smanjivanje broja Srba u AP Kosovu i Metohiji.

BONUS VIDEO:  

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.