Saznajemo: Dolovac pokušala da neosnovanim prigovorima bez odluke zaobiđe zakon, ali na potezu je Ustavni sud

Trojica kandidata za članove Visokog saveta tužilaštva (VST) iz reda javnih tužilaca, koji su osvojili najveći broj glasova svojih kolega i pobedili na tužilačkim izborima, uložili su žalbe Ustavnom sudu, nakon što VST nije u zakonskom roku doneo odluku o tri izjavljena prigovora na izborni proces, te je nastupila zakonska posledica da se prigovori smatraju usvojenim.

Javni tužioci Nikola Uskoković, Boris Pavlović i Predrag Milovanović, u žalbama su, kako saznajemo, predložili Ustavnom sudu da njihove žalbe usvoji i da donese odluku kojom utvrđuje da su prigovori neblagovremeni i da ih kao takve odbaci ili pak da utvrdi da su neosnovani u kom slučaju predlažu da prigovore odbije.

Podsetimo, Izborna komisija VST je utvrdila da je na listi kandidata za viša javna tužilaštva Nikola Uskoković osvojio 110 glasova, a Boris Majlat 106, dok je na nivou osnovnih javnih tužilaštava Boris Pavlović dobio 133 glasa, Predrag Milovanović 136 glasova, Jovana Komnenović 121 glas, a Nikola Stojanović 35 glasova.

Povodom ovih rezultata prigovore su izjavili javni tužioci Miodrag Surla, Dušica Jelić i Jelena Sučević, ali VST u zakonskom roku od 48 sati nije odlučio o njima, s obzirom da nije imao dovoljnu većinu od osam glasova za donošenje odluka ni o odbijanju niti o usvajanju prigovora, usled čega je nastupila zakonska posledica da se prigovori smatraju usvojenim.

Foto: ATAIMAGES

Sva tri prigovora su bila gotovo identična u tekstu i odnosila su se na osporavanje legitimiteta članova Izborne komisije, navodno vođenje "paralelnih spiskova od strane posmatrača“ za šta su saznali iz medija nakon sprovedenih izbora, kao i na produženu kampanju pojedinih kandidata.

Ustavni sud ima rok od 72 sata da odluči o žalbama od momenta njihovog podnošenja.

Prema informacijama našeg izvora iz pravosuđa, podnosioci žalbi najpre Ustavnom sudu ukazuju da su sva tri prigovora identična u tekstu i da je očigledno da ih je pisala jedna osoba, te ističu bojazan da li je ta osoba izvršila uticaj na sve podnosioce prigovora tako što im je dostavila na potpis gotove prigovore koje su oni prosledili VST.

Naročito im je, kako kaže naš izvor, sporan prigovor Jelene Sučević koji u obrazloženju sadrži navode (u vezi sa glasanjem u Kragujevcu), a koji navodi se ne odnose na biračko mesto na kojem je ona glasala (Niš), zbog čega je njen prigovor sam po sebi neosnovan.

U žalbama podnetim Ustavnom sudu podnosioci dalje ukazuju da tvrdnje koje se navode u prigovorima same po sebi ne predstavljaju povredu izbornog prava.

Prema rečima našeg sagovornika, u žalbama se ukazuje da su neosnovane tvrdnje iz sva tri prigovora da je Izborna komisija bila nelegitimna i nelegalna, jer kako se ističe u žalbama, VST nije doneo odluku o razrešenju članova Izborne komisije, a oni su nastavili sa radom i sproveli ponovljene izbore.

Pored toga, podnosioci žalbi su istovremeno ukazali i da je ovaj osnov za prigovor neblagovremen jer su svi podnosioci u momentu otvaranja biračkog mesta 25. februara u 7:30 časova znali za sve tvrdnje iznete u prigovorima u vezi sa Izbornom komisijom, tako da je rok za podnošenje prigovora za ovu povredu biračkog prava istekao u 7:31 časova 26. februara 2026. godine, dok su prigovori podneti posle isteka zakonskog roka između od 14:09 do 14:43 časova.

Takođe u žalbama se podseća da je predsednik VST Branko Stamenković tokom sednice Saveta, na kojoj se odlučivalo o prigovorima sprečio člana Saveta da postavi pitanje podnosiocu prigovora Miodragu Surli koje se tiče blagovremenosti podnetog prigovora.

Foto: Tanjug/Nenad Miloevic

U vezi sa tim, podnosioci žalbi ukazuju da je ova činjenica od presudnog značaja za donošenje zakonite odluke, jer se, kako podsećaju, o osnovanosti prigovora ne može odlučivati pre utvrđivanja njegove blagovremenosti.

Oni smatraju da je predsednik Saveta tako reagovao kako bi se izdejstvovala zakonska pretpostavka da se prigovori smatraju usvojenim ukoliko se o njima ne odluči u roku od 48 časova – što sada i jeste slučaj.

Što se tiče tvrdnji iz prigovora u vezi sa vođenjem navodnih "paralelnih spiskova“, podnosioci žalbi smatraju da je nejasno u čemu se povreda sastoji, jer u prigovorima nisu dati  ni razlozi, ni činjenice, niti okolnosti koje bi ukazivale da je na podnosioce prigovora bilo ko uticao, sprečio, primorao, ograničio im slobodu glasanja ili neposrednost izbornog prava.

Prema rečima našeg sagovornika, podnosioci žalbi su ukazali da su podnosioci prigovora navodnu povredu izbornog prava primetili nakon glasanja jer su za nju saznali iz medija, dok sada „post festum“ tvrde da im je povređeno biračko pravo.

Prema stavu podnosilaca žalbi, nije moguće - da neko sazna da mu je povređeno biračko pravo nakon što je to svoje pravo iskoristio i to tako što je do informacija došao od strane nepoznate osobe koja je govorila u nekoj televizijskoj emisiji.

U vezi treće navodne povrede izbornog prava na koju se ukazuje u prigovorima, podnosioci žalbi navode da je nejasno koji su to kandidati predstavljali svoje programe, gde, kada i na koji način, te i na koji način je povređeno izborno pravo podnosilaca prigovora.

Ističu da su sve tvrdnje iz prigovora paušalne tako da uopšte nije jasno koje je tačno izborno pravo na konkretnom biračkom mestu povređeno i podsećaju da se prigovor shodno članu 40. Zakona o Visokom savetu tužilaštva može podneti samo zbog povrede prava na biračkom mestu na kojem podnosilac prigovora glasa.

Na kraju se u žalbama zaključuje da nijedan podnosilac prigovora nije dostavio nijedan dokaz za iznete trvdnje, zbog čega podnosioci žalbi smatraju da se na ovaj način dodatno narušava javnotužilačka organizacija i namerno i tendeciozno produbljuje kriza koja postoji, a sve sa namerom da se bojkotovanjem i paralisanjem rada VST izdejstvuju rešenja koja idu u prilog Vrhovnom javnom tužiocu Zagorki Dolovac.

BONUS VIDEO