Koliko mladih Hrvata bi danas podržalo ustaše? Sprovedeno veliko istraživanje - Šok rezultati

Gotovo svaki četvrti Hrvat mlađi od 24 godine danas bi bez oklevanja stao uz jedinice ustaške Nezavisne Države Hrvatske (NDH) kada bi u Drugom svetskom ratu morao da bira stranu. U ovom zabrinjavajućem trendu prednjače muškarci, stanovnici Dalmacije, kao i birači vladajućeg HDZ-a i desničarskog Domovinskog pokreta.

Ovo su šokantni rezultati nedavne analize hrvatskog Instituta za društvena istraživanja, sprovedene prošle jeseni, neposredno nakon masovnog koncerta Marka Perkovića Tompsona.

Istraživači su građanima postavili jedno jednostavno, ali duboko polarizujuće pitanje: Na čiju biste stranu stali u Drugom svetskom ratu - antifašističkog partizanskog pokreta ili jedinica NDH?

Radikalan skok: Kako je ustaška ideologija ponovo postala prihvatljiva?

Foto: profimedia

Politika

Ustašluk ne prestaje: Tompson nastavlja da širi mržnju prema Srbima (VIDEO)

Provokacije iz Hrvatske ne prestaju, a jedan od najvećih ustaških provokatora "pevač"Marko Perković Tompson ponovo je slao poruke mržnje na jednom od svojih koncerata.

14.02.2026

12:25

Politika

Ustaški list podržava blokadere: Jedini cilj im je da Srbe predstave kao problem (FOTO)

Narativ koji dolazi sa pojedinih ustaških portala i iz blokaderskih političkih krugova ima jasan cilj – prikazati Srbiju kao problem, osporiti njen prosperitet i stvoriti sliku društva u haosu.

11.02.2026

21:31

Kada je identično istraživanje sprovedeno pre pet godina, stranu ustaške države biralo je 11 odsto Hrvata. Danas taj broj iznosi 17 odsto. S druge strane, blago je porastao i broj onih koji biraju antifašiste (sa 26 na 30 odsto), dok se drastično smanjio broj neopredeljenih.

Nikola Petrović, sociolog i jedan od autora istraživanja, upozorava da ovi podaci ukazuju na opasnu društvenu polarizaciju. Najalarmantnija je demografska slika: NDH sada podržava čak 22 odsto mladih između 18 i 24 godine, kao i svaki peti Hrvat starosti između 25 i 34 godine. Nasuprot njima, starije generacije (preko 55 godina) u najvećoj meri (svaki treći) staju na stranu antifašista.

Efekat Tompson i tolerancija vlasti: Zašto mladi skreću udesno?

Foto: FOTO TANJUG/ FOTO HINA/ DARIO GRZELJ/bs

Na pitanje šta je uzrok ovako oštrog skretanja omladine ka ekstremnoj desnici, sociolog Petrović ukazuje na koketiranje političkog "mejnstrima" sa ustaškom ikonografijom.

Sve je kulminiralo Tompsonovim koncertom, koji je okupio pola miliona ljudi, mahom mladih, gde se masovno uzvikivao pozdrav "Za dom spremni".

- Guranje jednog kontroverznog pevača u politički mejnstrim sigurno je uticalo na proces normalizacije ekstremno desnih stavova. Tome je doprinelo uključivanje HDZ-a u promociju pevača, priznanje potpredsednika Vlade Ivana Anušića da je i sam uzvikivao taj pozdrav, kao i njegovo nekažnjeno korišćenje u Saboru - objašnjava Petrović.

On dodaje da ne treba ignorisati ni globalne geopolitičke trendove - od rata u Ukrajini (koji je legitimizovao pozdrav "Slava Ukrajini", što hrvatska desnica vidi kao pandan svom pozdravu), do jačanja ekstremne desnice širom Evrope (Đorđa Meloni u Italiji, AfD u Nemačkoj, Viktor Orban u Mađarskoj).

Milanovićev uticaj i bizaran skok u redovima levice

Kada je reč o stranačkoj pripadnosti, istraživanje donosi jedan potpuno neočekivan podatak. Pre pet godina, manje od 3 odsto birača levo orijentisanog SDP-a podržavalo je NDH. Danas to čini čak 15 odsto!

Foto: Printskrin

Petrović ovaj petostruki rast podrške ustaškoj državi unutar tradicionalno antifašističke stranke objašnjava isključivo retorikom jedne osobe - predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, i njegovim oštrim zaokretom udesno tokom predsedničkog mandata. Ipak, više od polovine birača SDP-a i platforme "Možemo!" i dalje čvrsto stoji uz antifašiste.

Foto: EPA

Sa druge strane spektra, broj glasača HDZ-a koji podržavaju ustašku državu skočio je sa 17 na gotovo 30 odsto. U redovima Domovinskog pokreta situacija je još radikalnija - čak 40 odsto njihovih birača bira NDH, dok bukvalno nijedan (0 odsto) ne podržava partizane.

Podeljena zemlja: Dalmacija uz NDH, Zagreb bira partizane

Foto: Foto: Shutterstock

Svrstavanje se drastično razlikuje i po regionima i polovima:

Zagreb i Sever: Prestonica je najsnažnije antifašističko uporište - skoro 40 odsto Zagrepčana bira partizane, a tek svaki deseti NDH. Slično je u Severnoj Hrvatskoj i Lici.
Dalmacija: Ovde je slika potpuno drugačija. Najveći broj ispitanih (27 odsto) staje na stranu NDH, dok 26 odsto bira antifašiste.
Slavonija: Svaki peti stanovnik Slavonije bira ustaše, isto toliko antifašiste, dok se više od polovine ne izjašnjava.

Sociolozi ovo objašnjavaju nasleđem rata iz devedesetih. Dalmacija i Slavonija, koje su bile najviše pogođene ratnim razaranjima devedesetih, danas beleže najveću popularnost desnih opcija, iako su, istorijski gledano, dalmatinski gradovi u Drugom svetskom ratu bili izrazito antifašistički nastrojeni.

Brojke koje opominju (Kratak pregled)

Opšti stav:

1. 17 odsto Hrvata podržava NDH (ranije 11 odsto).

2. 30 odsto Hrvata podržava antifašiste (ranije 26 odsto).

3. 50 odsto se ne opredeljuje.

Po starosti:

1. Mlađi od 24 godine: 22 odsto za NDH / 15 odsto za antifašiste.

2. Stariji od 55 godina: 16 odsto za NDH / 37 odsto za antifašiste.

Po strankama (podrška NDH):

1. Domovinski pokret: 40 odsto.

2. HDZ: 30 odsto.

3. SDP: 15 odsto (skok sa 3 odsto), javlja hrvatski portal "Jutarnji".

 

Ko su bile ustaše?

Foto: Tanja Andric

Ustaški režim, jedan od najgorih koji su sarađivali s nacistima, počinio je jezive zločine na teritoriji tadašnje NDH, pri čemu je ubijeno više od 700.000 ljudi, pretežno Srba, ali i Roma, Jevreja i političkih protivnika režima. Najpoznatiji logor tog režima bio je sistem logora Jasenovac.

Danas je moguće videti da ustaška ideologija, prema kojoj Srbe treba odstraniti iz hrvatskog društva, i dalje postoji, o čemu je Informer ranije pisao, a što se ogleda u čestim napadima na Srbe u Hrvatskoj, skandiranju jezivih poruka na fudbalskim utakmicama i ispisivanju grafita koji pozivaju na ubistvo Srba...

Krajem prošle godine došlo je do incidenta ispred prostorija Srpskog kulturnog centra u Zagrebu, gde je otvorena izložba "Efemeris - legat Dejana Medakovića", kojom počinju Dani srpske kulture, kada je grupa maskiranih muškaraca uzvikivala ustaške poklike.

Foto: Tanjug/HINA

Pisali smo i o pretnjama koje se svakodnevno upućuju Miloradu Pupovcu, predsedniku Glavnog odbora Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) u Hrvatskoj, a koji otvoreno govori o zlodelima koja su ustaše počinile tokom Drugog svetskog rata.

Foto: Tanjug

Sramni grafiti osvanuli su i u Sinju, krajem prošle godine, na zidovima blizu igrališta u okviru Veteranskog centra gde se poziva na "Smrt Srbima" uz ustaške simbole.

Linta: Rezultati još gori

Foto: Tanja Andric

Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, komentarisao je za Informer istraživanje sporvedeno u Hrvatskoj - navodeći da je situacija još gora. Predsednik Saveza Srba iz regiona ističe da 70 posto mladih Hrvata smatra da genocidna NDH nije bila fašistička tvorevina, a 75 posto njih smatra da je upotreba ustaškog pozdrava "Za dom spremni" vezano za Domovinski rat opravdana, kao i da manje od trećine mladih Hrvata smatra Nezavisnu Državu Hrvatsku fašističkom tvorevinom.

- U pitanju su rezultati istraživanja koje je tokom marta 2021. godine sprovedeno u 67 završnih razreda iz 59 srednjih škola širom Hrvatske. Istraživanje su sproveli Institut za društvena istraživanja u Zagrebu zajedno sa Centrom za jugoistočne studije na Univerzitetu u Gracu i nevladinom organizacijom GONG na uzorku od 1.122 učenika/ica. Cilj istraživanja je bio dobiti uvid u nivo  i strukturu političke pismenosti učenika i učenica. Gotovo identični rezultati su bili prilikom sličnog istraživanja 2015. godine koje je sprovedeno na uzorku od 1.146 maturanata.

Ističe da je istraživanje koje je sprovedeno pre tačno pet godina, samo je jedan od mnogih dokaza da je hrvatsko društvo duboko zarobljeno u ustaškoj, genocidnoj i zločinačkoj prošlosti.

- U Hrvatskoj se u praksi ne poštuju temeljne evropske vrednosti, pre svega antifašizam, ljudska i manjinska prava i vladavina prava. Hrvatska postaje sve više faktor nestabilnosti na Zapadnom Balkanu jer nije sposobna da bude moderna, otvorena i tolerantna država. U Hrvatskoj su ustaštvo i mržnja i netrpeljivost prema Srbima masovna i uobičajna pojava, a ne izolovani i pojedinačni incidenti. Zbog toga Hrvatska mora da prođe proces denacifikacije - kaže Linta i dodaje:

- Jedan od ključnih nosilaca procesa ustašizacije Hrvatske su hrvatski veterani. Od oko 1.500 udruženja hrvatskih veterana samo jedno udruženje iz Splita ima jasan stav da je "Za dom spremni" nacistički pozdrav i da ga treba zabraniti, kao i da treba oštro sankcionisati sve one koji ga koriste. Dakle, udruženje veterana i antifašista pod nazivom "Vedra" iz Splita je jedino veteransko udruženje u Hrvatskoj koje se zalaže za zakonsku zabranu pozdrava "Za dom spremni" i koje se javno protivi ustaškoj ikonografiji. Sva ostala udruženja su ustaška iz razloga jer se nisu javno odrekla nacističkog pozdrava "Za dom spremni", odnosno nisu osudila njegovu javnu upotrebu i nisu tražili njegovu zabranu. Isti odnos odobravanja veterani imaju i prema ostalim ustaškim simbolima.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.