Znali su ga svi od Banjaluke do Splita: Vučićev deda imao je moćan nadimak

Nema gadosti koje politički protivnici na dnevnom nivou ne objavljuju o predsedniku Srbije i njegovoj porodici. U tim napadima se ide toliko daleko da im osporavaju čak i pripadnost srpskom narodu i pravoslavlju.

Autore tih gadosti najbolje opisuje narodna izreka: obraza nemaju, ljudi se ne boje, a u boga ne veruju.

Anđelko Vučić, deda predsednika Srbije Aleksandra, imao je nadimak Adžija.

Više ljudi ga je u Bugojnu i okolini znalo po nadimku nego po imenu.

U Bosni postoji običaj da se adžijama nazivaju ljudi koji su važni, glavni ili se tako ponašaju. Deda predsednika Srbije jeste bio bogat i ugledan čovek, ali nadimak nije dobio zbog toga, već iz razloga što je posetio Hristov grob u Jerusalimu. Bio je hadžija a narod je to skratio u - adžija.

I to je ovom uspešnom trgovcu ostalo kao nadimak. Po kojem nije bio poznat samo u gradu na Vrbasu već u celoj Srednjoj Bosni, Zapadnoj Hercegovini i Dalmaciji.

Anđelko Vučić i njegova familija bili su veliki vernici i - rusofili. Njegova ljubav prema Rusiji je bila tolika da je odlučio da zajedno sa bratom od strica Stevom, takođe poznatim trgovcem, poseti Moskvu i Petrograd. Krenuli su na dalek put, ali su se iz nekog razloga vratili.

Foto: instagram/buducnostsrbijeav

 

Bio je član crkvenog odbora pri Hramu rođenja presvete Bogorodice u Bugojnu a Srbi iz tog grada su ga izabrali da bude u tročlanoj delegaciji koja je prisustvovala sahrani kralja Aleksandra Prvog, ubijenog u Marseju.

U Bugojno su se vratili sa svećom koja je gorela kraj odra ubijenog kralja. Ta sveća je stalno pretopljavana pa je gorela sve do 1941. godine, kada je počeo Drugi svetski rat a ustaše izvršile pokolj nad Srbima u Bugojnu.

Među žrtvama ustaškog terora su i Anđelko Adžija Vučić i još petorica Vučića: Stevo, Rajko, Đorđo, Ilija i Ile.

Krajem maja 1941. godine, deda predsednika Srbije je uhapšen i zatvoren u ustaški zatvor u Bugojnu, iz kojeg je ubrzo, u noći između 27. i 28. maja, sa još deset uglednih bugojanskih Srba, odveden u zatvor NDH u Banjaluci. Imao je 49 godina.

Dva dana kasnije odvedeni su iz zatvora i - ubijeni. Gde i kako nije poznato. Po jednim izvorima, svoj životni put završili su u Jasenovcu, po drugima u logoru Stara Gradiška, po trećima u Jadovnu. Njihovi posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni.

Adžija i njegovi sapatnici su prve žrtve genocida u gradu na Vrbasu, u kojem će u sledećih godinu dana zverski biti ubijeno više hiljada Srba.

Samo na stratištu u Zanesovićima poklano je oko 1.500 Srba iz Bugojna.

BONUS VIDEO