Gde nestade "Istorijski 15. mart"?! Zvučni top kao novi alibi blokadera za propali protest i neispunjene snove

Blokaderi za godinu dana prešli put od "sigurne pobede" do svađa, prepucavanja i međusobnog optuživanja za objektivni debakl.

Prošlo je 12 meseci od 15. marta, datuma koji su blokaderi i opozicioni aktivisti najavljivali kao trenutak preokreta, dan kada će, kako su uveravali građane, vlast u Srbiji početi da se ruši kao kula od karata. Mesecima su pumpali očekivanja, crtali scenarije o "poslednjem činu" i uveravali javnost da je pobeda na dohvat ruke. I to pobeda bez izbora, na ulici, nasilnim prevratom.

Danas, međutim, od te euforije nije ostalo ništa osim pokušaja da se pažnja javnosti skrene sa objektivnog fijaska, a za to je ponovo poslužila bezbroj puta ispričana priča o navodnom korišćenju zvučnog topa. Uprkos tome što je nepostojanje takvog uređaja demantovano sa svih relevantnih adresa i što je afera koju su blokaderi tada pokušavali da pakuju odavno pala u vodu,  isti taj narativ iskoristili su i na godišnjicu velikog protesta i to u svrhu zabašurivanja sopstvenog neuspeha.  

Foto: printscreen kurir

Kao da građani nisu svesni da od "pumpanja" 15. marta 2025. nije ostalo ništa, ili gotovo ništa, blokaderi su preko medija koji ih podržavaju posegli za očajničkim pokušajem - da ćutanje o propasti protesta prekinu starom mantrom o zvučnom topu.

Ali, činjenice su neumoljive. Ono što su svim silama predstavili kao odlučujući pohod na vlast pretvorilo se u politički fijasko. Umesto blokaderskog talasa koji će preplaviti Srbiju, ostala je praznina i tišina o kolosalnom neuspehu, a onda se sve u narednim mesecima vratilo kao cunami i potopilo blokaderski front. Oni koji su tada najglasnije uveravali građane da je promena već počela danas izbegavaju da se sete sopstvenih obećanja.

Narativ koji se neprestano reciklira, poput ovog o zvučnom topu, služi da se izbegne ono najvažnije pitanje: kako je pokret koji je tvrdio da stoji pred pobedom uspeo da se raspadne čim su se otvorile prve političke i lične kalkulacije?

Foto: Informer, Ata images, Tanjug

Jer, upravo je to prava slika događaja koji su usledili posle 15. marta. Umesto zajedništva i borbe za ideale o kojima su govorili, usledile su svađe, podele i borba za lične pozicije. Studenti, aktivisti i opozicioni političari koji su tada nastupali kao jedinstven front vrlo brzo su pokazali da svako vuče na svoju stranu - ko za političku funkciju, ko za ličnu promociju, a ko za neku drugu vrstu koristi.

Da su tada zaista verovali u ono što su govorili, danas bi imali snage da podvuku crtu i priznaju: očekivanja koja su sami podigli nisu uspeli da ispune. Očigledno je da je "veliki dan", koji je trebalo da promeni političku mapu Srbije, završio kao simbol nečeg sasvim drugog - političke neozbiljnosti, faktičke nemoći, sindroma pojave kratkog daha...

Ukratko, pokreta koji se raspao onog trenutka kada je postalo jasno da od obećane pobede nema ništa.

BONUS VIDEO