Kolumna Dragutina Matanovića: Zagrepčanke usred Zagreba

Kolumna Dragutina Matanovića o ustaškoj paranoji i šizofreniji.

Još u 17. veku, kada je ultrakatolička Austrija bila glavni sponzor verskog rata u Zapadnoj Evropi, Hrvati u rukama Beča i Vatikana postaju instrument ekspanzije na Balkanu. A pravoslavni Srbi se doživljavaju kao glavna prepreka, jer žive na teritoriji koju Austrija i Rimokatolička crkva priželjkuju.

Otuda nepojmljivi zločini kroz vekove nad Srbima pravoslavcima, koji – za razliku od Hrvata – nikad kroz istoriju nisu mrzeli i proganjali svoju braću u Hristu. Na kraju Prvog svetskog rata pobednička Srbija prihvata poraženu Hrvatsku u svoj tabor. Hrvati, naravno, odmah počinju da podrivaju jugoslovensku državu i kralja. I tako sve do dobijanja Banovine Hrvatske, a zatim formiranja genocidne tvorevine Nezavisne Države Hrvatske u aprilu 1941. godine.

Usledile su najstrašnije stranice srpske istorije. Genocid i pokolji u Jasenovcu, Jadovnu, Pagu, Prebilovcima, Livnu, Glini... Milion Srba je likvidirano na najsvirepije načine u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata. I opet su Srbi ušli s Hrvatima u zajedničku državu. Zahvaljujući Čerčilu i komunistima. Ali ustaše su nastavile svoj posao i devedesetih godina prošlog veka, kada je genocidna politika „krunisana“ zločinačkom akcijom „Oluja“ u kojoj je proterano četvrt miliona Srba. Matrica im je uvek ista – Srbe treba pobiti ili proterati ili pokatoličiti. A državu Srbiju razoriti.

Predsednik Aleksandar Vučić zato je jasno upozorio da novoformirani vojni savez Zagreba, Tirane i Prištine ima samo jednog potencijalnog neprijatelja – Srbiju. U slučaju eventualnog velikog rata Evrope i Rusije, ovaj vojni savez bi iz više pravaca izvršio agresiju na srpsku državu. Nema – ako… To bi bilo sigurno i neizbežno!

Međutim, Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem nije više nespremna. Srbi neće da budu ovce za klanje. Fotografije koje prikazuju lovački avion MiG-29 srpskog Ratnog vazduhoplovstva sa dve supersonične rakete CM-400 kineske proizvodnje dokaz su da je Vojska Srbije postala drugi strani korisnik ovog tipa raketa. I prvi u Evropi, kako prenosi američki specijalizovani magazin „Militari voč“!

Brzina ove rakete prelazi 4 maha i srpski MiG-29 može da nosi dve istovremeno. Raketa je namenjena je preciznom uništavanju neprijateljskih kopnenih i pomorskih ključnih ciljeva, sa dometom od oko 250 kilometara i različitim vrstama bojevih glava. Pri lansiranju, kreće krstarećom putanjom, a u poslednjoj fazi gotovo vertikalno se obrušava na metu. Ova raketa revolucionarno povećava srpsku vatrenu moć.

Goran Redžepović, hrvatski vojni analitičar, priznao je da njegova domovina nema odgovor na srpske rakete CM-400, koje su u hrvatskim medijima prozvali – Zagrepčanke. „Mi nemamo protivraketne sisteme koji bi mogli da obore te rakete. Niti ćemo ih po svoj prilici imati“, rekao je hrvatski ekspert. U otvoreno ustaškoj emisiji „Stanje nacije“, jedan mrzitelj Srbije u programu uživo je izjavio: „Srbi imaju bojeve glave, a mi ćelave glave.“

Nove srpske rakete pogodile su u živac Zorana Milanovića, predsednika Hrvatske, koji je zakukao: „Umesto da smo nabavili PVO, mi smo kupovali tenkove, kao pravi krkani“ (krkan znači krelac, imbecil). U takvom maniru reagovao je i hrvatski premijer Plenković, koji je do neba zakmečao i rekao da će se „žaliti NATO-u“ na Vučića. Znali su Hrvati da je naša vojska – dok je NATO general sa hrvatskom putovnicom Zdravko Ante Ponoš bio načelnik srpskog Generalštaba – bila svedena na lovačko društvo.

Aleksandar Vučić je to preokrenuo. Vojska Srbije je danas najveća vojna sila regiona. Rekao je predsednik Vučić da ga ne plaše Plenkovićeve tužbalice i da to nisu jedine naše nove i moderne rakete. Ali ne za rat već za odvraćanje agresora. „Nikog ne napadamo, ali sebe znamo da čuvamo“, naglasio je predsednik.

Zato je tačno da je uklanjanje Vučića „strateški interes Hrvatske“, kako je to priznala poslanica u hrvatskom Saboru Ivana Kekin. To je još pre sedam godina objavio i bivši hrvatski šef diplomatije Davor Ivo Štir, kada je upozorio da Srbija pod Aleksandrom Vučićem postaje vodeća sila Balkana i da Zagreb to mora da spreči.

Zato Hrvati otvoreno podržavaju obojenu revoluciju u Srbiji. Setimo se „blokadne kuharice“ i hrvatskih „studenata u poseti“ ETF-u. Setimo se svakodnevnih besomučnih napada njihovih medija koji i danas traju, na predsednika Vučića i državu u celini. Pa se setimo nasmejane fotografije Vladana Anđelkovića – koji je iz pištolja ranio Milana Bogdanovića u Pionirskom parku – sa hrvatskim premijerom Plenkovićem. Setimo se Picule, setimo se Tompsona, setimo se terorističke grupe Mile Pajić, koja se krije u Hrvatskoj, setimo se Severine koja peva „Pumpaj“, setimo se…

Hrvati, iako su deo NATO-a, neprestano zaviruju u srpski arsenal. To pokazuje koliko im je nemirna savest. Očekuju da Srbija ne upali alarm na njihovih 16 pancer haubica, niti na njihov vojni savez preteći usmeren ka Srbiji. Ali oni pale sve alarme zbog supersoničnih CM-400 raketa u posedu Vojske Srbije!

Hrvati se brutalno mešaju u naše unutrašnje stvari, pokušavajući da na vlast dovedu one koji bi služili njima, a ne građanima Srbije. Možemo biti sigurni i mirni – Aleksandar Vučić neće dozvoliti da se to ikad više ponovi.