Do juče ga tapšali po ramenu, danas govore da je izdajnik: Blokaderi napali tužioca Milovanovića zbog jedne odluke

Tužilac Predrag Milovanović postao je žrtva Šolakove i NVO mašinerije i to samo zbog jedne odluke suprotne njihovim interesima!

Kada nezavisnost tužilaštva prestane da bude neprikosnoven princip i postane stvar trenutne podobnosti, a vrednosti koje se deklarativno vezuju za evropske standarde u praksi ustupe mesto ideološkoj disciplini nalik nekadašnjim komunističkim obrascima, onda slučaj tužioca Predraga Milovanovića jasno pokazuje kako pravo na samostalan stav biva pretvoreno u razlog za progon, umesto da ostane temelj profesionalnog integriteta.

U svetu u kojem je doslednost postala retka i skupa osobina, tužilac Milovanović našao se na udaru upravo zato što nije pristao da povije kičmu pred bilo kojim centrom moći. Dok je kritikovao izvršnu vlast imao je i nesebičnu podršku, tapšanje po ramenu, naslovne strane i udarne termine po televizijama Junajted medija. Danas, međutim, zbog jedne odluke koja nije u skladu sa interesima NVO kruga, isti ti akteri u njemu vide „izdajnika“ struke, pokazujući koliko je tanka linija između podrške i osude kada ona zavisi isključivo od podobnosti, a ne od principa. Iako su njegovi stavovi često bliži opozicionim nego vladajućim, ono što ga izdvaja, i ujedno čini nepoželjnim na obe strane, jeste činjenica da svoju politiku nije ni menjao ni prilagođavao trenutnim potrebama. Menjali su se interesi i odnosi oko njega, ali ne i njegov stav.

Ne sleže se medijska prašina oko njegove uzdržanosti prilikom glasanja u Visokom savetu tužilaštva, šta više,  javnosti se servira jednostrana slika u kojoj je Milovanović "izdajnik" svojih dojučeršnjih saboraca jer nije postupio po njihovoj volji i ne samo to, on je izdao i opštu korist, i medije, on je počinio najveći greh, nešto što se ne oprašta, odbio je poslušnost CEPRIS-u.

Da bi bilo jasnije šta znači odbiti poslušnost naslednika Komiterne ovaploćene u nevladinom sektoru, treba imati u vidu da Milovanović nije birao između Tita i Staljina, on je izabrao da ne bira uopšte, da ostane uzdržan tamo gde se od njega očekivala jasna i bezuslovna lojalnost. Ali u sistemu koji baštini komunističke ideale, a gde je demokratija samo reč na tarabi, takva pozicija se ne tumači kao integritet, već kao najopasniji vid neposlušnosti i nešto što zaslužuje i najveću kaznu.

Pošto nisu u prilici da ga pošalju na Goli otok, a ni izbace iz Visokog saveta tužilaštva, drugovi Komiterne su pristupili svim drugim vidovima pritisaka i uvreda, udarajući uvek tamo gde je čovek koji je već pretrpeo brojne udarce zbog svoje ideologije najtanji - na integritet. 

Kada je kao jedini tužilac iz redova svojih bivših kolega, javno glasao protiv predloga za reizbor  Zagorke Dolovac u tužilačkom savetu, smatrajući i pre pet godina, i pre deset godina da je ona isto zlo,  drugi su tada  ćutali i svojim glasovima direktno podržali kontinuitet takvog tužilaštva. Nije to jedini primer, ali je okosnica koja jasno ukazuje na licemerje onih koji kroz statuse i tekstove o ovom tužiocu projektuju svoju suštinu. 

Koliko daleko su spremni da idu, pokazuje i to da ni nevladina organizacija gde je Milovanović član UO, Udruženje tužilaca Srbije nije našla za shodno da se oglasi saopštenjem, baš koji se kunu u nezavisnost  tužilaštva.

Pri tome se uporno zanemaruje suština, odnosno da nezavisnost tužilaštva nije privilegija pojedinca, već jedan od osnovnih stubova svake uređene države i vrednost na kojoj počivaju i evropski pravni standardi, oni isti pravni standardi na kojima su zasnovane izmene Ustava iz 2022. godine u kojima su glavnu ulogu imale ove nevladine komiterne istrajavajući na prvom i osnovnom postulatu - da tužilac ima pravo na nezavisnost i da na njegovu odluku ne sme uticati ni politika, ni režim, a ponajmanje neko strano telo.

Međutim, u praksi, vidimo da se na te principe pozivaju samo onda kada su u skladu sa trenutnim interesima, dok u suprotnim situacijama ostaju po strani. Ovakva situacija jasno pokazuje kako izgleda sudar pojedinca sa „odmetnutim sistemom“ kojem više ne odgovara njegov istiniti stav. Pritisci su organizovani tako da ga primoraju na kapitulaciju, na usklađivanje mišljenja sa trenutnom većinom koja agresivno zahteva lojalnost svojoj stvari.

Njegovo insistiranje na pravu na sopstveni stav, bez obzira na cenu, u suštini je borba za slobodu profesije koja ne sme biti ni pod kontrolom vlasti, niti pod uticajem različitih interesnih krugova. Posebno kada se ti krugovi predstavljaju kao zaštitnici pravde, a u praksi svoje delovanje grade pre svega na sopstvenoj afirmaciji, isključivo kroz diskreditaciju drugih, ne birajući ni reči ni sredstva.

BONUS VIDEO