Stiglo jezivo upozorenje iz Italije: Ovo preti Srbima na Kosovu i Metohiji - Opasnost je realna, mora se sprečiti...

Italijanska senatorka i predsednica Odbora za spoljne poslove i odbranu u Senatu te zemlje Stefanija Kraksi iznela je jezivo upozorenje da je zabrinutost Srba na Kosovu i Metohiji (KiM) povodom Zakona o strancima i te kako realna.

Naime, ona je u intervjuu za Kosovo onlajn, istakla da tu nije reč o tehničkom problemu, već o političkom pitanju jer ograničenje pristupa institucijama stvara rizik od "tihog raseljavanja". Ona je naglasila i da nijedna administrativna norma ne sme da se pretvori u sredstvo disktiminatroskog pritiska na zajednicu, navodeći da se scenario raseljavanja i rasta tenzija mora sprečiti.

Kako je navela, Zapadni Balkan je prostor susreta kontinenata, kultura i interesa, ali nažalost i žarište nestabilnosti. Za Italiju, prema njenim rečima, Zapadni Balkan predstavlja strateški prioritet.

Nedavno ste u Trstu, na ministarskom sastanku povodom 30. godišnjice Centralno-evropske inicijative, rekli da bi raseljavanje Srba sa Kosova predstavljalo neuspeh koji se ne sme dozvoliti. Trenutno su Srbi na Kosovu zabrinuti zbog zakona koji otežavaju rad, boravak, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Kakav je Vaš stav o tome?

Nijedna administrativna norma ne sme da se pretvori u sredstvo diskriminatornog pritiska na jednu zajednicu. Kada zakoni o boravku, radu, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, koji utiču na svakodnevni život, počnu da otežavaju život jednoj manjini, tada više nije reč o „tehničkom“ problemu, već o duboko političkom pitanju. Zabrinutost Srba na Kosovu je realna i mora se rešavati bez dvosmislenosti. Ako se ograniči pristup školama, bolnicama i osnovnim uslugama, stvara se plodno tlo za tiho raseljavanje i rast tenzija, što vodi daljoj destabilizaciji. Takav scenario mora biti sprečen.

Kako se može sprečiti ono što neki nazivaju "administrativnim progonom" Srba na Kosovu?

Potreban je drugačiji pristup, zasnovan na svesti o neodrživosti svih mera koje utiču na osnovna prava ljudi. Potrebno je ulagati napore u izgradnju puta dijaloga, izbegavajući prilike za sukob. Naravno, to je lakše reći nego sprovesti, ali realan rizik je trajna konfliktna situacija. Takvu perspektivu narodi ovog regiona, već opterećeni decenijama bola, ne zaslužuju.

U Trstu ste takođe pomenuli apel patrijarha Porfirija upućen svetskim liderima za zaštitu Srba od raseljavanja. Među tim liderima je i premijerka Đorđa Meloni. Kakva je orijentacija Italije prema Zapadnom Balkanu?

Naša veza sa balkanskim prostorom ima vekovne korene. To nije samo posledica geografske blizine ili istorijskih okolnosti, već i zajedničkog osećaja i sposobnosti da razumemo duboke procese koji oblikuju taj region. Balkan je prostor susreta kontinenata, kultura i interesa, ali nažalost i žarište nestabilnosti. Za Italiju predstavlja strateški prioritet - geopolitički razlozi, čak i pre bezbednosnih, već dugo ukazuju na potrebu za sveobuhvatnim i strukturisanim pristupom regionu. U tom okviru snažno podržavamo njegov put ka evropskim integracijama, uz čvrsto insistiranje na principima: zaštita manjina, odbacivanje svake diskriminacije i, u ovom konkretnom slučaju, podrška dijalogu između Beograda i Prištine. Apel patrijarha Porfirija treba posmatrati kao politički signal: pitanje Kosova nije zatvoreno, i dalje se na međunarodnom nivou doživljava kao pitanje bezbednosti i prava.

Foto: Kancelarija za KiM

Italijanski vojnici su već dugo deo Misije Kfora. Nedavno su mediji preneli da predsednik SAD Donald Tramp razmišlja da smanji broj svojih vojnika u Nato misijama. U kontekstu novih rizika za Srbe na Kosovu, smatrate li da Italija treba da nastavi ili čak pojača svoje prisustvo u slučaju delimičnog povlačenja SAD?

Misija Kfora svakako nema samo simboličan značaj, već predstavlja konkretan stub stabilnosti. U trenutku kada je regionalna ravnoteža krhka, svaki signal povlačenja mogao bi se protumačiti kao korak unazad u dinamici odvraćanja. Naravno, svako razmatranje mora biti u okviru dijaloga među saveznicima, ali bezbednost na Balkanu se ne može delegirati – ona zahteva direktno angažovanje.

Uskoro se navršava 27 godina od početka Nato bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije. Kakva su Vaša sećanja na taj period i vidite li rešenje za okončanje krize na Kosovu?

Ta 1999. godina predstavljala je završnu stranicu jednog bolnog procesa koji je obeležio živote miliona ljudi, vraćajući rat u srce Evrope nakon pola veka dominacije logike bipolarnog suprotstavljanja. Suprotno nadama, period koji je usledio nije doneo trajni mir niti usmerio odnose među narodima i državama ka slozi. Ne može se ignorisati složenost okolnosti koje su navele Nato na intervenciju, jer bi to bilo nepoštovanje istorijske istine. Ali prošlost ne sme biti izgovor za sadašnjost. Obezbeđivanje prava svake zajednice predstavlja drugu stranu medalje mira.

Foto: sites.google.com

Priština, Zagreb i Tirana su nedavno pokrenuli trilateralnu vojnu saradnju, što je Beograd okarakterisao kao pretnju po bezbednost regiona. Kakav je stav Odbora za spoljne poslove i odbranu italijanskog senata?

Treba izbegavati svako ideološko tumačenje. S jedne strane, razumljiva je zabrinutost Beograda; s druge strane, saradnja među državama sama po sebi nije pretnja ako ostaje transparentna i usmerena na odbrambene ciljeve. Problem nije sam sporazum, već kontekst: visok nivo nepoverenja, nerešene tenzije i percepcija okruženosti. U takvom okruženju i legitimne inicijative mogu imati destabilizujuće efekte. Stav Italije je jasan: oprez, transparentnost i odbacivanje svake eskalacije. Bezbednost na Balkanu ne gradi se protiv nekoga, već unutar zajedničkog multilateralnog okvira.

BONUS VIDEO