Kolumna Dragutina Matanovića: Kada su jedinstveni – Srbi su nepobedivi!

Kolumna Dragutina Matanovića o jedinstvu srpskog naroda.

Nezamislivo deluju poređenja stare građanske Srbije i savremene građanske Srbije. Stara građanska Srbija je stekla ugled tako što su se generacije školovale i akumulirale kapital. Savremena građanska Srbija je nikla iz šinjela Josipa Broza i otimačine na Dedinju i u centru Beograda 1945. godine. Stara građanska Srbija je verovala u Boga i sabornu crkvu, savremena srpska kvazielita ih prezire. Stara građanska Srbija je junački ratovala na Solunskom frontu, ova nova je navodno antiratna, a zapravo dezerterska. Suštinski, često i na strani srpskih neprijatelja.

Kada je nastao preokret?

Kratko i jasno: u Drugom svetskom ratu. Tada je, sa komunističkom revolucijom posle Drugog svetskog rata, došlo do izvrtanja svih srpskih tradicionalnih vrednosti, a zavladala je hrvatska kulturna matrica unutar poratne beogradske elite. Elite koja je bila jugoslovenska, pa kasnije samo prinudno srpska. Jer ona se tog prefiksa gadi, sve što je srpsko njima je mrsko. SPC, SANU, Matica srpska...

Tu titoističku beogradsku elitu činili su Srbi pretekli ispred hrvatskog srbosjeka iz Like, Korduna, Banije, Slavonije, prepuni strahopoštovanja i poniznosti prema hrvatskim rimokatoličkim zlotvorima. I dođoši iz Crne Gore, antisrbi, predstavnici nekakve crnogorske nacije, formirane još 1928. na kongresu Komunističke partije Jugoslavije u Drezdenu.

Presudan momenat je bila Teheranska konferencija. U novembru 1943. tamo se sastala „velika trojka“, lideri savezničkih zemalja SSSR-a, SAD i Velike Britanije. Staljin, Ruzvelt i Čerčil. I tu je faktički počela da se kroji sudbina posleratnog sveta. Podeljene su interesne sfere i nova Jugoslavija je prepuštena komunističkom režimu Broza. Iako je monarhistički pokret otpora sa Dražom Mihailovićem na čelu do tada bio dominantniji, iako su Srbi bili privrženi zapadnim demokratijama, iako je kralj Petar delovao iz Londona, a Mihailović bio njegov ministar vojske „u otadžbini“...

Završetak Teheranske konferencije bio je, ne slučajno, signal za zasedanje AVNOJA-a 29-30. novembra 1943. u mestu simboličnog imena – Jajce. Tada su se komunisti opredelili za razbijanje Srbije, kao zemlje pobednice u ratu, i slamanje srpskih interesa.

Zašto su u Teheranu Britanci definitivno napustili Mihailovića i njegove ravnogorce? Mnogi istoričari kažu – jer nije pokazivao dovoljno borbenosti u odnosu prema okupatoru. Donekle tačno, jer kada su Nemci propisali odmazde „sto za jednog“ u Srbiji, Draža Mihailović je prestao s velikim napadima na njih ne bi li sačuvao srpsko stanovništvo.

Na promenu Čerčilove politike uticao je i Dražin odnos prema Hrvatima, jer ih on svakako ne bi rehabilitovao nakon genocida nad srpskim narodom u NDH. Što je ispred Britanije i Amerike 1945. zvanično učinio Broz.

Zašto je Čerčil sve oprostio genocidnim Hrvatima? Jednostavno, britanski premijer je već u proleće 1945, dok se Drugi svetski rat u Evropi privodio kraju, zamislio da se izvede operacija „Nezamislivo“ – ratni plan za potiskivanje Crvene armije iz Evope do njenih granica. A saveznici u planiranom ratu? Britanci, Amerikanci i gle čuda – nemački Vermaht i njegove nacističke sluge kao što je Hrvatska.

Ima još nešto važno. Čerčil je pre Teherana, od proleća 1943, u Jugoslaviji imao svoje značajne obaveštajne misije, a najistaknutiji član tih misija bio je Ficroj Meklejn. A Meklejn mu je iz Jugoslavije signalizirao da Tito može da bude pogodan „igrač“ Londona na Balkanu. I da može da se otrgne od Staljina. To je takođe uticalo na Čerčila da odbaci Dražu Mihailovića! Britanski interes, na štetu Moskve, a Tito može da ga zastupa bolje nego iko drugi.

Kratko posle rata je delovalo da se iskusni britanski državnik možda preračunao, ali uskoro se pokazalo da Tito jeste antiruski igrač. I ne samo nominalno, već i kao pridruženi član NATO-a. Lukavi Čerčil je tačno pogodio da će Tita, životnog sladokusca i žigola, sa lakoćom preveslati na svoju stranu. Zvanično, Josip Broz je 1948. otrgao Jugoslaviju iz sovjetske sfere.

Posledica Teherana je slom tradicionalnih vrednosti koje su se gajile u predratnoj Srbiji. Za svaki slučaj antisrbin Tito je pobio 60.000 Srba i nemilosrdno masakrirao srpsku elitu. Profesore, lekare, advokate, poslovne ljude, trgovce... U to vreme su iskopani neprijateljstvo i mržnja između Srba partizana i Srba četnika, što i danas tinja.

I zato, braćo i sestre Srbi, u pamet! Danas na lokalnim izborima glasajte po savesti. Ali znajte da imamo samo jednu državu – našu Srbiju! Da imamo samo jednu Crkvu – našu svetu pravoslavnu! Da smo najstradalniji narod u 20. veku, večito napadan od naših moćnih zapadnih neprijatelja. Koji su hteli da nas unište, otmu državu i razore naše srpske vrednosti i tradiciju.

Kada budete glasali, imajte na umu da Srbija nije na prodaju. Da i danas pokušavaju da nas pokore. A da ključ naše snage leži isključivo u našem jedinstvu. Samo jedinstveni smo nepobedivi! Zato čine sve da nas podele!

Ovo nisu samo lokalni izbori. Ovo su izbori na kojima naša zemlja treba da pokaže svoju snagu. To su izbori za državu Srbiju, za budućnost naše zemlje, za našu pravoslavnu Crkvu i sve naše porodice. Nema povlačenja – Srbiju im nećemo dati!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.