Kolumna Dragutina Matanovića: Srbija, a ne talibanski emirat rektora Đokića

Kolumna Dragutina Matanovića o vođi blokadera rektoru Vladanu Đokiću.

Samoproglašeni vrhovni vođa blokadera, rektor Đokić sinoć je zbacio masku „zabrinutog građanina“ i navukao talibanski turban. Željan vlasti, žedan srpske krvi, pozivao je okupljenu masu na sukob sa policijom. Čitajući sa papira tekst koji mu je neko napisao, piskutavim glasićem huškao je oko tri hiljade blokadera, okupljenih ispred zgrade Rektorata, da krenu protiv svoje države.

Ali predsednik Vučić je bio jasan – država je jača od nasilnika. Pristojna Srbija ne mora da strahuje od ovih talibana. I da budem sasvim jasan, talibanski pokret u Avganistanu izvorno je bio „pokret studenata“ koji su hteli da uvedu šerijatsko pravo i uklone sve neistomišljenike. Mula Omar Đokić želi isto, ali umesto šerijata on bi uvodio plenumaško pravo.

Odavno je okupirao zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu, kao da mu je čuveno Kapetan Mišino zdanje deda ostavio u amanet. I već 16 meseci ne prepušta nikome svoju funkciju, iako je rektoru strogo zabranjeno da se bavi politikom. Ali on sanja vlast i privilegije, a na tom putu je spreman da žrtvuje generacije studenata koje su mu poverene.

U pitanju je perfidna igra Zapada za uništenje srpskog obrazovanja i univerziteta da bi se ugrozila budućnost Srbije. I da se onda preuzmu naši najbolji mladi kadrovi. Nije im to prvi put. Zloupotrebili su naše mlade, studente i srednjoškolce i za puč 27. marta 1941, a oni nisu ni slutili da se, umesto za pravdu i istinu, bore za strane interese. Umesto slobode i časti, Srbija je posle 1941. dobila milion grobova i kazamat pod titoistima.

Obrazac ponašanja blokadera iznenađujuće liči na onaj kod talibana. To je uverenje da se poseduje apsolutna moralna superiornost, da je svaki drugačiji stav neprihvatljiv, i da je zbog toga dozvoljeno suspendovati normalan javni poredak. I da je neophodno one koji drugačije misle surovo kazniti. Jahanjem, valjanjem u katran i perje, davljenjem u Savi i Dunavu.

Histeriju piskutavog mule Đokića izazvala je policijska istraga samoubistva studentkinje Milice Živković, koja je pod nerazjašnjenim okolnostima 26. marta pred ponoć pala sa petog sprata zgrade Filozofskog fakulteta. Zgrade koja je spojena sa Rektoratom.

Po nalogu tužilaštva i suda, pripadnici UKP-a ušli su u prostorije Rektorata, u sklopu istrage pogibije Milice Živković. Tamo su pronašli eksplozivne naprave, gas-maske, petarde, hrpu špriceva, igala i braunila... Kao da je neko pretvorio Rektorat u revolucionarni centar srpskih talibana za rušenje države.

Zatečena je ista slika kao i na Filozofskom fakultetu, gde su dali kancelariju plenumu, ne kontrolišući šta se tamo nalazi. Nema odgovora otkud stotine pirotehničkih sredstava na fakultetu. Anarhija po meri spoljnih i unutrašnjih neprijatelja Srbije! Dogmatski fanatizam dekana Sinanija i grupe oko njega! Ali ne mogu da pobegnu od odgovornosti za Miličinu smrt.

A onda je sinoć histerični rektor, gnevan što mu je policija zaplenila kompjutere da proveri njihov sadržaj na temu predmeta krivičinih dela, okupio blokadersku rulju na Studentskom trgu. Preprečili su ulicu, pozivajući na ubistvo policajaca i linč predsednika Vučića.

Dok su neke žene u sektaškom transu izvodile svoj performans pevajući na svega nekoliko metara od mesta Miličinog stradanja, blokaderi su napali motkama i kamenjem policiju. Koja nije napadala već se samo branila.

Šolakove platforme su izveštavale isto kao letos iz Novog Sada, kada je bilo „sve mirno, osim što već pola sata traje razbijanje prostorija SNS-a“. Sad su rekli – „poletele su kamenice“, kao da imaju krila. Izmišljali su da je „policija pendrekom napala mirne građane“, što dokazuje da su ove propagandističke platforme medijski centar obojene revolucije. Zadužen za stvaranje atmosfere mržnje i besa kod blokadera.

A sve ovo ludilo je odraz njihove nemoći i reakcija na lokalne izbore koje je SNS ubedljivo dobio protiv blokadera, rezultatom 57 prema 39 odsto. Srpski talibani i blokaderi ne bore se za „istinu i pravdu“, već da se domognu fotelja i vlasti.

Njima nije problem ustaški režim u Zagrebu, gde Brisel, Berlin i London dozvoljavaju Hrvatima da veličaju nacizam. Njima nije problem ni Kurtijev režim – zato su sinoć kao pomahnitali urlali srpskim policajcima u lice „učk, učk, učk“. Zagreb i Priština su za njih prirodni saveznici u uništenju srpske države. Zato su pokorni prema ustašama kao što su Davor Ivo Štir ili Gordan Grlić Radman, čije su dede bili ustaški zločinci u NDH i aktivni učesnici u hrvatskom genocidu nad Srbima pravoslavcima. Smatraju da su njihove ruke čiste, a Vučićeve krvave!

I juče smo videli na delu primenu koncepta o upravljanju i manipulaciji masama, zamišljenog još na početku 20. veka. U masi čovek gubi osećanje lične odgovornosti i identifikuje se sa ciljevima grupe. To omogućava vođama da kanališu energiju mase i lakše njome upravljaju.

Otuda nasilje, bes, mržnja i pozivi na linčovanje. Zato juče nije bilo odgovara šta će topovski udari u Rektoratu. Zato juče nije bilo emocija prema tragediji mlade Milice i želje da se to detaljno istraži. I zato su juče srpski talibani i blokaderi veličali šiptarske teroriste.