Spajićev put u političku propast: Srbofobna politika od 1945. do danas određuje sudbinu Crne Gore

Odbijanje da se uvrsti predlog o uvođenju srpske trobojke kao narodne i državne zastave u dnevni red Skupštine Crne Gore vodi premijera Crne Gore Milojka Spajića u političku propast.

Poslanici Skupštine Crne Gore nisu podržali inicijativu Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića da se u dnevni red sednice uvrsti predlog o uvođenju srpske trobojke kao narodne i državne zastave.

Bokan: Jadan je mir koji se ruši pitanjem identiteta

Komentarišući ovu crnogorsku bruku, reditelj Dragoslav Bokan kaže da je glavni problem Crne Gore njen duhovni, nacionalni, verski, civilizacijski pa i istorijski identitet. 

- Kao mačka oko vruće kaše se obilazi oko tih važnih pitanja, a rešavaju neka periferna. Sve to dovodi građane Crne Gore srpske nacionalnosti da se pitaju da li su stvarno u onoj avgustovskoj smeni vlasti uspeli da pobede tu mržnju prema srpskom i pravoslavnom u Crnoj Gori. Pitanje narodne i državne zastave i njenog istorijskog kontinuiteta sa trobojkama Knjaževine i Kraljevine Crne Gore je nešto što bi trebalo da bude jednostavno rešivo faktografskim utvrđivanjem činjenica. Međutim, srbofobna politika koja je od 1945. godine do dan danas određivala sudbinu Crne Gore je dovela do tačke da se ovakva pitanja doživljavaju kao jeretička i kao rušenje mira i stabilnosti. Jadan je taj mir i stabilnost ako se ruše pitanjem istine i identiteta države koja je postojala pre nastanka Jugoslavije - objasnio je Bokan.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Šešelj: Strani tutori kreiraju srpskim izdajnicima politiku

Lider radikala Vojislav Šešelj ističe da je očigledno da i dalje izdajnici srpskog naroda imaju većinu u Narodnoj skupštini Crne Gore.

- Strani tutori srpskim izdajnicima kreiraju i nacionalnu politiku i stavove iz domena međunarodne politike, tako da treba početi voditi kampanju za nove izbore koji moraju biti u dogledno vreme, jer tek kada potpuno pobedi srpska opcija, tek onda će Crna Gora biti slobodna i vratiće se stari srpski simboli, čast i dostojanstvo srpskom narodu - naglasio je Šešelj.

Foto: Nora Šabanović

Dajković: Srbi u Crnoj Gori i dalje građani drugog reda

Suspendovani funkcioner u Skupštini Glavnog grada Vladislav Dajković istakao je da odbijanje da se uopšte dozvoli rasprava o crnogorskoj trobojci nije politička odluka, već otvorena poruka da su Srbi u Crnoj Gori i dalje građani drugog reda.

 - Danas nisu glasali protiv predloga, nego protiv dijaloga, protiv istorije i protiv istine.   Jer ako ne sme ni da se priča o zastavi koja je obeežila vekove ove zemlje, onda je jasno da problem nije u zastavi nego u onima koji se plaše njenog značenja. Najveće licemerje dolazi od onih koji se kunu u “građansku Crnu Goru”, a prvi beže od suočavanja sa identitetom naroda koji u njoj živi. Srpski narod u Crnoj Gori ne traži ništa tuđe. Traži samo ono što mu pripada: pravo na identitet, na istoriju i na dostojanstvo. I neka svima bude jasno, što više budu zabranjivali trobojku, to će ona biti jača, makar u našim srcima. Premijeru Spajiću želim srećan put u političku propast - zaključio je Dajković.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.